Ustavni sud Turske odbio je kao neprihvatljivu predstavku jedne privatne organizacije koja je tražila da se muzej Aja Sofija ponovo pretvori u džamiju.

Dotična organizacija sa sedištem u Istanbulu pre 14 godina isto je zahtevala i od turske vlade koja nikada nije uputila svoj odgovor, a godinu dana kasnije, 2005. godine obratili su se Državnom savetu koji je odbio njihov zahtev.

Pre tri godine, organizacija je stvar podigla na viši nivo i ovaj predmet dostavila Ustavnom sudu, tvrdeći da je trenutni status Aja Sofije kršenje verskih sloboda.

Aja Sofija konstruisana je u 6. veku kao pravoslavna patrijaršijska bazilika u Vizantijskom carstvu, u kojoj su bili krunisani vizantijski carevi. Kao pravoslavna saborna crkva i sedište Vaseljenskog patrijarha postojala je od izgradnje 537. godine, do pada Carigrada 1453. kada je pretvorena u džamiju na zahtev sultana Mehmeda Osvajača.

Aja Sofija konstruisana je u 6. veku kao pravoslavna patrijaršijska bazilika u Vizantijskom carstvu

Tada su sa nje uklonjena zvona, oltar, srebrni ikonostas visok 15 metara, ikone su prekrivene malterom preko kog su kasnije iscrtani islamski murali, a dodata su i četiri minareta.

Nepunih 500 godina posle pada Konstantinopolja Kemal Ataturk odlučio je da se Aja Sofija sekularizuje i pretvori u muzej, koji se danas nalazi pod zaštitom Uneska.

Na žalost onih koji bi hteli da Aja Sofija ponovo bude islamska bogomolja, upravo iz razloga što se smatra jednim od najznačajnijih spomenika svetske kulturne baštine Aja Sofija se sistematski restaurira, a deo radova podrazumeva i uklanjanje maltera preko kog su iscrtani islamski murali, kako bi bili otkriveni zlatni mozaici iz vremena Vizantije.

 

Pratite Daljine.rs i na Fejsbuku, na Tviteru i na Instagramu.

5Shares

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Pratite Daljine.rs na Facebooku