Srbija

Muzeji u Srbiji i njihov doprinos lokalnom turizmu

Gamzigrad kao nekadašnja Felix Romuliana, foto: Uroš Nedeljković

Turisti čine čak 95% posetilaca muzeja u istočnoj Srbiji, od kojih je svega 15% stranaca. Iako je broj poseta muzejima u ovom delu Srbije porastao za 28% u periodu od 2015. do 2019. godine, a udeo stranaca uvećan 2,4 puta, primeri najposećenijih lokaliteta i muzeja dokazuju da muzeji mogu daleko više doprineti lokalnom turizmu. Jedna od neiskorišćenih mogućnosti da se više promoviše kako “divni i topli” ljudi imaju svoju istoriju i kulturu je i razvoj “muzeja na otvorenom”, koji afirmišu nasleđe i identitet lokalnih mesta.

Kako većina stranih turista doživljava Srbiju? Slika koja se nameće kroz medije je toliko ista već godinama, da odgovor već znamo unapred: izuzetna hrana, netaknuta priroda, divni i topli ljudi, a kada je reč o gradovima, posebno Beogradu, uz to obavezno ide i odličan a relativno jeftin provod.

Preporučujemo  Šarkamen: Rimska carska palata za koju retko ko zna

Imaju li ti divni i topli ljudi svoju istoriju i kulturu? Šta o tome sazna prosečni strani turista koji uglavnom protrči kroz Srbiju? Koliko to interesuje prosečnog domaćeg turistu? Kakva je uloga muzeja u kulturnoj i turističkoj ponudi i možemo li uvećati broj onih koji idu od muzeja do muzeja, a ne samo od jedne do druge domaće kafane?

Odgovore na ova pitanja potražili su u Regionalnoj agenciji za razvoj istočne Srbije (RARIS), analizirajući posetu turista muzejima u ovom regionu od 2015. do 2020. godine. Prema rečima direktora RARIS-a Vladimira Jeremića, analiza je urađena s ciljem da se bolje pozicionira kulturno nasleđe istočne Srbije i time uveća konkurentnost turističke ponude u lokalu, a saradnji se odazvalo osam od ukupno devet muzeja u regionu.

Dobijeni nalazi pokazuju da je tokom posmatranog petogodišnjeg perioda muzeje u Boru, Zaječaru, Sokobanji, Knjaževcu, Boljevcu, Negotinu, Kladovu i Majdanpeku posetilo više od 808.000 ljudi, ili u proseku oko 150.000 njih godišnje. Broj posetilaca muzeja je porastao za 28% do pretkrizne 2019. godine, odnosno pre izbijanja pandemije korona virusa.

Ostaci kuće s trapezastom osnovom, foto: Nemezis / Wikimedia
Ostaci kuće s trapezastom osnovom, foto: Nemezis / Wikimedia

Indikativan je podatak da turisti čine čak 95% posetilaca muzeja, a svega 5% lokalno stanovništvo. Tri četvrtine ukupnih poseta su organizovane grupne posete, a među turistima koji obilaze muzeje u istočnoj Srbiji, tek 15% su stranci. To znači da je muzeje u ovom delu Srbije tokom proteklih godina posećivalo u proseku oko 20.000 stranaca godišnje, s tim što je njihov broj uvećan za 2,4 puta do 2019. godine, navodi se u analizi.

Preporučujemo  Koji su najposećeniji muzeji u Evropi i zašto su toliko popularni?

Velika “onlajn” seoba

Najposećeniji lokalitet je Lepenski Vir sa oko 45.000 posetilaca, najposećeniji u kategoriji muzeja je Narodni muzej Zaječar (Felix Romulijana, muzej Zaječar i Radul Begov konak) sa oko 46.000 posetilaca, a sledi Muzej Krajine Negotin (Mokranjčeva kuća, Muzej Hajduk Veljka i Muzej Krajine) sa oko 35.000 posetilaca godišnje.

Preporučujemo  Felix Romuliana: Gamzigrad kod Zaječara i carska palata tužne sudbine

Objašnjavajući ovako veliku prednost u broju posetilaca, Vladimir Nojković, v.d. direktora Turističkog prostora “Lepenski Vir” ističe da je razlika u pristupu. “Mi smo usredsređeni na turističko tržište, dok drugi rade klasičan muzeološki posao”, kaže Nojković. Dodaje da na posećenost svakako utiče i odlična pozicija ovog lokaliteta na obali Dunava, ali da ona sama po sebi ne bi dala takve rezultate bez višegodišnjeg truda da se privuče što veći broj turista sa inostranih kruzera.

Po njegovom mišljenju, taj deo turističke ponude bi trebalo da razvijaju i dalje, jer Lepenski Vir ima više mogućnosti za rast poseta na stranom, nego na domaćem tržištu. No, bez obzira koje je tržište u pitanju, muzeji moraju da se pozicioniraju u duhu vremena, odnosno da budu prisutniji u novim vidovima promocije i prodaje kao što je digitalni marketing, uveren je Nojković.

Felix Romulijana obliluje mozaicima, foto: Uroš Nedeljković
Felix Romulijana obliluje mozaicima, foto: Uroš Nedeljković

Internet je danas pokretač razvoja turizma, ocenjuje i direktor RARIS-a Vladan Jeremić: “To je alat koji može omogućiti destinacijama i turističkoj privredi veliki napredak ukoliko se primeni na pravi način. Internet doslovno može lansirati određeni objekat ili čitavu destinaciju na turističku mapu”.

