Boravak u prirodi

Nacionalni parkovi čest izbor domaćih, ali ne i stranih turista

Kazan, Đerdapska klisura; Foto: Uroš Nedeljković

Proleće je uglavnom vreme kada se prave planovi za godišnji odmor. Zbog turističkih vaučera, ali i nešto bolje ponude, domaći turizam je poslednjih godina sve popularniji, a nacionalni parkovi su čest izbor domaćih turista – piše biznis.rs.

Prema rečima predstavnika udruženja turističkih agencija Srbije – Inicijativa TAS, boravak u prirodi je uvek imperativ u izboru destinacije domaćih putnika. Tako su i nacionalni parkovi uvek tražene destinacije. Sama odrednica „nacionalni park“ dovoljna je da upravo ta zaštićena područja budu i najatraktivnija.

Ipak, kada je reč o posetama nacionalnim parkovima, stranci teže dolaze do samih informacija o zaštićenim prirodnim područjima Srbije.

„Strani turisti koji dolaze u našu zemlju retko otkrivaju bilo šta osim gradskog turizma. Nažalost, loša informisanost o svemu van Beograda i Novog Sada sprečava veću posetu stranaca destinacijama u unutrašnjosti zemlje. Nacionalne parkove posećuje veoma mali broj stranaca”, navode naši sagovornici.

Stranci koji nekako uspeju da se informišu o nacionalnim parkovim u Srbiji uglavnom odlaze do Đerdapa, kroz organizovane ture krstarenja Dunavom.

„Time nam strani tur-operatori poručuju da je jedino taj nacionalni park dovoljno atraktivan da stranac u njemu provede svoje vreme. Ostali nemaju dovoljno sadržaja koji bi im bili interesantni. Naravno, tu je i infrastruktura jedan od faktora”, ocenjuju iz Inicijative TAS.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, ukupan broj preduzeća koja su registrovana pod šifrom delatnosti botaničkih i zooloških vrtova i zaštita prirodnih vrednosti je 19, a ovde spadaju i nacionalni parkovi.

Na prvom mestu liste najuspešnijih nalazi se Đerdap, najveći i naposećeniji nacionalni park u Srbiji. Površina parka iznosi 63.786 hektara, a obuhvata delove tri opštine – Golubac, Majdanpek i Kladovo. Na području Nacionalnog parka Đerdap postoje razvijeni turistički sadržaji koji posebno privlače posetioce.

Kopaonik
Kopaonik, foto: Tanja Tepavac

„Recimo, veliki broj turista poseti samo turistički prostor Golubački grad ili Lepenski Vir, ali se oni mogu smatrati i posetiocima Nacionalnog parka Đerdap jer se ovi subjekti na strani turističke ponude nalaze na teritoriji zaštićenog područja. Posetiocima se mogu smatrati i oni koji, na primer, noće u privatnom smeštaju u kladovskim selima”, navode iz Nacionalnog parka Đerdap.

Pošto ne postoji jedinstvena evidencija gde bi se svi posetioci registrovali, ma koju turističku uslugu ili proizvod koristili, a da se pritom ne evidentiraju multiplicirano, ne može se doći do preciznog podatka o broju posetilaca Đerdapu.

„Podatak koji možemo da pružimo je broj posetilaca koji su koristili usluge upravljača zaštićenog područja, odnosno JP ‘Nacionalni park Đerdap’ (na primer, uređene pešačke staze i obilazili Centar za posetioce Nacionalnog parka Đerdap u Donjem Milanovcu). U 2022. godini je evidentiran 9.421 posetilac, od toga domaćih 5.684, a stranih 3.737. U poslednjih nekoliko godina, zbog situacije u celom svetu, broj posetilaca je vrlo varirao”, objašnjavaju naši sagovornici.

Najuspešnija preduzeća u delatnosti botaničkih i zooloških vrtova i zaštita prirodnih vrednosti u Srbiji
Najuspešnija preduzeća u delatnosti botaničkih i zooloških vrtova i zaštita prirodnih vrednosti u Srbiji, izvor: Company Wall

Zbog pandemije korona virusa, osim pada broja posetilaca Đerdapu došlo je i do smanjenja prihoda nacionalnog parka, što je uticalo na rezultat poslovanja i dobit prema parametru EBITDA koji je u 2020. iznosio 10.531.000 dinara. Sa popuštanjem mera zaštite od pandemije i povratkom turista, već u 2021. godini dobit Nacionalnog parka Đerdap porasla je više od četiri puta i dostigla iznos od 47.552.000 dinara.

Da bi domaći nacionalni parkovi imali još veće prihode potrebno je, prema rečima naših sagovornika iz Đerdapa, podizati svest o značaju zaštite prirode, kako bi zaštićena područja probudila interesovanje.

„Potrebne su značajnije aktivnosti na promovisanju zaštićenih područja u Srbiji. Naravno, turističku ponudu treba kontinuirano obogaćivati novim sadržajima koji bi bili različiti i privukli različite kategorije gostiju. Većem broju posetilaca doprinelo bi i povezivanje subjekata na strani turističke ponude, gde bi se nalik paket aranžmanu posetiocu mogla ponuditi organizovana poseta i boravak na Đerdapu. Upravljači zaštićenih područja imaju i važnu ulogu u oblasti edukacije, sa posebnim akcentom na mlade (predškolski, školski uzrast), pa je s tim u vezi važno uvrstiti posete zaštićenim područjima i upoznavanje sa aktivnostima koje se sprovode i u itinerere ekskurzija, studentskih poseta i slično”, poručuju iz Nacionalnog parka Đerdap.

Na drugom mestu liste bonitetne kuće CompanyWall, prema dobiti u delatnosti botaničkih i zooloških vrtova i zaštita prirodnih vrednosti, nalazi se Nacionalni park Kopaonik. Dobit ovog preduzeća nije imala većih oscilacija tako da su podaci o EBITDA skoro isti za 2020. i 2021. godinu i iznose 26.252.000, odnosno 26.369.000 dinara.

Treće mesto po rezultatu poslovanja u 2021. godini drži Nacionalni park Fruška gora, koji svojom raznovrsnom ponudom privlači sve veći broj turista. Zbog toga što je reč o parku otvorenog tipa iz JP Nacionalni park Fruška gora nemaju precizne podatke o prometu turista na Fruškoj gori.

Na površini od preko 26.000 hektara nalaze se brojni kulturni spomenici, raznovrsne biljke i životinje.

Đerdap
Đerdap

„Na prostoru uže zone Nacionalnog parka raste oko 1.000 vrsta biljaka, a njihov ukupan broj, zajedno sa biljkama na prostoru zaštitne zone, prelazi cifru od 1.500 vrsta. Ovako velikom raznovrsnošću Fruška gora može da se poredi sa mnogo većim i višim planinama u Srbiji”, navode iz ovog Nacionalnog parka.

Javno preduzeće Nacionalni park Fruška Gora, koje posluje još od 1961. godine, takođe je zabeležilo pad dobiti zbog pandemije u 2020. godini (11.298.000 dinara), da bi se poslovanje vratilo na staro već u 2021. ostvarivši profit od 22.609.000 dinara.

PROČITAJ:  Doline kod Padine uskoro park prirode

Izvor: Biznis.rs, autor: Ljiljana Begović, naslovna fotgrafija: Kazan, Đerdapska klisura; Foto: Uroš Nedeljković

Pratite nas na društvenim mrežama: Instagram, Facebook i Twitter i budite obavešteni o dešavanjima iz oblasti putovanja, turizma, ekologije i kulture.

Pretplati se
Obavesti o
guest

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare