Za vreme novogodišnjih praznika hoteli u zimskim centrima Srbije bili su popunjeni oko 90 odsto, a među gostima je bilo i stranaca.
Ovo je izjavio za agenciju Beta Georgi Genov, direktor poslovnog Udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije i dodao da Srbija nema mnogo hotelskih kapaciteta u zimskim odmaralištima i da na Zlatiboru ima samo deset hotela sa oko 1.200 soba, na Kopaoniku je u hotelima na raspolaganju oko 1.000 soba, na Divčibarima i Tari po oko 500 soba, na Zlataru 150, a na Staroj planini ima samo jedan hotel sa oko 200 soba.
„Zlatibor i Kopaonik imaju najviše hotela, ali u tih oko 2.200-2.300 soba može da boravi najviše oko 4.000 gostiju dok u privatnom smeštaju može da se smesti oko 30.000 gostiju“, rekao je Genov i dodao da su i u Beogradu neki hoteli za novogodišnje praznike imali gostiju u dvadesetak soba i da je među njima bilo stranaca.
„Paradajz turizam“ je ako ne koristite usluge ishrane u hotelu
Dodao je da na prvi pogled izgleda da su hotelski kapaciteti u zimskim centrima veći, ali da to nije tačno i da Srbija još praktikuje „paradajz“ turizam i koristi pre svega uslugu smeštaja, a ne i ishrane – navodeći vodu na svoju vodenicu s obzirom na to da odsedanje u privatnom smeštaju se ne može smatrati „paradajz“ turizmom, niti se turizmom može smatrati samo odsedanje u hotelima.
Podsećamo, dok traje pandemija, a i prema prognozama nakon što ona prođe, budući putnici i turisti želeće da borave više u prirodi i van urbanih centara, a hotelski kompleksi na planinama se mogu smatrati urbanim centrima s obzirom na njihovu izgrađenost i neprilagođenost okolini odnosno prirodi, suprotno onome šta hotelijeri žele da prikažu.
Kako država može da pomogne hotelijerstvu?
HORES će, kako je rekao dalje u izjavi, zatražiti od Kriznog štaba da dozvoli rad u lobijima hotela do 23 sata da bi gosti mogli da popiju čaj i da to ne bi ugrozilo zdravstvenu situaciju pošto je reč o velikim prostorima gde može da se poštuje socijalna distanca.
Takođe će od Vlade Srbije biti zatraženo da razmotri i mogućnost otpisa ili odlaganja dažbina po osnovu odnošenja smeća jer hoteli uglavnom ne rade, pa i nema otpada.
Kako je rekao Genov, hoteli nisu koristili ni „angažovanu snagu“ koju im Elektroprivreda Srbije zaračunava da bi im obezbedila potreban napon, a mi bi dodali da je situacija slična i za većinu kuća, vikendica i stanova po celoj Srbiji koji se ne koriste većim delom godine.
Sta njega briga gde cu ja da se hranim. Kakav prostak. Da odsednem u nekom od hotela na Zlatiboru ili Kopaoniku prosecan Srbin mora da zaradjuje minimum 300.000 dinaraa mesecno. Koliko ima takvih i eto vam odgovor zasto nismo u hotelima.
Šta ćemo sa onima, poput mene i moje porodice, koji se ježe od hotela i gužvi i žele da uživaju u prirodi bez previše ljudi i buke, po mogućnosti sami u miru i tišini? Pri tome treba uzeti u obzir da hoteli uglavnom uništavaju prirodu i da ih treba graditi u podnožju planina, a ne blizu vrhova