Aja Sofija moguće da će ponovo postati džamija

Iako je istanbulska Aja Sofija još od 1935. godine muzej – moguće da će se stvari promeniti i da će ponovo postati džamija.

Naime, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je takvu mogućnost. Povodom sve češćih zahteva da Aja Sofija postane džamija, čak i pored odluke turskog Ustavnog suda kojom je odbijena predstavka na osnovu koje bi sud raspravljao o ovoj mogućnosti, u skorašnjem intervjuu za televiziju TGRT, Erdogan je izjavio da ovakvi zahtevi nisu nemogući i da je čak moguća promena imena u Ajasofija džamija.

„Kao što znate“, rekao je Erdogan, „džamija je pretvorena u muzej 1935. godine kao odraz mentaliteta Republikanske narodne partije (CHP). Moguće je da ćemo preuzeti korake kako bi to promenili“, misleći pre svega na kemalističku sekularnu politiku CHP koja je trenutno u opoziciji.

Ovde se može osetiti teret istorije (Cipras)

Inače, Aja Sofija konstruisana je u 6. veku kao pravoslavna patrijaršijska bazilika u Vizantijskom carstvu, u kojoj su bili krunisani vizantijski carevi. Kao pravoslavna saborna crkva i sedište Vaseljenskog patrijarha postojala je od izgradnje 537. godine, do pada Carigrada 1453. kada je pretvorena u džamiju na zahtev sultana Mehmeda Osvajača.

Upitan oko cene ulaska u Aja Sofiju i da li će biti korekcije ili će ulaz postati besplatan u ovaj simbol Istanbula, nekadašnjeg Konstantinopolja, Erdogan je izjavio da to „nije nemoguće… ali ne pod nazivom ‘muzej’ već kao ‘Aja Sofija džamija'“, i dodao je da turisti dolaze i ulaze u Plavu džamiju, pa ne plaćaju ništa i da će to uraditi isto sa Aja Sofijom.

Prilikom pretvaranja Aja Sofije iz crkve u džamiju 1453. godine, sa nje su uklonjena zvona, oltar, srebrni ikonostas visok 15 metara, a ikone su prekrivene malterom preko kog su kasnije iscrtani islamski murali, a dodata su i četiri minareta.

Tako je 1935. godine, dakle nepunih 500 godina posle pada Konstantinopolja, tadašnji turski predsednik Mustafa Kemal Ataturk odlučio da se Aja Sofija sekularizuje i pretvori u muzej, koji se danas nalazi pod zaštitom UNESCO-a.

Zahtevi iz turskih konzervativnih krugova, i ne samo turskih, da ovaj muzej ponovo postane verski objekat za muslimanske vernike, izaziva bes mnogih hrišćana širom sveta, pogotovo Grka.

Štaviše, turski predsednik je sve ovo izjavio na grčki nacionalni praznik, Dan nezavisnosti, a grčki premijer Aleksis Cipras je prilikom boravka u Aja Sofiji u februaru izjavio da se „ovde može osetiti breme istorije“.

Kao što znate džamija je pretvorena u muzej 1935. godine kao odraz mentaliteta Republikanske narodne partije (CHP). Moguće je da ćemo preuzeti korake kako bi to promenili (Erdogan)

Iako su Grčka i Turska zvanično saveznici u NATO vojnoj alijansi, između dve države postoje stalne tenzije, a Grčka često izražava zabrinutost povodom pokušaja prenamene ovog kulturno-istorijskog spomenika.

Aja Sofiju godišnje posete milioni posetilaca, a samo 2015. godine ju je posetilo preko 3,5 miliona turista što je čini najvećom atrakcijom u Istanbulu.

Naslovna fotografija: Nserrano / Wikimedia