Postavke u 19 najposećenijih muzeja u Evropi 2018. godine videlo je više od 80 miliona ljudi, što je za 6,1 odsto više nego pre dve godine. Najpopularniji muzeji se uglavnom nalaze u Londonu, Parizu i Moskvi. Međutim i drugi evropski gradovi imaju šta da ponude u muzejskoj ponudi.
Prema godišnjem pregledu svetskih atrakcija i muzeja u američkoj međunarodnoj asocijaciji tematskih parkova, u 2017. godini 75,6 miliona ljudi posetilo je muzeje širom sveta. Koliko je poseta muzejima bitna, svedoči i vest da doktori u Montrealu prepisuju posete muzejima kao lek za mnoge bolesti.
Istraživanje je obuhvatilo najpopularnije svetske muzeje, tematske i vodene parkove, pružajući globalnu statistiku o dinamici posetilaca i regionima. Popularnost mnogih muzeja širom sveta je očigledna. Nepregledni redovi na biletarnicama su „pogurali“ sistem online kupovine karata za muzeje, jer mnogi ne žele da čekaju u redovima.
Ukoliko planirate posetu nekoj od svetskih prestonica, a u nju uračunavate i posetu nekom od muzeja, ovo je lista 19 najposećenijih muzeja u Evropi, a za većinu njih možete kupiti ulaznice preko interneta.
1. Luvr (Louvre), Pariz – 10,2 miliona posetilaca
Luvr je jedan od najvećih, najpoznatijih i najposećenijih muzeja na svetu, sa skoro 35.000 predmeta iz perioda od praistorije do 19. veka. Muzej na desnoj obali Sene u Parizu dnevno poseti u proseku 15.000 turista, kojima bi za temeljno razgledanje svih izloženih dela trebalo oko pet nedelja. Muzejske kolekcije podeljene su u osam odeljaka, i to: egipatski, bliskoistočni, grčki, etruščanski i rimski antikviteti, islamska umetnost, slike, skulpture i predmeti primenjenih umetnosti, grafike i crteži. U Luvru se nalazi najopsežnija zbirka egipatske i antičke umetnosti, kao i neprocenjiva galerija slika svih evropskih naroda i umetničkih razdoblja do kraja 19. veka. Najpoznatije delo izloženo u Luvru je, naravno, Da Vinčijeva Mona Liza.
- Kako biste izbegli redove u muzeju Luvr, kartu možete kupiti online na ovom linku
2. Vatikanski muzej (Musei Vaticani), Vatikan – 6,7 miliona posetilaca
Vatikanski muzeji u svojih 1.400 soba sadrže komplete umetničkih dela u vlasništvu Rimokatoličke crkve, uključujući neke od najpoznatijih klasičnih skulptura i najvažnijih remek dela renesansne umetnosti u svetu. Muzeje je početkom 16. veka osnovao Papa Julije II, da bi ih ostali zvaničnici Rimokatoličke crkve kasnije dopunjavali različitim kolekcijama umetničkih dela. Kompleksu muzeja pripada i Biblioteka Vatikana, jedna od najvećih i najznačajnijih biblioteka na svetu, a najpoznatiji su po Sikstinskoj kapeli čiji je plafon ukrasio Mikelanđelo i Rafaelovim sobama koje je radio Rafaelo. Vatikanske muzeje čine zgrade s mnogobrojnim sobama, dvoranama, muzejima, galerijama, bibliotekama, kapelama, hodnicima, dvorištima i vrtovima koji su bogati umetničkim blagom, a najveća kolekcija neprocenjivih antikviteta i umetnina na svetu nalazi se u muzeju Pio Klementino i muzeju Kjaramonti.
