Letovi avionom traju sve duže kako prolaze godine. Ovaj vid putovanja jeste najbrži vid prevoza putnika, međutim današnji letovi avionom traju duže nego što je to bio slučaj pre samo 40 ili 50 godina. Nelogično je, ali razlog je jednostavan.
Aerodromi se nalaze na istom mestu gde su se pre nalazili, ali dok se šezdesetih godina minulog veka od Njujorka do Vašingtona letelo za 45 minuta, danas se putuje mnogo duže. Isto je i za let od Los Anđelesa do Njujorka – nekada je putovanje avionom trajalo pet sati, dok se danas ista relacija prelazi za više od šest sati. Od Njujorka do Hjustona danas se putuje duže sat vremena nego 1973. godine.
O čemu se radi?
Padding, što bi se moglo prevesti kao prilagođavanje rasporedu, doslovce: ispun – je dodatno vreme koje avio kompaniju uračunavaju u red letenja kako bi stigle na vreme na neku destinaciju i izbegli eventualna kašnjenja ili gužve. Putnici su zadovoljni kada avion sleti na vreme – po rasporedu, iako često avion može istu relaciju preći za mnogo manje vremena.
Drugim rečima, ovo je ugrađeno kašnjenje i taj fenomen nije svojstven samo za avio kompanije. Mnogi autobuski prevoznici primenjuju isti metod jer postoje čak i sankcije ako autobus stigne na autobusku stanicu pre vremena. Otud nekada i česte i nepotrebne pauze koje vozači prave. Međutim, pošto avion teško može da se zaustavi na nebu, odnosno srušio bi se, a aerodromi – osimu slučaju vanrednih okolnosti, nisu uvek u mogućnosti da prime avion koji sleće pre zakazanog vremena, ovo je najlakši metod da nikoga ne boli glava.
Ima tu i problema
Ovaj fenomen je poguban po životnu sredinu jer se troši više goriva, pogotovo ako avion stigne ranije te je primoran da kruži kako bi stigao na vreme.
Takođe, tu je i vreme – mnogi putnici bi bili zadovoljniji ako slete pre vremena, odnosno ako let traje kraće. Vreme je danas izuzetno skup resurs.
Pored padding-a, odnosno uključenog kašnjenja, mnogi letovi još uvek kasne. Prema rečima kapetana Majkla Baiade, predsednika vazdušne konsultantske firme ATH Group, više od 30 odsto svih letova kasni više od 15 minuta svakog dana. On navodi da je ovakvo prilagođavanje vremena način na koji avio kompanije zavaravaju sistem, ali i putnike.
Tako se dolazi do još značajnijeg problema – avio kompanije ovim ne utiču na sebe kako bi bile efikasnije. Upravo je obrnuto – kompanije paddingom zapravo umanjuju svoju efikasnost, a ovim prividom pomenuta kašnjenja od 30 odsto samo su prividno smanjenja u odnosu na nekadašnjih 40 odsto, ali samo na papiru kašnjenje se smanjilo.
Avio kompanije mogu ovako i da uštede
Iako se nekada troši više goriva kada se stigne ranije, u slučaju da se leti sporije avio kompanija može da uštedi značajan novac po letu. Pogotovo je ušteda bila izražena kada je cena goriva naglo skočila te su uštede po galonu bile i do 3 dolara.
Treba napomenuti da se vreme leta računa od trenutka od kako avion na pisti otpusti kočnicu do trenutka kada sleti i istu „povuče“. Čekanje na pisti pre poletanja se računa u vreme leta te na neki način treba imati i razumevanja za avionske kompanije, pogotovo što je vazdušni saobraćaj učestaliji nego pre pedesetak godina kada su mnogi aerodromi izgrađeni u današnjem obliku i predviđeni su za opsluživanje mnogo manjeg broja aviona.
Kako bilo, svesni ovog fenomena, računajte da let može kasniti i da se to često dešava. Nekada putnik avionom ima pravo na odšetu zbog kašnjenja, ali i zbog otkazivanja leta.
