Srbija

Felix Romuliana: Gamzigrad kod Zaječara i carska palata tužne sudbine

Gamzigrad kao nekadašnja Felix Romuliana, foto: Uroš Nedeljković

Gamzigrad sa Feliks Romulijanom (Felix Romuliana) je jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta i istorijskih lokaliteta u Srbiji, vredno svake posete. Čak i više puta. Ovaj lokalitet kod Zaječara je neizostavna stanica ukoliko obilazite istočnu Srbiju, a zajedno sa Narodnim muzejem u Zaječaru čini jedinstvenu celinu.

Međutim, pre nego što se uputite u Felix Romulianu treba da znate osnovne činjenice šta obilazite i zašto obilazite, ali i da se koordinišete sa drugim nalazištima iz istog ili sličnog perioda antike, odnosno zaostavštine nekadašnje imperije Rimskog carstva.

"Sve o mojoj majci", nije rekao Galerije. Foto: Uroš Nedeljković
„Sve o mojoj majci“, nije rekao Galerije. Foto: Uroš Nedeljković

„U rimsko doba je okolina Zaječara, smeštenog u podnožju 260 m visoke Kraljevice, imala velik značaj. To potvrđuju obližnji ostaci stare građevine, koji spadaju među najneobičnije u istočnoj Evropi. Već ih je Bue uzgredno spomenuo, a ja sam, naravno, pohitao da ih i sam posetim. U društvu gradskog prote i jednog pandura, koga mi je načelnik dodelio kao pratioca, pojahao sam, goreći od radoznalosti, prema Gamzigradu. Kad smo prešli prvi deo brežuljkastog terena, našli smo se na prostranoj visoravni i na jugozapadu, na udaljenosti od 32 km, ugledali vrh Rtnja tako jasno da mi se učinilo da se nalazimo pred nekom piramidom na Nilu. Potpuno izdvojen od ostalih brda, on je kao neki gigant gospodario okolinom. Sjahao sam, mašio se bloka i olovke i iscrtao profil, koji je Vikenel objavio i koji prikazuje moje uspon na Rtanj. Sa divnom scenerijom pred očima, jahali smo čitav sat preko visoravni iskićene najsvežijim zelenilom, a onda je teren najednom počeo da se spušta; naišli smo na usko korito potoka koji je c jugozapada prosekao put ka Timoku; njegova druga obala se blago uzdizala, a na nekoliko koraka od desne obale ležali su, zarasli u bujno rastinje, ostaci građevine koja već osamnaest vekova prkosi vremenu i nevremenu“, naveo je u svom delu austrijski arheolog i putopisac, čije ime je isto kao i početni naziv nalazišta, Feliks Kanic, koji 1860. godine obilazi Srbiju i ove ostatke, te nam ostavlja nam crteže zida i okoline.

Felix Romuliana
Felix Romuliana iz vazduha, foto: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture

Kanic nije prvi koji je „otkrio“ palatu Felix Romuliana, već je pre njega to učinio baron Herder, saksonski rudarski poglavar, u putopisu „Rudarski put po Srbiji“, 1835. godine. Kasnija istraživanja su ukazala da se radi o rezidenciji rimskog cara Galerija, punog imena Gaj Valerije Maksimijan Galerije i da je palatu posvetio svojoj majci Romulijani.

  Šarkamen: Rimska carska palata za koju retko ko zna

Otkud od onolikog Rimskog carstva, koje je obuhvatalo ogromnu teritoriju, carska palata baš na ovom mestu u selu Gamzigrad nadomak Zaječara?

Galerije kao tetrarh

Kada je Dioklecijan 293. godine uveo oblik vladavine koja se zvala tetrarhija, odnosno vladavina četvorice, pored sebe je kao savladare postavio još Maksimijana kao avgusta, a Konstancija Hlora (oca Konstantina Velikog) kao cezara na zapadu carstva. Naš junak Galerije bio je postavljen da bude cezar na istoku carstva.

Uvođenju tetrathije prethodila je „kriza trećeg veka“ u tadašnjem Rimskom carstvu, a Dioklecijanove reforme su posustaloj imperiji dale novi zamah, iako su se zapravo neslavno završile.

