Najopasniji aerodrom na svetu je aerodrom Lukla u Nepalu. Ovo je priča o Tenzing Hillary aerodromu za koji mnogi kažu da je nakon sletanja ili poletanja sa njega, penjanje na Mont Everest mačji kašalj.
Kažu da naziv Lukla znači svojevrsno prebivalište za koze i ovce uprkos malom broju ovih životinja u okruženju. Mnogi piloti sanjaju da lete avionom do ovog aerodroma, a putnici su vidno nervozni tokom letova kada se turbulencija smanji i pitaju se da li je ovaj aerodrom, odnosno let do njega, samo opasań ili je zaista poguban.
Zašto putnici uopšte sleću na Lukla aerodrom
„Everest je oduvek bio magnet za lutalice, one koji traže publicitet, beznadežne romantičare i druge sa klimavim držanjem stvarnosti“, rekao je Džon Krakauer što objašnjava zašto su hiljade planinara privučene najvišom planinom na svetu. U međuvremenu Mont Everest je postao raj za banalne biznismene i influensere koji žele da njegovim „osvajanjem“ brendiraju sebe ili svoju kompaniju.
Baš zbog ovoga ili drugih razloga posete Mont Everesta brojni planinari, avanturisti ili neki drugi banalniji oblici turista odlučuju da slete na areodrom Lukla, najopasniji aerodrom na svetu.
Zvanični naziv aerodroma u Lukli je Tenzing-Hilari po Tenzing Norgaju koji je bio nepalski šerpaski planinar ser Edmund Hilariju koji su se prvi popeli na Mont Everest, 29. maja 1953. Časopis Tajm je proglasio Norgaja jednim od 100 najuticajnijih ljudi 20. veka, a 2003. godine Nacionalna avanturistička nagrada „Tenzing Norgaj“, najveće indijsko avanturističko-sportsko priznanje, ponela je naziv po njemu.
Izgradnja aerodroma je trajala skoro deceniju
Kada se ser Edmund Hilari popeo na Everest, pešačio je od Jirija do Lukle, a zatim je prošao kroz planine kako bi postao slavna ličnost. Put od Jiri do Lukle poznat je kao „klasičan“ način da se dođe do najviše planine na svetu. Međutim, ser Edmund je preuzeo inicijativu da napravi aerodrom u regionu Everesta kako bi putovanje u ovu oblast bilo lakše.
Naći ljude koji bi se odrekli velikog komada zaravnjenog zemljišta za izgradnju aerodroma bio je gotovo nemoguć zadatak. Jedino održivo rešenje je bilo tamo gde se trenutno nalazi aerodrom. Ser Edmund Hilari je kupio zemljište od lokalnog stanovništva za sumu od oko 2.700 dolara.
Ovaj novozelandski istraživač i alpinista je 1964. godine inicirao izgradnju aerodroma u Lukli kako bi olakšao putovanje do Everesta. Aerodrom nije bio u funkciji sve do septembra 1971. godine kada je prvi avion sleteo na ovaj aerodrom. Pista je bila završena tek 2001. godine, nakon što je procenjeno da je otpor tla dovoljno čvrst.
Međutim, izgradnja aerodroma je smanjila put za pet dana ukoliko bi se ovde dolazilo peške iz Jirija.
Zašto je aerodrom Lukla opasan
Aerodrom Lukla je opasan jer je na velikoj nadmorskoj visini gde je niža gustina vazduha, a naleti vetra su jaki. Ako se na ovo dodaju promenljivi parametri kao što je temperatura, vlažnost vazduha i oblačnost koja ometa navigaciju, uglavnom se na njega može sleteti samo uz vizuelna pravila letenja.
Ugradnja vizualnih instrumenata za sletanje bi možda bila pomoć pri letovima za Luklu, ali te opcije jednostavno nema. Sa retkim vazduhom, otpor potreban za usporavanje aviona je takođe prilično nizak u celoj oblasti kao i na aerdromu. Pored svega ovog tu su i okolna brda i planinski vrhovi koji su visoki i do 7.000 metara što izaziva strah kod putnika da će se avion zabiti u neki od njih.
Podsećanja radi, Mont Everest je visok 8.848,86 metara.