- Pred muzejima u Vatikanu je uvek red, ali ne brinite. Možete kupiti kartu unapred online i izbeći čekanje u redovima
3. Britanski muzej (British Museum), London – 5,8 miliona posetilaca
Britanski muzej sadrži kolekcije mahom vezane za istoriju čovečanstva i predstavlja najstariji javni muzej na svetu, u koji je ulaz slobodan. Njegovi začeci vezani su za britanskog fizičara Ser Hansa Slouna koji je tokom svog života sakupio više od 71.000 predmeta, uključujući herbarijum i biblioteku, a nakon njegove smrti i zvaničnog osnivanja muzeja kolekcija se uvećavala putem donacija i kupovinom predmeta. Muzej danas ima 94 galerije koje se protežu više od četiri kilometra, a osim stalne postavke redovno se priređuju i privremen, za koje se naplaćuju ulaznice. Dosta rasprava vodi se na temu legitimnosti toga što ova muzej poseduje artefakte iz drugih zemalja. Među najspornijim su Kamen iz Rozete (Rosetta Stone), Kraljevi Benina (Benin Bronzes) i Mramorne skulpture sa Partenona (Elgin Marbles) i postoje inicijative da se vrate u Egipat, Nigeriju i Grčku, iz kojih potiču (za sada bez uspeha).
- Online karte za British museum možete kupiti na ovom linku
4. Tejt Modern (Tate Modern), London – 5,8 miliona posetilaca
Kao što joj samo ime govori, Tejt Modern u Londonu je jedna od četiri nacionalne galerije moderne umetnosti u Ujedinjenom Kraljevstvu, nastalih usled potrebe da se negde smesti ogroman broj slika koje je Vilijam Tarner, engleski slikar iz epohe romatizma ostavio iza sebe posle smrti. Ovo je jedna od najposećenijih svetskih galerija koje u potpunosti finansira država. Galerija je podeljena na tri dela, od kojih je centralni Hala turbina – The Turbine Hall, inače jedan od najupečatljivijih izložbenih prostora u kojima su nekada bile ogromne turbine za generisanje struje. Prostor je visok sedam spratova i ima oko 3.500 kvadratnih metara, a u njemu su smeštena dela savremenih umetnika. Nadomak Tejt Moderna nalazi se i Milenijumski most – najmlađi londonski most preko Temze.
- Karte za Tate Modern možete kupiti onlajn preko ovog linka
5. Nacionalna galerija (The National Gallery), London – 5,7 miliona posetilaca
U Nacionalnoj galeriji u Londonu čuva se jedna od najznačajnijih svetskih kolekcija zapadnoevropskog slikarstva iz perioda od 1250. – 1900. godine. Sa nešto više od 2.000 slika, kolekcija muzeja je relativno mala u poređenju sa drugim nacionalnim galerijama u Evropi, ali izuzetno kvalitetna, budući da je po mnogima u pitanju najveći reprezentativni uzorak evropskog slikarstva u svijetu. Reč je o najvećoj kolekciji italijanskih renesansnih slika izvan Italije, sa delima većine velikih firentinskih i venecijanskih majstora iz tog razdoblja. Pored toga, muzej ima i impresivni fundus radova raznih britanskih, holandskih, francuskih, španskih i flamanskih slikara koji su stvarali u periodu od 15. do 19. veka. Među umetnicima zastupljena su i dela Leonarda, Rafaela i Vermera. Ulaz je besplatan, a posetioci mogu da daju dobrovoljne priloge.
- Pogledajte najznačajniju svetsku kolekciju zapadnoevropskog slikarstva vođenom turom koju možete unapred naručiti online
6. Prirodnjački muzej (Natural History Museum), London – 5,2 miliona posetilaca
Priznat kao istraživački centar specijalizovan za taksonomiju, identifikaciju i konzervaciju, londonski Prirodnjački muzej izlaže širok spektar eksponata iz različitih oblasti istorije prirode. Pored Naučnog muzeja i Muzeja Viktorije i Alberta jedan je od tri velika muzeja na ulici Exhibition Road u Južnom Kensingtonu. U muzeju se nalaze eksponati oko 70 miliona živih i izumrlih biljnih i životinjskih vrsta, grupisanih u pet glavnih kolekcija: botanika, entomologija, minerologija, paleontologija i zoologija. Poznat je po izložbi skeleta dinosaurusa, a sadrži i biblioteku sa velikim brojem knjiga, časopisa i umetničkih kolekcija u vezi rada naučnih departmana. Najnoviji centar u muzeju je Darvinov centar koji sadrži najnoviju tehnologiju za čuvanje vrednih kolekcija i predstavlja jedan od najznačajnijih projekata muzeja. U njemu se nalazi kolekcija desetina miliona prepariranih vrsta, a najpoznatiji eksponat je gigantska lignja dugačka 8,62 nazvana Arhi.