Galerije, nekada tetrarh, a danas suvenir, foto: Uroš Nedeljković
Galerije, nekada tetrarh, a danas suvenir, foto: Uroš Nedeljković

Naš Galerije je rođen u okolini Serdike, današnje Sofije u Bugarskoj, i ilirskog je porekla. Pošto je bio sposoban vojnik koji se više puta iskazao u borbama, postavivši ga za jednog od tetrarha, Dioklecijan ga je i oženio svojom kćerkom Valerijom, čime je postao njegov zet – odnosno, dobio je čitav paket. Kada se Dioklecijan povukao sa vlasti 305. godine zajedno sa Maksimijanom i rekao otprilike „ne mogu više da vas gledam kakvi ste đilkoši, ali nastavite gde sam ja stao“, na njegovo mesto je došao Galerije avanzovavši sa titule cezara do titule avgusta, a za svog cezara (mlađeg savladara) izabrao je Maksimina Daju koji nam je poznat po jednoj drugoj carskoj palati u Srbiji, a to je Šarkamen odnosno nalazište Vrelo kod Negotina.

Međutim, na Maksimijanovo mesto došao je Konstancije Hlor, što se nije svidelo Maksenciju, Maksimijanovom sinu, ali i Galerijevom zetu jer je bio oženjen njegovom kćerkom.

U međuvremenu Galerije je malo proganjao hrišćane, ili malo više, a polako je i gubio kontrolu tako da je pokušao invaziju Italije 307. godine napavši Maksencija koji se, nakon uzurpacije vlasti 306. godine, proglasio za cara i vladao je zapadnim deom Rimskog carstva. Galerije napadom na Maksencija nije ništa postigao, te je Licinija uzdigao na položaj avgusta i povukao se u svoj grad – Feliks Romulijanu i posvetio privatnom životu.

  Viminacijum i zašto mu na svetu ne postoji ništa slično

Treba napomenuti da postoji veza između Zaječara, odnosno Gamzigrada i grada Soluna u Grčkoj: to je Galerijev luk čiji se ostaci i danas mogu videti, a ostatak je trijumfalne kapije podignute u spomen bitke kod Ktesifona, gde se Galerije borio protiv Sasanida 297-298. godine i pobedio persijskog kralja Narzesa.

Veza između Gamzigrada i Soluna: Galerijev luk ispod koga ste verovatno mnogo puta prošli, foto: Armineaghayan / Wikimedia
Veza između Gamzigrada i Soluna: Galerijev luk ispod koga ste verovatno mnogo puta prošli, foto: Armineaghayan / Wikimedia

Galerijeva smrt

Da li se Galerije u Gamzigradu posvetio privatnom životu kako dolikuje jednom penzioneru, sa sigurnošću se nije moglo reći. Bivši tetrarh je umro na putu za Serdiku 311. godine, a Laktencije navodi da Galerijevo telo, unakaženo teškom bolešću tamo i spaljeno. Nasuprot njemu, Aurelije Viktor tvrdi da je Galerije sahranjen u Romulijani. Opet, u Epitomama Aurelija Viktora navodi se da je Galerije rođen u Priobalskoj Dakiji, gde je i sahranjen, i to u mestu Romulianumu, koje je nazvao po imenu majke Romule.

Međutim, 1989. godine na brdu Magura, kilometar iznad lokaliteta otkrivene su dve kupaste grobnice, a kasnijim istraživanjima je sa velikom verovatnoćom utvrđeno da se radi o Galerijevom i Romulijanovom grobu.

Izgradnja palate Felix Romuliana

Nakon traganja od skoro 150 godina, 1984. godine je pronađen natpis FELIX ROMULIANA što znači Srećna Romulijana. Da je ovo mesto postojalo znalo se od ranije, jer se pominjalo u pomenutim Epitomama, ali i u delu „O građevinama“ čuvenog Justinijanovog istoričara Prokopija, koje je nastalo sredinom šestog veka, otprilike kada i Justinijana Prima, odnosno Caričin grad kod Lebana.

Felix Romulijana obliluje mozaicima, foto: Uroš Nedeljković
Felix Romulijana obliluje mozaicima, foto: Uroš Nedeljković

Po svoj prilici, izgradnja ove palate kojom je Galerije želeo da usreći svoju majku Romulijanu počela je dve godine nakon što je Dioklecijan počeo sa izgradnjom svoje palate u Splitu. Tako su krajem 3. i početkom 4. veka, na prostoru oko 6,5 hektara, sa dimenzijama 240x190m, izgrađene dve gotovo paralelne fortifikacije. Unutar zidina su se nalazili palate, hramovi, terme, 20 okruglih kula, kasarne, magacini i ostale građevine. Dakle, čitav jedan grad, koji važi za najočuvaniji primer rimske dvorske arhitekture, zbog čega je 2007. godine uvršten na UNESCO-vu listu svetske kulturne baštine.

