Mračna strana turizma: stanovi sve skuplji za lokalce, ali nije samo zbog turista

S porastom broja turista u svetskim metropolama koje su turistički atraktivne i pre svega više nego dostupne, rastu cene svega – od ugostiteljskih usluga do cene kirije. Jeftini letovi i platforme za iznajmljivanje stanova „na dan“ kao što je AirBnB i slični, doprineli su da lokalno stanovništvo – teško preživljava. Mračna strana turizma dovodi do prekomponovanja čitavih gradova.

Naime, sve države na svetu (tačnije, njihovi građani) suočavaju se sa ružnom realnošću, u kojoj njihovi stanovnici sebi sve teže mogu da priušte dom. Kupovina stana se u većini urbanih naselja sada smatra misaonom imenicom za prosečnog radnika, a jedan od uzročnika atmosfere da je rešeno stambeno pitanje (u pristojnoj nekretnini) privilegija bogatih jeste i prekomerni turizam.

Situacija je takva da luksuzni apartmani po Londonu (i drugim metropolama), u vlasništvu bogataša, zvrje prazni, dok se na listama čekanja nalazi na hiljade ljudi koji bi želeli da kupe stan. Statistika, nažalost, ne najavljuje bolja vremena, budući da će do 2050. godine 68 odsto svetske populacije živeti u gradovima (naspram sadašnjih 55 odsto).

Skok cena kvadrata učinilo je stanove u 58 odsto svetskih prestonica značajno nedostupnim običnim smrtnicima – u poređenju sa situacijom od pre manje od pet godina. Rezultati tog istraživanja koje je sprovela Demographia pokazali su da kupovina stana sada košta 4,1 puta više nego pre pola decenije. Tako jedan prosečan stan u Hong Kongu danas košta 916.225 dolara, što je pokrenulo čak i političke proteste. Slične tačke predstavljaju Berlin u kom su počele da se realizuju ideje zamrzavanja cena zakupa stanova u periodu od pet narednih godina, ili Vankuver u kom su uvedene takse na prazne kuće.

Ovde treba spomenuti još jedan veliki deo problema koji je nastao kada je ogroman broj stanova „sklonjen sa tržišta“ usled njegove turističke prenamene, koja se dogodila kada je procvetala Airbnb platforma za kratkoročno izdavanje smeštaja. Na taj način je na hiljade stambenih jedinica od Nju Orleansa do Atine takođe stavljeno van dometa građana koji jednostavno ne mogu da ih kupe, sve i da imaju novca za to.

Airbnb je 2012. godine nudio zakup 4.000 stanova u Parizu. Taj broj je skočio na više od 40.000 jedinica 2015. godine, kada je izvršni direktor kompanije Airbnb Brajan Česki dočekan u Skupštini grada. Međutim, tri godine kasnije, Airbnb nudi 65.000 stanova samo u Parizu, ali su se odnosi sa Skupštinom grada pogoršali.

Zamenik gradonačelnika Pariza, Ian Brosa, odgovoran za stanovanje, kaže da je za pet godina glavni grad izgubio 20.000 stanova u kojima su živeli stanovnici Pariza, a sada su tu turisti. On ističe da to više nisu stanovi, već prikriveni hoteli.

U Beogradu već se teško dolazi do manjih stanova na atraktivnim lokacijama jer su mahom svi pretvoreni u stanove za kratkoročno izdavanje, a posao se očigledno isplati s obzirom na porast broja stranih i domaćih turista u Srbiji koji je iz godine u godinu sve viši.

Mere za ograničenje visine kirije

Države koje su zasnovale svoju ekonomiju na principima tzv. slobodnog tržišta, sada se suočavaju sa posledicama neograničene ekonomske slobode – jer su iste zakucale na vrata običnim građanima. Mnogi gradovi, koji imaju ingerencije da tako nešto učine, pribegavaju merama koje tržište stanova ograničavaju, sa manje ili više uspeha.

Kako bi zaštito svoje građane, grad Njujork je usvojio zakon koji štiti podstanare, sprečavajući da završe na ulici, odnosno da sve više građana bude oterano iz grada usled nemanja mesta stanovanja. Podsećamo, Njujork je prošle godine posetilo 65 miliona turista. Slične poteze zakonodavci povlače i u drugim delovima sveta: primera radi, Indija planira da do 2022. godine izgradi više od 40 miliona kuća, a ovakvim strategijama priključuju se i velike kompanije, poput Alphabet Inc. (Google) koji je donirao milijardu dolara za izgradnju 15.000 domova u Kaliforniji.