- Ulaznicu za Prirodnjački muzej u Londonu možete kupiti onlajn putem ovog linka
7. Državni ermitaž (Госуда́рственный Эрмита́ж), Sankt Peterburg – 4,2 miliona posetilaca
Ermitaž je najveći umetnički i kulturno-istorijski muzej u Rusiji i jedan od najvećih, najstarijih i najlepših na svetu, koji se nalazi pod zaštitom UNESKO-a. Ogromna zbirka koja broji više od 60.000 eksponata izložena je u šest zgrada, od kojih je glavna, Zimski dvorac, nekada bio zvanična rezidencija ruskih careva. Kolekcija ovog muzeja začeta je 1764. godine kao zbirka umetnina carice Katarine II, a za dva i po veka narasla je do tri miliona umetničkih i istorijskih eksponata, iz perioda kamenog doba do danas. Najznačajnija zbirka Ermitaža pripada zapadnoevropskom slikarstvu sa delima Mikelanđela, Da Vinčija, Rubensa, Rembranta, Lorena, Van Goga, Pikasa, Matisa… Ermitaž inače ima svoje filijale u Amsterdamu, Kazanju, Las Vegasu, Los Anđelesu i Ferari.
8. Muzej Viktorije i Alberta (Victoria and Albert Museum), London – 3,9 miliona posetilaca
Najveći muzej primenjeni umetnosti i dizajna na svetu raspolaže stalnom zbirkom od više od 4,5 miliona primeraka umetničkih dela. U okviru muzejskog kompleksa postoji 145 galerija, a kolekcije potiču od početka civilizacije naovamo, iz svih grana umetnosti i sa svih kontinenata. U muzeju skraćenog naziva V&S nalaze se zbirke keramike, stakla, tekstila, odeće, srebra, metala, nakita, nameštaja, srednjevekovnih predmeta, skulptura, slika starih majstora, grafika starih majstora, crteža i fotografija, koje ga po mnogo čemu čine neuporedivim sa bilo kojim muzejem na svetu. Kao i ni u ostalim britanskim muzejima, od 2001. se ne naplaćuje ulaz u muzej. Muzej ima baštu u kojoj se često održavaju izložbe na otvorenom (najčešće izložbe skulptura).
- Rezervišite online turu po Londonu putem ovog linka
9. Muzej kraljice Sofije (Museo Nacional Centro de Arte Reina Sofía), Madrid – 3,8 miliona posetilaca
U blizini daleko poznatijeg muzeja Prado, Muzej kraljice Sofije čuva umetnička dela za koja je uslov da nisu nastala pre 1881. godine, što je godina rođenja Pabla Pikasa. Pored njegovih i Dalijevih dela, u muzeju su i brojna dela drugih španskih i inostranih umetnika. Najpoznatije delo izloženo u Muzeju kraljice Sofije je Pikasova Gernika koja važi za jedan od najvažnijih antiratnih simbola. Muzej kraljice Sofije je deo takozvanog Zlatnog trougla umetnosti koji osim njega čine i pomenuti Prado i Muzej Tisen-Bornemisa. Njegova stalna postavka sastoji se od tri zbirke: „Previranja 20. veka – utopije i sukobi“, koja obuhvata dela iz razdoblja od 1900. do 1945. godine, zatim „Je li rat završen? Umetnost u podeljenom svetu“, sa delima od 1945. do 1968. godine i „Od pobune do postmoderne“ koju čine primerci iz perioda od 1962. do 1982. godine. U muzeju se nalazi i biblioteka posvećena umetnosti, koja broji 100.000 knjiga, 3.500 tonskih zapisa i 1.000 videozapisa.
