Evropski turizam ušao je u 2023. godinu uprkos tekućim izazovima u turističkoj potražnji. Dolazak međunarodnih turista 18 je niži u odnosu na pre pandemijsku 2019. godinu, navodi se u poslednjem izdanju tromesečnog izveštaja „European Tourism Trends & Prospects“ Evropske komisije za putovanja (ETC), koji prati oporavak u turizmu Evrope, makroekonomska kretanja i druge glavne faktore koji utiču na izglede za evropski turizam.
Podaci od početka godine pokazuju da je skoro jedna trećina evropskih destinacija u izveštajima premašila nivoe turističkih dolazaka iz 2019. godine, dok je jedna četvrtina 10 odsto ispod. U pogledu dolazaka, Srbija (32 odsto) i Turska (21 odsto) su nadmašile druge destinacije, uglavnom zbog priliva ruskih putnika koji su iskoristili bezvizni režim u obe zemlje. Slično Turskoj, Bugarska je takođe zabeležila snažan učinak (+27 procenata), što je potkrepljeno njenom percepcijom kao destinacijom za odmor u vremenima rastućih putnih troškova i inflacije.
Uprkos sve većoj potražnji, obim letova je nastavio da pada, signalizirajući da ograničenja ponude i dalje usporavaju oporavak. Podaci Eurocontrola pokazuju da je evropski avio saobraćaj u januaru 2023. godine ostao niži za 14,4 odsto u odnosu na januar 2019. Očekuje se da će se drugi izazovi iz 2022. preliti u 2023. godinu u smislu povišenih cena hrane i goriva za avione, kao i viših operativnih troškova za avio kompanije i ugostiteljstvo.
„Ohrabrujuće je videti zdrav nivo oporavka dok jurimo ka letnjem špicu sezone. Međutim, mnogi izazovi i dalje ometaju turističku industriju. Od borbe protiv inflacije, do suočavanja sa posledicama rata u Ukrajini, evropska turistička industrija trenutno ima pune ruke posla. Bez obzira na to, takođe moramo da se fokusiramo na rešavanje dugoročnih izazova. Da bi očuvali sektor za buduće generacije, turističke agencije, kreatori politike i destinacije moraju ojačati svoje napore da podstaknu odgovorne turističke prakse, minimiziraju negativne uticaje na životnu sredinu i stvore pozitivne uticaje na dobrobit našeg stanovništva“, izjavio je Luis Arauho, predsednik ETC-a.
Posledice rata u Ukrajini nastavljaju da utiču na evropski turizam
Evropski turizam godinu dana nakon rata u Ukrajini i njegovih geopolitičkih posledica, trpi i trpeće, što opterećuje turističku industriju i oporavak nekih evropskih destinacija.
Ograničenja putovanja za putnike iz Rusije nastavljaju da preusmeravaju tokove putovanja na druge destinacije širom Evrope. Turska je, na primer, zabeležila snažan priliv ruskih posetilaca, rangirajući se kao najpopularnija destinacija ove godine za ruske turiste. Kao jedna od retkih destinacija u Evropi koja Rusiji nije uvela sankcije, Turska dobija prednosti suženog izbora destinacija za putnike iz Rusije.
Nasuprot tome, odsustvo putovanja iz Rusije je bio faktor koji usporava oporavak evropskog turizma u nekim severnoevropskim i istočnoevropskim destinacijama. To se najviše osetilo u Finskoj i baltičkim državama. Neke istočnoevropske zemlje takođe su pod uticajem percepcije da su bliže zoni sukoba nego što jesu. Krakov, Budimpešta i Riga su gradovi koji prijavljuju da posetioci pokazuju oklevanje zbog rata u Ukrajini.
Britancima ne smeta kriza da bi putovali
Najnoviji podaci sugerišu da su dve od pet zemalja iz izveštaja premašile nivo britanskih turističkih dolazaka iz 2019. godine. Iako kriza troškova života ne odvraća Britance od putovanja, ona dovodi do toga da putnici koji su osetljivi na cenu biraju isplativije alternativne destinacije. Turska je zabeležila najbrži rast dolazaka britanskih turista, za 69 odsto u odnosu na 2019. godinu, zbog pada vrednosti turske lire u odnosu na glavne valute, uključujući funtu. Hrvatska (64 procenta) i Crna Gora (54 procenta) takođe su privukle značajan broj britanskih dolazaka.
Predviđa se da će brzi oporavak potražnje za putovanjima u Velikoj Britaniji nastaviti da vrši pritisak na britanske aerodrome, luke i železnice dok pokušavaju da zadovolje potražnju i minimiziraju kašnjenja. Tokom Uskrsa, Britanci su bili u problemu sa haosom koji je nastao u britanskim lukama i aerodromima zbog štrajkova, nedostatka osoblja, kašnjenjenja i temeljnim graničnim kontrolama nakon Bregzita. Stručnjaci iz turističke industrije predviđaju da bi u leto 2023. godine mogao biti sličan nivo poremećaja kao u leto 2022. godine.
Podsećamo, prema podacima UNWTO-a, Evropa je dostigla 90 odsto nivoa turista pre pandemije.
