Kruzeri su ogromni zagađivači životne sredine, a Grčka i njene popularne destinacije ostrva Santorini i Mikonos u vrhu su evropskih lokacija koje su pogođene visokim zagađenjem vazduha koju emituju ovi brodovi, sudeći po izveštaju Evropske federacije za transport i životnu sredinu (T&E), koja zagovara čistije načine prevoza.
Nedavna studija ove evropske organizacije pokazala je da su oksidi sumpora (SOx), koje ispuštaju kruzeri u Grčkoj, 120 puta viši od onih koje ispuštaju sva mala vozila kao što su automobili i slično koji prolaze kroz Grčku.
Studija je pokazala da štetne emisije sa 115 kruzera koji su plovili grčkim morem u 2017. godini iznose 7.600 tona, dok su štetne emisije iz automobila i drugih malih vozila od 64 tone. Radi se o motorima koje koriste kruzeri, tankeri i drugi veliki brodovi koji koriste drugačiju vrstu goriva od regularnog dizela, odnosno gorivo sa visokim procentom sumpora (HSFO).
Ovo su jedni od najgorih rezultata u Evropi, odmah nakon Hrvatske, Norveške i Islanda, koje su takođe veoma popularne destinacije za krstarenja.
U 2017. godini brodovi jedne od najvećih kompanija koje se bave ovom delatnošću ispustili su 10 puta više oksida sumpora u atomosferu širom evropskih obala od 260 miliona automobila koji su voženi te godine na kontinentu.
Oksidi sumpora, odnosno više vrsta jedinjenja sumpora i kiseonika nisu samo štetni po zdravlje ljudi, već uništavaju morsku i kopnenu sredinu.
Oksidi azota (NOx) koji ispuštaju motori na unutrašnje sagorevanje takođe negativno utiču na javno zdravlje i okolinu, a studija je pokazala da kruzeri emituju 15 odsto oksida azota koje ispuste svi automobili u Evropi tokom godine.
Samo u Grčkoj 115 kruzera ispusti toliko oksida azota kao 64 odsto svih automobila u zemlji.
Na kraju studije se predlaže regulisanje emisija koje emituju kruzeri, uvođenje obaveznih filtera i sistema za smanjivanje zagađenja i ističe se da ovi brodovi uglavnom plove blizu obale i ostaju u lukama duže vreme, što utiče na lokalnu atomosferu, dok od 2020. godine treba da se pređe na gorivo sa niskim procentom sumpora.
Na mnogim destinacijama u svetu, a posebno u Evropi postoji veoma jak pokret protiv kruzera koji se ne pozivaju toliko na samo zagađenje koje od njih dolazi, već na „zagađenje“ turistima koji lokalnim zajednicama ne donose ništa posebno, jer na brodu spavaju i jedu, a po gradovima gde kruzeri pristaju turisti se samo prošetaju i eventualno kupe neki suvenir – čime prave gužvu i guše infrastrukturu gradova. U belgijskom Brižu usled mera za sprečavanje prekomernog turizma kompanije koje organizuju krstarenja će biti zamoljene da njihovi kruzeri pristaju u luku tokom radne nedelje, a ne vikendom.
Tako je u Amsterdamu dnevni trošarinski porez za kruzere rezultirao ukidanjem pristaništa za krstarenje gradom, zato što je u međuvremeno ponestalo ljudi koji su bili zainteresovani da na pristaništu sačekaju brod na kom će platiti „porez na krstarenje“.
Zagađenjem su ugrožene popularne destinacije kao što su Venecija, Majorka, Barselona i slične, a studija takođe predlaže da kompanije koje se bave luksuznim krstarenjem budu prve na koje će se nova regulativa odnositi, u odnosu na ostale vrste providbe.
T&E predviđa da će čak i uz novu regulaciju i gorivo sa niskom procentom sumpora (LSFO) kruzeri zagađivati više nego sva vozila na kontinentu zajedno.