  Caričin grad - Justinijana Prima: Grad koji je živeo samo 80 godina

Završetak izgradnje celog kompleksa je verovatno trebalo da se poklopi sa proslavom dve decenije Galerijeve vladavine, utoliko pre što je u nju nameravao da se povuče nakon silaska sa prestola, ali pošto to nije doživeo zbog bolesti koja je brzo napredovala, gradnja je preusmerena u pravcu brda Maguri, na kojem je pomenuti mauzolej.

Feliks Romulijana nikada nije u potpunosti završena, foto: Uroš Nedeljković
Feliks Romulijana nikada nije u potpunosti završena, foto: Uroš Nedeljković
Ostaci carske palate u Gamzigradu, foto: Uroš Nedeljković
Ostaci carske palate u Gamzigradu, foto: Uroš Nedeljković
"ostaci građevine koja već osamnaest vekova prkosi vremenu i nevremenu", kaže Feliks Kanic. foto: Uroš Nedeljković
„ostaci građevine koja već osamnaest vekova prkosi vremenu i nevremenu“, kaže Feliks Kanic. foto: Uroš Nedeljković

Da takav razvoj situacije nikako nije bio po Galerijevim planovima, dokazuje posebna pažnja koju je ukazivao bogu Dionisu, koji je (za njega) predstavljao simbol besmrtnog božanstva pa su svi ukrasi u palati (poput paleta koje prikazuje Dionisa na gozbi) u znaku ovog boga koji je uvek iznova vaskrsavao. Svi podovi u palati bili su popločani mozaicima, zidove su prekrivale freske i skupocene kamene oplate, dok su u nišama stajale skulpture izrađene od teško obradivog i skupog kamena, poput safira, što je bila još jedan zalog večnosti, a svi dekorativni elementi zajedno su impresivni ne samo zbog svoje lepote već i prenaglašenosti koja nadmašuje uređenje prostora i mnogo više veze ima sa činjenicom da je Galerije bio svestan činjenice da njegova ideologija polako zamire, što je potvrdio i kasnije iščezavanje Dioklecijanovog tetrarhijskog koncepta, a što je sve utrlo put dolasku Konstantina Velikog na vlast.

Interesovanje za Galerijevu jedinstvenu zaostavštinu poraslo je nakon Drugog svetskog rata, kada su arheolozi, misleći da su otkrili vojno utvrđenje, ostali zatečeni pojavom luksuznih ukrasa kao što je raskošni mozaik Venatori. Nakon toga, tačnije, posle 1970. godine, istraživanja preuzima Dragoslav Srejović, od kad Gamzigrad počinje da se pominje kao carska rezidencija, čijeg osnivača, kao i vreme izgradnje, naučnici nisu uspeli da odrede.

Ostaci carske rezidencije, foto: Uroš Nedeljković
Ostaci carske rezidencije, foto: Uroš Nedeljković

Nepoznanica je otkrivena 1984. godine, kada su arheolozi otkrili pomenuti natpis na fragmentu arhivolte na kojoj je bilo uklesano Felix Romuliana (Srećna Romulijana). Ubrzo su otkriveni i tragovi prvih stanovinka Gamzigrada, na čiji su identitet ukazivali ostaci nakita (iz gvozdenog doba), oruđa (sekire iz mlađeg kamenog doba) i grnčarije (iz pozne bronzane epohe), pa je zaključeno da su ovde najverovatnije živele grupe Meza i Skordiska.

  Borač: stari utvrđeni grad, jedinstveno groblje i Borački krš koji sve to posmatra

Pošto su u 5. veku Galerijevu palatu počeli da razaraju varvari (pretežno Huni, ko bi drugi) Justinijan je obnovio jedan njen deo, unevši u nju ranovizantijske elemente. Ipak, moćan grad nije preživeo novu najezdu ljudi koji nisu bili naročite estete, pa su mu finalni udarac zadali Avari u 6. veku. Iako je ponovo naseljen kada je ovaj deo Srbije pod svoje uzela Vizantija, kompleks Felix Romuliana je konačno napušten u 11. veku, kada je i pao u potpuni zaborav.

