Fenomen poznat kao džet leg (jet lag) je stvaran, mada privremen poremećaj, koji nastaje kao posledica letenja avionom i nije samo putnički mit. Dugi letovi avionom umaraju, neke ljude više nego ostale, ali umaraju. Džet leg je osetio svako ko je na sred odredišnog terminala aerodroma poželeo da se samo sruči na pod i malo odspava usled vremenske razlike ili uslova tokom leta.
Šta je džet leg?
Mayo klinika definiše džet leg kao „privremeni problem sa spavanjem koji pogađa one koji brzo putuju kroz različite vremenske zone“. Ovo se dešava zato što naš biološki sat i cirkadijalni ritam ostaju u jednoj vremenskoj zoni dok smo mi fizički otputovali u drugu, pa su naša tela i njihov bioritam nesinhronizovani. Dakle, nasuprot onome u šta se veruje, džet leg ne izaziva nedostatak sna.
To je ujedno razlog zašto vam neće toliko teško pasti let od Beograda do Lisabona – osim ako ste baš osetljivi, dok bi vas let do Portugala i nazad sigurno umorio. S druge strane, let do drugih kontinenata bi bio nešto brutalniji prema vašem organizmu.
Postoje brojni uzroci džet lega i svi imaju veze sa našom psihom i onim što se dešava sa našim telima za vreme leta avionom. I pošto postoji jako malo onoga što možete da uradite na planu kontrole okoline u kojoj se tokom letenja nalazi vaš avion, jedino što vam preostaje je da pripremite svoje telo za put, ali i da se pobrinete za njega i nakon što stignete na odredište.
Šta izaziva džet leg?
Dehidratacija
Nije tajna da je vazduh u avionu jako suv, što je posledica ne samo velike visine na kojoj leti, već i ventilacionog sistema aviona koji ne dozvoljava toliko vlažnosti vazduha na koju smo navikli kad smo na zemlji. Oni koji tokom leta piju alkoholna pića ili ona koja sadrže kofein, još bolje znaju kakav je osećaj suve kože i očiju za vreme leta, posebno kad im se pridruže glavobolja, vrtoglavice i umor, a sve zbog dehidratacije.
Pritisak
Telo mora kako zna i ume da se navikne na visinu od 11.000 metara, što je razlog hermetičke zatvorenosti kabina, budući da nekako mora da se minimizuje efekat bivanja na tako velikoj visini, ali uprkos tome, organizam i dalje plaća cenu letenja – džet leg. Pritisak u unutrašnjosti aviona baš i nije podešen na onaj koji biste osećali da ste na nivou mora. Zapravo, više liči na onaj koji postoji na Stenovitim planinama ili Maču Pikču, koji je između 1.800 i 2.400 metara nadmorske visine. Treba pomenuti i proređenost vazduha u ovim uslovima, što znači i manje kiseonika.
Hermetički zatvorene kabine jesu napredak u odnosu na one koje to nisu bile, ali nedovoljan napredak da bi se anulirale neprijatnosti poput znojenja, promene pritiska u ušima i ostalih simptoma sličnih onima kod visinske bolesti. Kako se to odražava na naš organizam? Tako što čini da se gasovi u našem stomaku šire, pa za vreme leta često možete osetiti i nadutost.
Sreća u nesreći je ako se sve završi na osećaju nadutosti, s obzirom na to da – ako ste pratili predavanja na Daljine.rs na temu specifičnog ponašanja ljudi kada se nađu na velikoj nadmorskoj visini – niža koncentracija kiseonika na većim nadmorskim visinama utiče na sposobnost utrobe da pomera probavljenu hranu, dajući joj na taj način više vremena za stvaranje gasa, pa se, kako se spoljni pritisak smanjuje, razlika u pritisku između gasa u unutrašnjosti tela i spoljašnje atmosfere povećava, kada raste i potreba organizma za izbacivanjem gasa radi smanjenja pritiska.
Stres
Oni koji let posmatraju kao puko sedenje u sedištu za vreme kog čekamo da avion sleti previđaju nekoliko faktora stresa kom smo izloženi kada negde putujemo avionom. Pre nego što sednemo u avion – i to u sedište koje i nije baš najudobnije za provesti u njemu nekoliko sati – treba do njega stići na vreme, probiti se kroz sve punktove na kojima nas proveravaju i čekiraju, naći gejt, smestiti prtljag i izboriti se sa činjenicom da ste na tako malom prostoru sa bezbroj ljudi koje ne poznajete. Malo li je?
Bacili
Pomenuti ventilacioni sistem u avionu može prilično da pomogne u filtriranju bakterija i virusa, ali to ne menja činjenicu da smo na aerodromu izloženi bakterijama i virusima koje nose ljudi oko nas – posebno kada kijaju, kašlju, a i dok dišu – ali i stvari koje dodirujemo pre nego što stignemo tamo gde smo krenuli.
Kako sprečiti džet leg?