- Muzej kraljice Sofije je poznat po velikim redovima za kupovinu karata. Međutim, ukoliko želite da prekočite red i kupite karte za muzej online, to možete učiniti putem ovog linka
10. Centar Pompidu (Centre Pompidou), Pariz – 3,5 miliona posetilaca
U kompleksu Centra Žorž Pompidu, nazvanom po bivšem predsedniku Francuske, koji je „strastveno želeo da Pariz dobije kulturni centar koji će biti i muzej i kreativni centar“, nalaze se republička biblioteka, Muzej moderne umetnosti i IRCAM – Centar za muzička i akustička istraživanja. Do sada ga je posetilo više od 150 miliona posetilaca, što je broj kom je doprinela i blizina fontane Stravinski, na trgu Stravinski, koji se sastoji od 16 pomerajućih skulptura koje prskaju vodu. Centar je izgrađen u stilu haj-tek arhitekture, pa su tako svi njegovi strukturni elementi obeleženi bojama: vodovodne cevi su zelene, instalacije za kontrolu klime su plave, električne žice su žute, a prostori za kretanje posetilaca crveni. Futuristička zgrada muzeja je od njegovog otvaranja kritikovana, ali je to nije sprečilo da postane jedan od kulturnih spomenika Pariza. Inače, nedaleko od centra se nalazi i Kulturni centar Srbije.
- Centar Pompidu vam može biti dostupan i bez čekanja za kupovinu karata tako što ćete unapred kupiti karte online na ovom linku
11. Muzej Orsej (Musée d’Orsay), Pariz – 3,2 miliona posetilaca
Pogrešno transkribovan kao Orsej, muzej Orse je francuski nacionalni muzej u Parizu, na levoj obali Sene, koji je 1986. godine otvorio francuski predsednik Fransoa Miteran. Raspoređene na četiri sprata koji zauzimaju prostor od 20.000 kvadrata, njegove kolekcije predstavljaju zapadno slikarstvo, skulpturu, dekorativne umetnosti, fotografiju i arhitekturu iz perioda od 1848. do 1914. godine. Najznačajniji deo kolekcije je zbirka impresionističkog slikarstva, koja je najvrednija kolekcija ove umetnosti u svetu. Zgrada muzeja je nekada bila železnička stanica Orse.
- Velelepno izdanje nekadašnje železničke stanice Orse, današnji muzej Orsej, možete videti bez čekanja u redu ukoliko pribavite karte za muzej online posredstvom ovog linka
12. Muzej Prado (Museo Nacional del Prado), Madrid – 2,9 miliona posetilaca
Jedna od najboljih svetskih kolekcija umetničkih slika nalazi se u muzeju Prado, koji je jedan od najvećih u Španiji. U njemu je izloženo ukupno 35.000 umetničkih i drugih predmeta – oko 8.000 slika, 1.000 skulptura, 9.500 crteža, skoro 6.000 grafičkih otisaka, 35 grafičkih matrica, više od 2.000 kovanih novčića, ordena i medalji, kao i više od 1.000 ukrasnih predmeta i drugih dekorativnih umetničkih dela. Njegova kolekcija sastoji se i od više od 15.000 fotografija, četiri rukopisane knjige i 155 ručno crtanih i grafički otisnutih mapa. Najpoznatiji rad izložen u muzeju su Velaskezove Mlade plemkinje. Prado svoj nastanak duguje kolekcionarima iz vladajućih kraljevskih dinastija pa njegova zbirka odražava ukus, ali i odnose španskih kraljeva, njihove saveze i neprijateljstva, zbog čega važi za jednu od asimetričnijih na svetu – kada je reč o određenim stilovima ona je nenadmašna u broju i kvalitetu dela, dok je vrlo ograničena kada su u pitanju neki drugi.