Galerije je mnogo voleo svoju majku, foto: Alxadj / Wikimedia
Galerije je mnogo voleo svoju majku, foto: Alxadj / Wikimedia
Spoljna jedinica kilma uređaja koji su na Felix Romulijanu postavili Huni, foto: Uroš Nedeljković
Spoljna jedinica kilma uređaja koji su na Felix Romulijanu postavili Huni, foto: Uroš Nedeljković

Gamzigrad danas

Sve što je zemlja prekrivala narednih 17 stoleća arheolozi još uvek otkrivaju, pa su tako u međuvremenu otkrivene grobnice vojskovođa najvišeg ranga, sa predmetima koji su im pripadali, mermerna statua tračkog konjanika, koja je 2010. godine bila svetska vest, kao i kružna građevina sa stubovima, za koju se još ne zna koja joj je bila namena.

Još uvek se otkriva i ispituje lokalitet, foto: Uroš Nedeljković
Još uvek se otkriva i ispituje lokalitet, foto: Uroš Nedeljković

Poseta carskoj palati Felix Romuliana nije kompletna bez posete Narodnog muzeja grada Zaječara u kome se čuvaju artefakti iz Gamzigrada, ali pre svega Galarijeva glava u porfiru (porfiritu). Porfir je magmatska stena koja je dobila naziv po grčkom nazivu za purpur, a ova boja se smatrala carskom bojom i samo su carevi smeli da budu uklesani u ovoj steni ili da budu sahranjeni u sarkofazima načinjenim od nje. Većina porfira poticala je iz Egipta.

Galerijeva glava u profiru, Narodni muzej Zaječar, foto: Uroš Nedeljković
Galerijeva glava u profiru, Narodni muzej Zaječar, foto: Uroš Nedeljković

Inače, muzej čuva zbirku Feliks Romulijana koja sadrži oko 3.000 predmeta, a većina nalaza potiče iz perioda od 4. do 6. veka. U muzeju se, pored Galerijeve glave i njegove šake sa globom, nalazi deo arhivolte sa natpisom FELIX ROMULIANA (oko 306. god.), pilastar sa predstavom tetrarha u medaljonima (oko 306. god.), deo skulpture (Galerijeve) ili skulptoralne grupe izrađene od crvenog porfirita (posle 303. godine). Tu su još neke glave: Herkula, deo skulpture od belog mermera (oko 310. god.), glava Jupitera, deo skulpture od belog mermera (oko 310. god.), Asklepija, deo skulpture od belog mermera (oko 310. god.) i mnogo toga drugog.

  Brzansko moravište, Osredak i Blederija zaštićeni kao područja prirode

Muzejska postavka prikazuje i mozaike, kao što su Dionis na gozbi, Venatori, Lavirint (oko 310. god.). Pogledajte i veliku numizmatičku zbirku i srebrno posuđe iz Romulinog konsekrativnog spomenika na Maguri (oko 306. god.), ali i mnogo toga.

Felix Romuliana maketa
Maketa u Narodnom muzeju Zaječara, današnji Gamzigrad, a nekadašnja Felix Romuliana. foto: Uroš Nedeljković

Budućnost Feliks Romulijane

Felix Romuliana, kao jedini arheološki lokalitet u Srbiji koji je pod zaštitom UNESCA, trebalo bi da dobije nove objekte ukupne površine od preko 2.600 kvadratnih metara. Među njima će biti centar za posetioce, prijemni deo, istraživački deo, kao i smeštaj za istraživače i posetioce, a sve u okviru evropskog projekta za obnovu kulturnog nasleđa radi podsticanja turizma u istočnoj Srbiji i Donjem Podunavlju, koji je vredan 16,6 miliona evra – što predstavlja do sada najveću investiciju u srpski turizam.

Ukratko, više nego pregršt razloga da se i vi pridružite poduhvatu istraživanja jednog od najočuvanijih rimskih spomenika na teritoriji naše zemlje. Ukoliko krenete na istok Srbije, nakon jedinstvenog vojnog logora Viminacijum i ostataka palate u Šarkamenu, uputite se prema Gamzigradu i Zaječaru gde ćete uživati u ostacima još jedne carske palate, a mi se nadamo da smo vas bar malo zainteresovali i uputili u zbivanja s kraja 3. i početka 4. veka naše ere.

  Mozaici drevnog Sirmijuma biće restaurirani tokom ove godine

Daljine.rs na društvenim mrežama

Ukoliko vam se sviđa naš sadržaj pratite Daljine.rs na društvenim mrežama
Oznake
Booking.com