Aerodrom Lukla ima alternative, ali mogu da prime samo male avione
Aerodrom Lukla je poznat po velikoj nadmorskoj visini, kratkoj pisti i velikom nagibu. Ovi faktori, uzeti zajedno, mogu ugroziti pretpostavku da će samo mali avioni moći da slete ovde. Na njega sleću mali turboelisnici koji mogu da prime oko 16 ljudi, kao što su De-Havilland DHC-6 Twin Otters, L-410 Turbolets, Pilatus PC-6 Porters i Dornier Do-228s8.
Lukla se nalazi u okrugu Soluhumbu u Nepalu. Ovaj okrug, u kojem se nalazi i Nacionalni park Sagarmatha, ima 4 aerodroma, od kojih je samo jedan održiva alternativa aerodromu Lukla. Ovaj alternativa je poznata kao aerodrom Phaplu. Ako bi neko krenuo na pešačenje od Phaplua, trebalo bi skoro 4 dana da se stigne do Lukle. Čak i aerodrom Phaplu prima samo avione sa 16 sedišta.
Aerodrom Sinagboče nalazi se skoro dva dana hoda od aerodroma Lukla i oko dva sata hoda od Namče Bazara. Prema The Nepal Times-u, postojali su široko rasprostranjeni strahovi da ljudi ne bi leteli za Luklu, ako bi potpuno funkcionalan aerodrom radio u Sjangbočeu, već bi umesto toga odlučili da lete za Siangboče.
S obzirom na to da ovih dana praktično nema aviona koji poleću i sleću ovde, aerodrom je postao omiljeno mesto gde helikopteri sleću da isporuče glomazne predmete potrebne za izgradnju u regionu Khumbu.
Kangeldanda je četvrti aerodrom u Soluhumbuu. Ima pistu dužine 520 metara i širine 26 metara. Uprkos tome što je država uložila milione u izgradnju aerodroma, on se pretvorio u zemlju za ispašu i nalazi se među više od 20 aerodroma u Nepalu koji stoje napušteni.
Istorija nesreća na aerodromu Lukla plaši putnike
Državi Nepal zabranjeno je da leti bilo kojim od svojih aviona na evropsko nebo zbog loših bezbednosnih parametara. Prošlogodišnja nesreća na letu Yeti Airlines Flight 691 samo je umanjila sve napore koje je država činila da ubedi međunarodnu zajednicu da poboljšava svoje napore u bezbednosti avio-saobraćaja. Iako u Lukli već duže vreme nije bilo većih nesreća, njena istorija tragičnih nesreća podseća zašto se smatra opasnim.
Prva od velikih nesreća dogodila se u Lukli oko deceniju nakon otvaranja aerodroma. Dve najsmrtonosnije avionske nesreće dogodile su se 2008. i 2012. godine, kada je poginulo 18, odnosno 19 ljudi. Lukla je žarište procvata helikopterskog turizma u regionu Everesta, ali je pad helikoptera koji je poleteo iz Lukle u julu prošle godine bio podsetnik na izazove letenja na ovom aerodromu i oko njega.
Većina letova se odvija ujutru
Planinski regioni Nepala imaju najnepredvidljivije vremenske uslove. Zbog toga, ako idete na popodnevni let STOL avionom za Luklu ili druge slične aerodrome, šanse za otkazivanje leta su izuzetno velike.
Podsećanja radi STOL avioni su oni koji mogu da sleću i uzleću na kratkim pistama, odnosno na engleskom Short Take-Off and Landing.
Tako, uprkos zapanjujuće jasnom jutru, najlošije vremenske prilike mogu očas posla zahvatiti aerodrom. Sa ograničenim mogućnostima kruženja i bez sistema za sletanje po instrumentima (ILS), većina letova u Lukli se odvija od ranog jutra do podneva.
Čak ni jutra nisu garancija da će letovi odvijati po planu. Dešavalo se da hiljade turista bude zaglavljeno u Lukli, čekajući na let više od nedelju dana. Takođe, kada je region Khumbu prekriven snegom, aerodromu Lukla je potreban priličan broj radnika koji će ukloniti sneg kako bi napravilo mesta za uzletanje ili sletanje.
Samo je tokom prošle 2023. godine hiljade turista bilo zaglavljeno u Ramechhapu čekajući da aerodrom Manthali nastavi sa letovima ka aerodromu Lukla. Problem je što ovo mestu koje nije bilo dovoljno udobno za čak 50 putnika koji su čekali let.
Ukoliko ste doi sada imali strah od letenja, čak i da ga nemate, verovatno da ćete ga steći nakon sletanja na najopasniji aerodrom na svetu. Međutim, Lukla svake godine ugosti mnoge putnike – sa petljom.