- Ukoliko planirate posetu Madridu, nezaobilazna atrakcija je i muzej Prado. Kako bi izbegli redove i čekanja u istim, kartu možete nabaviti online putem ovog linka
13. Ufici (Galleria degli Uffizi), Firenca – 2,3 miliona posetilaca
Kompleks zgrada muzeja koji danas važi za jedan od najuglednijih na svetu, u doba republikanske Firence služio je kao zgrada arhiva, biroa (što njegov naziv i znači) i ministarstava, ali su se tu vremenom skupljala umetnička dela. Muzej Ufici predstavlja najveću renesansu pinakoteku, odnosno zbirku sačinjenu prevashodno od slika, budući da su u ograncima širom Firence smeštena ostala dela, pa su tako skulpture i predmeti primenjene umetnosti u Nacionalnom muzeju Barđelo, etrurske zbirke u Arheološkom muzeju, nakit i dragulji u Muzeju zlatarstva u palati Piti… Zbirka Ufici je inače najznačajnija kolekcija italijanskog renesansnog slikarstva u svetu. U bombaškom napadu sicilijanske mafije 1993. godine uništeno je pet, a oštećeno 30 umetničkih dela, dok su veliku materijalnu štetu pretrpeli i delovi muzeja.
- Ukoliko putujete u Firencu treba da znate da je zabranjeno jesti na ulici jer ćete u suprotnom platiti kaznu. Takođe, ukoliko se nađete u ovom gradu koji važi za top destinaciju, galerija Ufici je nezaobilazna tačka koju morate posetiti. Kako biste izbegli čekanje u redovima, kartu unapred možete kupiti putem interneta na ovom linku
14. Rajksmuzeum (Rijksmuseum), Amsterdam – 2,3 miliona posetilaca
U državnom muzeju Rajksmuzeum nalazi se najznačajniji deo slikarstva Zlatnog doba Holandije. Ovaj muzej, koji je jedna od najpoznatijih turističkih atrakcija Amsterdama čuven je po delima umetnika kao što su Vermer, Hals, Rembrant i Jan Sten, a o njegovoj važnosti svedoči podatak da u njegovoj kolekciji ima više od milion eksponata. Nakon punih deset godina kompletnog renoviranja, adaptacije i nadogradnje zgrade, kao i restauracije fundusa, koja je koštala 375 miliona evra, od 2013. godine ponovo je dostupan posetiocima, kada ga je svečano otvorila holandska kraljica Beatriks. Među najpoznatijim slikama u Rejksmuzeumu je Rembrantova Noćna straža iz 1642. godine koja i danas privlači brojne istoričare umetnosti. Ogromnog formata (363 x 437cm), sa neverovatnim detaljima koji su na njoj prikazani, Noćna straža predstavlja pravo remek-delo, koje je bilo presedan u slikanju grupnih portreta članova gilde.
- Poseta Amsterdamu je jednostavna iz Srbije direktnim lowcost letom iz Beograda. Otud je bitno da rezervišete kartu unapred, a za Rajksmuzeum to možete učiniti unapred klikom na ovaj link
15. Muzej nauke i industrije (Cité des Sciences et de l’Industrie), Pariz – 2,2 miliona posetilaca
Muzej nauke i industrije, koji važi za „Luvr nauke“, smešten u pariskom parku La Vilet, predstavlja najveći naučni muzej u Evropi. Kao jedan od 30 francuskih centara kulture, nauke, tehnologije i industrije promoviše nauku i naučnu kulturu, posebno među mladima. Muzejske atrakcije uključuju planetarijum, podmornicu, IMAX bioskopsku dvoranu (najčešće korišćen sistem za prikazivanje specijalnih filmova u vlasništvu kompanije IMAX), kao i posebne delove za decu (od 2 do 7 godina) i tinejdžere (od 5 do 12 godina), u kojima se nalazi pregršt interaktivnih eksponata koji deci deluju kao magija. Na plafonu njegove ogromne kupole prikazuju se obrazovni filmovi u 3D formatu, koji su takođe prilagođeni uzrastu od 5 do 10 godina.