Cena rasta kirije u posebno pogađa studente, budući da su metropole i univerzitetski centri. U Berlinu nadležni su ograničili visinu kirija za narednih pet godina, jer iako je Berlin popularna turistička destinacija, u njemu živi mnogo studenata, a o običnim građanima sa prosečnim primanjima koji sve teže plaćaju rentu ne treba dalje govoriti. Gradovi nisu samo zgrade već i ljudi koji žive u njemu i privređuju, a život je sve skuplji tamo gde se horde turista masovno okupljaju, što sve doprinosi navedenim posledicama.

Napori za ograničavanje cena kirija, međutim, samo su kap u moru, s obzirom na to da i pored njih postoji godišnji manjak od 180.000 stambenih jedinica – kad je, konkretno, Kalifornija u pitanju.

Džentrifikacija – zakrpljeno kao novo

Za razliku od onoga što je obeležilo 19. vek kad je u pitanju ova tema – a to je priliv farmera u gradove kada su naseljavali četvrti oko fabrika u kojima su radili – danas tehnološki napredak dovodi do džentrifikacije delova gradova u blizini tranzitnih ruta. Na taj način se nastavnici, medicinske sestre, vatrogasci i mnogi drugi neophodni radnici u svakoj lokalnoj zajednici raseljavaju tako da postoji velika disproporcija u njihovoj zastupljenosti.

Od osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka američka i britanska vlada smanjile su investiranje u državne stanove, pa su umesto izgradnje stambenih jedinica za svoje građane ovaj posao prepustile privatnim kompanijama i nevladinim organizacijama, koje to rade po daleko nepovoljnijim uslovima za građane.

Jedan od efekata ove promene jeste da je u SAD, od 2011. godine broj jeftinih stanova pao za četiri miliona, pa oko 47 odsto podstanara troši više od 30 odsto svojih primanja na plaćanje zakupa. Kad se ima to u vidu, ne čudi porast broja beskućnika u nekim od najbogatijim američkih gradova.

Neželjene posledice

Kontrola uslova pod kojima se rentiraju stanovi nailazi i na brojne kritike, iz jednostavnog razloga što i ona može da izazove neželjene posledice u vidu povlačenja investitora. Njeni zagovornici, pak, tvrde da ograničavanje cena zakupa može da učini problematična naselja stabilnim, i smanji pretvaranje radničkih naselja u stambene blokove za srednju klasu.

Na primedbe investitora da skupe stanove ne grade zato što vole, već zato što često nemaju drugog izbora imajući na umu cene zemljišta i materijala, lokalne vlade odgovaraju da bi rešenje moglo da bude u zoniranju, odnosno prilagođavanju regulative koja važi za one koji grade stambene komplekse. Takav pristup rešenju problema primenila je gradska uprava Mineapolisa, koji je na taj način postao jedan od prvih i najvećih gradova u SAD koji je uveo izgradnju domova za dve ili tri porodice na jednoj parceli, na kojima su do sad pravljeni stanovi samo za jedno domaćinstvo.

Previše turista na popularnim destinacijama

Nisu samo cene nekratnina u pitanju. Turista jednostavno ima previše. Istina je da njihov veliki broj pravi nova radna mesta, ali upitno je gde je korist, a kolika je šteta. Iako neke države od turizma, za sada, žive dobro i uspeli su da vidljivost svoje zemlje i kulture prikažu čitavom svetu, što je primer s Gruzijom koja ima više turista nego stanovnika i gde je turistički bum doveo do toga da se čitav svet sjati u ovu malenu državu, slično je i sa Islandom, ali i mnogim gradovima koji se mogu nazvati gradovima – muzejima.

Međutim, nekima je turista preko glave te mnogi gradovi pribegavaju merama koje podrižu cenu boravka. Tako je nedavno Amsterdam uveo najskuplje boravišne takse u Evropi, a najavljuju ih i drugi gradovi. Poseban problem imaju gradovi kao što je Venecija, u koji turisti dolaze na jedan dan i uskoro se očekuje „naplata ulaza u Veneciju“, odnosno naplata takse čija će visina zavisiti od dela sezone. Poseban problem su kruzeri, koji kada pristanu dovode horde turista koji ne spavaju u gradovima, već nazad na brodu. Pored Venecije, ovakav problem imaju i Barselona i Dubrovnik, a lokalne samouprave pokušavaju da nađu rešenje koje je održivo.

Više takse su samo jedno od rešenja, ali održivost je upitna. Istina je da će se njima dodatno napuniti gradski budžeti, ali problem će ostati – jedino što će boravak turista biti skuplji. Izazovi poput visine kirije ili cene kvadrata u turističkim mekama i svetskim metropolama, za sada ostaju, a da li će sve ove mere uroditi plodom znaće se nakon godina njihove primene.