Pijte vodu i izbegavajte alkohol i kofein
Kad smo umorni, skoro pa mahinalno posežemo za kafom, ali time zapravo ne činimo svom telu nikakvu uslugu. Isto tako, mit je da će vam koktel, vino ili pivo pomoći da zaspite i tako izbegnete posledice džet lega. Upravo suprotno, njega možete preduprediti samo ako se tokom leta hidrirate. Najefikasniji način za to je, naravno, da pijete vodu, a izbegavanje alkohola i kofeina će taj proces potpomognuti. Naručivanje koktela vas može opustiti i učini da letite malo luksuznije, ali ipak probajte da popijete (i) koju flašicu vode – koju nije dozvoljeno uneti u ručnom prtljagu, pa ćete je morati kupiti u avionu.
Krećite se
Da, znamo kako izgleda kabina aviona, ali kretanje po njoj je sjajan način da ubrzate cirkulaciju i dozvolite kiseoniku da dopre do vašeg mozga i izbori se sa umorom. Kretanje će stati na put i svim drugim lošim posledicama sedenja na dugim letovima poput formiranja trombova. Zbog svega toga, pokušajte da se pokrenete na svakih pola sata – to bi trebalo da bude dovoljno da sprečite ili bar umanjite simptome džet lega, a da pritom ne dosađujete svojim saputnicima (posebno ako i oni reše da malo šetaju tokom leta.)
Izbegavajte masnu hranu
Kao što smo rekli, širenje gasova u vašem stomaku nije ni najmanje dobrodošlo, pa u tom smislu pazite šta jedete. U zabranjenu hranu spada masna hrana, i sve ono što će učiniti da se osećate još nadutije. Ponesite sa sobom zdrave grickalice kao što su orašasti plodovi (osim ukoliko letite Easy Jet-om koji ih zabranjuje), voće, pa čak i povrće – namirnice koje će vašem telu dati energiju, hidrirati ga i poštedeti naduvenosti.
Smanjite pritisak
Jeste li ikad probali da poklopite uši rukama tokom uzletanja i sletanja? To je, kažu na Cleveland Clinic-u, odličan način da se oslobodite pritiska. Žvakanje gume, sisanje bombona, gutanje, itd. pomoći će vašem unutrašnjem uhu: ne samo da će ovi pokreti vilice smanjiti pritisak u glavi, već će ublažiti i simptome bolesti kretanja ili visinske bolesti, iz prosto razloga zato što pomažu telu da povrati balans. Isto tako je važno da pokušate da se oslobodite emotivnog i mentalnog pritiska, a u tome vam mogu pomoći slušalice koje će vas spasti buke, i dobar jastuk koji će učiniti vaš let komfornijim. Oni koji umeju, mogu i da meditiraju tokom leta, jer će to dodatno učiniti da se osećate rasterećeno i odmorno.
Uzimajte vitamine
Vitamini C i B su najbolji suplementi koje možete uzeti tokom leta. B12 će vam podići raspoloženje, povećati broj krvnih zrnaca i dati vam energiju. Vitamin C će ojačati vaš imuni sistem i sprečiti bolesti izazvane virusima i bakterijama. Imajući to u vidu, prirodni sokovi su isto jedan od dobrih načina da svoj organizam hidrirate i snabdete vitaminima.
Prevarite svoj bioritam
Mayo Clinic-a predlaže nekoliko trikova koji će vašem telu pomoći da sinhronizuje svoj biološki sat. Jedan od njih je da regulišete svoju izloženost dnevnom svetlu, u zavisnosti od toga da li sletanjem aviona dolazite u raniju ili kasniju vremensku zonu. Izuzetak od ovoga je ako ste preleteli više od osam vremenskih zona: u tom slučaju nosite naočare za sunce i izbegnite jutarnje dnevno svetlo, pre nego što se izložite sunčevim zracima u podne – ukoliko ste leteli na istok, a ako vam je odredište na zapadu, nekoliko dana izbegavajte sunčevu svetlost nekoliko sati pre mraka.
Drugi način da ubrzate svoj biološki sat jeste da uzmete melatonin (hormon koje naše telo samo proizvodi kako bismo mogli da zaspimo) i to pola sata pre nego što odete na spavanje, kako biste se adaptirali na vremensku zonu destinacije na koju putujete.
Što se spavanja tokom leta tiče, to treba praktikovati samo ukoliko je tamo gde putujete trenutno noć. Ako ne planirate da spavate preko dana tamo gde idete, pokušajte da ne spavate ni tokom leta (čak i ako ste krenuli u toku noći). Ne kažemo da je lako, samo da može da pomogne u tempiranju bioritma.
Dajte sebi vremena
Jedno od najvažnijih pravila je da ne forsirate sebe, ni u kom smislu: planirajte obroke prema trenutnoj vremenskoj zoni, uživajte u putovanju, krenite na vreme da biste poštedeli sebe stresa usled (mogućnosti) kašnjenja, pogotovo ukiliko imate strah od letenja avionom, i odvojite neko vreme za odmor nakon sletanja.
Ako ništa drugo, više ćete uživati u celokupnom putovanju ukoliko vam je telo spremno i sposobno za uživanje.