Zato su u ovoj razvojnoj agenciji uradili osam video formata za muzeje i lokalitete da ih koriste u svojoj promociji. Analiza vidljivosti turističke ponude muzeja istočne Srbije na internetu je pokazala sledeće: postove vezane za muzeje na Fejsbuk stranici “Visit East Serbia” videlo je od 4.460 do 10.380 ljudi, odnosno oko 75.000 ukupno, a na Instagram stranici od 884 do 1.917 ljudi, odnosno oko 14.000 ukupno. Jeremić dodaje da su letos organizovali i tri nagradne igre na Instagramu, podelili 60 ulaznica za muzeje, a objave je videlo oko 42.000 ljudi.

Preporučujemo  Betoniranje Lepenskog Vira i ubijanje Nacionalnog parka Đerdap

Ovo bi trebalo da bude podstrek za zaposlene u muzejima da se više “digitalno” aktiviraju i budu prisutniji na različitim onlajn platformama, uključujući i Tripadvajzer i Gugl mape, kao i da ponuđeni sadržaji osim na srpskom, budu dostupni makar još i na engleskom jeziku.

Važan deo kreativne industrije

Imajući u vidu da internet i industrija zabave preuzimaju sve veću ulogu, postavljaju nove standarde i nova pravila, muzeji moraju da menjaju svoj pristup ne samo u promociji svojih sadržaja, već i način na koji osmišljavaju svoje postavke, ističe direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu i glavni koordinator manifestacije “Muzeji za 10”, Slavko Spasić. Istraživanje koje je urađeno među posetiocima manifestacije “Muzeji za 10”, pokazalo je da 70% njih smatra da je uloga muzeja u kulturnoj ponudi nezamenljiva, ali se, kako objašnjava Spasić, moraju tražiti alternative za kreiranje muzejskih programa prilagođenih publici čija se očekivanja menjaju pod uticajem novih medija.

Preporučujemo  Mačkov kamen: Na mestu stradanja izgraće se fudbal i bančiti

U praksi su, međutim, najzastupljeniji muzejski programi koji se svode na klasična vođenja kroz izložbe i stalne postavke, a ista forma preovlađuje i u pratećim programima. “Ali prošla su vremena kada je bilo dovoljno da muzeji imaju impozantan broj predmeta u dobro složenim vitrinama”, upozorava Spasić. Muzeji danas, kako ističe, moraju da se “otvaraju” prema publici na nove, interesantnije načine, gde posetioci neće biti samo posmatrači već aktivni učesnici u postavkama, i tako pored informacija poneti iz muzeja posebno iskustvo.

Arheološki projekat Vrelo - Šarkamen, foto: Vladimir Bojović
Arheološki projekat Vrelo – Šarkamen, foto: Vladimir Bojović

Prošla su i vremena kada se podrazumevalo da su muzeji izvan ili iznad tržišta. Ekonomska uloga muzeja postaje sve važnija, ali to nije računica koja se može tek tako poistovetiti sa klasičnim poslovnim pokazateljima, jer je suštinska uloga muzeja da “dodaju” vrednost društvu, kroz očuvanje i promociju kulturnog nasleđa. “Kada kulturne institucije postanu svesne svog potencijala da mogu da dodaju vrednost svojoj zajednici tako što će privući turiste, onda postaju ključni partneri u turističkoj industriji, kao i važan deo kreativnih i kulturnih industrija, Ali to je nemoguće ukoliko ne steknu bar osnovne uslove za rad, na prvom mestu, odgovarajući prostor sa stalnim postavkama”, ističe Spasić.

Oživljavanje muzeja kroz “žive muzeje”

Mogućnost da muzeji dodatno “ožive” je povezivanje sa lokalnom zajednicom i kroz razvoj takozvanih “muzeja na otvorenom”, odnosno eko muzeja. Oni afirmišu autentično nasleđe i identitet lokalnih mesta, a što je – imajući u vidu multikulturalnost i specifičnu tradiciju istočne Srbije, od gradnje, preko običaja, do tradicije u ishrani – njena velika prednost.

Preporučujemo  Uvac očekuje bolju i širu zaštitu kao specijalni rezervat prirode

Ali da bi turisti postali svesni ovih vrednosti, prethodno je potrebno da toga postanu svesniji sami stanovnici, lokalna uprava i kulturne institucije kroz zajednička nastojanja da se ovo nasleđe očuva, promoviše i unapređuje. U Srbiji postoje pokušaji da se oforme eko muzeji u Golubincima, Zlakusi, Senjskom Rudniku, Dolini Ibra i Slavkovici, kaže Spasić, ali su oni još uvek na nivou ideje.

Lepenski Vir
Lepenski Vir

“Za uspešan razvoj eko muzeja neophodni su vreme i strpljenje, jer oni nemaju jasnu strukturu. Zato je potrebno da se stanovnici lokalnih zajednica i predstavnici lokalnih samouprava edukuju i shvate da su eko muzeji sinonim za snagu jedne zajednice. Oni kroz primenu održivog razvoja kulturnog turizma predstavljaju važan činilac poboljšanja blagostanja i razvoja čitave sredine”, zaključuje Slavko Spasić.

Preporučujemo  Planina Maljen kao predeo izuzetnih odlika stavljena pod zaštitu

Jelena Bujdić Krečković, izvor: Biznis i finansije. Naslovna fotografija: Uroš Nedeljković

Daljine.rs na društvenim mrežama

Ukoliko vam se sviđa naš sadržaj pratite Daljine.rs na društvenim mrežama
Pratite naše objave
Bez Instagrama se ne može
Čitajte šta tvitujemo

Komentarišite

Komentarišite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.