- Ovaj jedinstveni muzej nauke i tehnike može biti celodnevni doživljaj, te ukoliko planirate posetu Parizu, karte za isti možete kupiti preko interneta na ovom linku
16. Nacionalni Muzej Škotske (National Museum of Scotland), Edinburg – 2,2 miliona posetilaca
Smešten u zgradi viktorijanske arhitekture, kao sastavni deo Nacionalnih muzeja Škotske (u koje spadaju još i Muzej Škotske, Kraljevski muzej, Nacionalni muzej letenja, Nacionalni ratni muzej i Nacionalni muzej seoskog života) Nacionalni muzej Škotske „krije“ 20.000 eksponata u 36 galerija. Čine ga dve zgrade – jedna moderna, otvorena 1998. godine i druga, zgrada u kojoj je nekada bio smešten Kraljevski muzej, čija je izgradnja započeta 1861. godine. Među radovima iz dekorativnih umetnosti, dizajna, mode, nauke i tehnologije, posetioci u njemu mogu videti mumije 3.000 godina, meteorit sa Marsa star 1,3 milijarde godina, ali i čeljusti velikog kita i kostur jelena star više do 12.300 godina. Jedan od najzanimljivijih primeraka u muzeju je čuvena ovca Doli, prvi klonirani sisar na svetu. I ulaz u ovaj muzej je besplatan, ali se dosta toga može naći za mali novac online.
17. Van Gog Muzej (Van Gogh Museum), Amsterdam – 2,2 miliona posetilaca
U muzeju Van Goga nalaze se dela ovog holandskog slikara i njegovih savremenika, pa tako poseduje najbrojniju kolekciju Van Gogovih slika i crteža na svetu. Najposećeniji holandski muzej koji je smešten na Muzejskom trgu u Amsterdamu čine dve zgrade u kojima se nalazi oko 200 Van Gogovih slika iz svih njegovih faza stvaralaštva, kao i 400 crteža. Muzej se prostire na tri sprata na kojima se nalaze stalne postavke koje posetiocima omogućavaju da isprate razvojni put Van Goga, kao i da se njegove slike uporede sa slikama njegovih savremenika, dok se u odvojenoj zgradi nalaze gostujuće izložbe. Van Gogove slike su izložene na prvom spratu prema podeli u pet perioda: period rada u Holandiji, Paris, Arl, Sen Remi i Over sir Oaz; na drugom spratu prikazan je proces restauracije njegovih slika i skica, dok se na trećem nalaze dela umetnika koji su bili u bliskoj vezi sa Van Gogom. Najznačajnija dela koja se mogu videti u ovom muzeju su slike Ljudi koji jedu krompir, Spavaća soba i jedna verzija Suncokreta.
- Van Gogov muzej jednostavno morate posetiti, a karte za njega možete kupiti bez čekanja u redu na ovom linku
18. Logor Aušvic – Birkenau (Auschwitz-Birkenau), Osvjenćim (Aušvic) – 2,2 miliona posetilaca
Državni muzej bivšeg nacističkog logora Aušvic Birkenau, na jugu Poljske, posvećen je uspomeni na stradale u logorima Aušvic I i Aušvic II (Birkenau). Brojni objekti iz logora koji su sačuvani do danas (slike, cipele, torbe, naočare, oko dve tone kose logoraša koju su nacisti koristili u tekstilnoj industriji) pod zvaničnom su zaštitom Državnog muzeja Aušvic-Birkenau koji ima i funkciju istraživačkog centra za proučavanje holokausta. