Granice EU se ponovo otvaraju, polako, stidljivo i uz preporuke

Granice Evropske unije se ponovo otvaraju, ali polako i stidljivo. Sloboda putovanja jedan je od glavnih principa evropskog ujedinjenja koji je najviše pretrpeo zbog pandemije korona virusa. Postepeno otvaranje granica neki hvale, a drugi kritikuju i smatraju da još nije vreme za protok ljudi.

Sigurno je da do polovine juna, a možda i kasnije granice država Evropske unije neće biti otvorene po istim principima kao pre pandemije kada su u martu uvedene restrikcije. Pojedine granice ostale su otvorene, recimo između Nemačke i Holandije. Međutim to nije bilo slobodno putovanje jer turisti nigde nisu mogli da nađu smeštaj, a po povratku bi morali da idu u karantin.

Ovakve mere su praktično dovele na kolena neke industrije, pogotovo turizam. Danas mnoge države koje žive od turizma vrše pritisak na Evropsku komisiju da ublaži ili čak ukine mere putovanja u druge države.

Nemačka vlada želi da se od sredine juna ponovo uspostavi potpuno slobodan putnički saobraćaj. Litvanija, Letonija i Estonija prošle nedelje dogovorile su se da ukunu zabrane putovanja i dvonedeljni karantin za njihove građane od petka. Ljudi koji se vraćaju iz drugih zemalja i dalje moraju u samoizolaciju. Baltički balon mogao bi da se proširi i doda Poljsku i Finsku. Poljska tako ne planira svoje granice da otvara pre 12. juna, a još uvek se ne očekuje popuštanje mera za one koji dolaze iz Španije i Italije, zbog velikog broja infekcija u tim zemljama. Zbog toga je Španija čak pooštrila pravila, a španska vlada uvela je dvonedeljni karantin za sve ljude koji od 15. maja ulaze u tu zemlju.

Francuska i Britanija dogovorile su se da dozvole putinicima iz Francuske putovanje bez posledičnog karantina, a Grčka radi na ideji da dozvoli dolazak turista sa testiranjem pre putovanja, a parlament Beneluksa, radi na predlozima perspektive o otvaranju granica između Belgije, Holandije i Luksemburga.

„Deluje kao vremenska mašina u mračnu i daleku prošlost. Moramo da se vratimo u budućnost, u normalnost. I moramo da to uradimo što pre nam zdravstvena situacija dozvoli“, rekla je Ilva Johanson pred Evropskim parlamentom prošle nedelje. Čak je i Srbija uvela protokole za ulazak domaćih i stranih državljana u našu zemlju.

Komisija će predstaviti pristup putovanjima u dve faze. Prva faza je da bi zemlje sa sličnim epidemiološkim situacijama bi trebalo da ukinu ograničenja između sebe, obezbeđujući dalje poštovanje fizičkog distanciranja, a tek u drugoj fazi došlo bi do potpunog otvaranja granica i slobode putovanja.

Tako je Evropska komisija predstavila mere za siguran i bezbedan način putovanja i to za putovanja avionom, vozom, automobilom, autobusom i minibusevima.

Opšte smernice Evropske komisije za putovanja

Sve smernice i preporuke koje je Evropska komisija donela se svode na slično: držanje distance, nošenje maski i dezinfekcija. Ovo su opšte preporuke.

• putnici treba da se ohrabruju da kupuju karte, rezervišu mesta i prijave se preko interneta,
• putnici treba da nose zaštitne maske, posebno tamo gde se ne mogu sve vreme u potpunosti poštovati mere fizičke distance. Maske ne moraju biti medicinske, dakle za ukras,
• fizičku distancu treba osigurati na sigurnosnim pregledima i punktovima na kojima se predaje i uzima prtljag,
• treba uspostaviti posebne trake kako bi se odvojili putnici u lukama, aerodromima, na železničkim stanicama, autobuskim stanicama, trajektnim pristaništima i stajalištima javnog gradskog prevoza,
• treba ukloniti klupe, stolove i sve ono što ohrabruje okupljanja ili ih postaviti na način koji garantuje održavanje fizičke distance,
• u autobusima, vozovima ili trajektima može biti dopušteno manje putnika, a putnici koji ne žive u istom domaćinstvu treba da budu odvojeni,
• osoblje treba imati odgovarajuću zaštitnu opremu kao što su maske i rukavice,
• sredstva za dezinfekciju moraju da budu dostupna, a vozila treba redovno čistiti i dezinfikovati,
• hrana, piće i drugi proizvodi možda se više neće prodavati u prevoznim sredstvima,
• prodavnice koje su oslobođene plaćanja državnih nameta i druge trgovine treba da kontrolišu kretanje putnika pomoću podnih oznaka i ograniče broj kupaca, kao i da pojačaju čišćenje i da postave zaštitne pregrade na blagajni kako bi se fizički odvojili kupci od prodavaca,
• mobilne aplikacije sa merama praćenja i upozoravanja zbog dolaska u kontakt sa zaraženim mogu se koristiti isključivo dobrovoljno, a trebalo bi da funkcionišu i prekogranično.

Putovanje avionom

U sledećim nedeljama treba da se donesu protokoli koji će uključivati sledeće mere:

• treba pojačati ventilaciju vazduha, vazdušnim filtriranjem poput onog u bolnicama i vertikalnim protokom vazduha,
• kretanje u avionu treba ograničiti i smanjiti interakciju sa posadom,
• upravljanje protokom putnika:
  • raniji dolazak putnika na aerodrom,
  • korišćenje elektronskog prijavljivanja ili njegovo obavljanje na automatima,
  • smanjenje kontakta prilikom predaje prtljaga, sigurnosnog pregleda i provere dokumenata, kao i tokom ukrcavanja, iskrcavanja i preuzimanja prtljaga.
• ranije naručivanje usluga i obroka treba obaviti, kada je moguće, u vreme rezervacije.

Putovanje auto-putevima

• na terminalima, odmorištima uz auto-put, parkiralištima, benzinskim pumpama treba održavati visok nivo higijene,
• na granicama treba upravljati protokom putnika,
• gde se ne mogu osigurati zadovoljavajući nivoi javnog zdravlja treba razmotriti zatvaranje granica.

Autobusi i minibusevi

• zadnja vrata treba da se koriste za ulazak putnika, a vozila da se provetravaju otvaranjem prozora a ne uključivanjem klimatizacije,
• sedenje treba organizovati tako da porodice sede zajedno kada je to moguće, dok ljudi koji ne putuju zajedno treba da sede odvojeno,
• u minibusevima putnici neće smeti da sednu pored vozača ukoliko nije moguća fizička odvojenost,
• putnici će se sami brinuti o svom prtljagu, ukoliko je to moguće.

Železnica

• učestalost i kapacitet vozova treba pojačati, a ako je potrebno smanjiti protok putnika,
• železnički prevoznici treba da uvedu obaveznu rezervaciju mesta unapred u međugradskim i regionalnim vozovima,
• na kratkim relacijama putnici treba da ostave prazna sedišta između sebe, osim onih koji su iz istih domaćinstava,
• železnički prevoznici treba da broje putnike, posebno u prigradskim vozovima,
• treba upravljati protokom putnika na stanicama ako ne mogu da se osiguraju odgovarajući nivoi javnog zdravlja,
• treba ohrabrivati putovanja u terminima kada nije najveća gužva uvođenjem finansijskih podsticaja i olakšica poput prilagođavanja cena ili fleksibilnim radnim vremenom kako bi se izbegle velike grupe putnika,
• vrata treba da se otvaraju na svakoj stanici automatski ili će ih vozač otvarati ručno.

Kada ćemo slobodno putovati

Ovo je pitanje od milion i više evra, pogotovo ako se uzmu gubici koje sektor turizma trpi. Mnogi ljudi zavise od prelaska granica, ne zbog turističkih putovanja, već jer u jednoj državi žive, a u drugoj rade i svaki dan odlaze na posao. Isto tako, mnogo sezonskih radnika sa Balkana radi u Evropskoj uniji, tako da je ovo pitanje i od nečije egzistencionalne važnosti. Mnogi navode da je ovo leto izgubljeno za putovanja, a nadamo se da drugog talasa pandemije korona virusa neće biti.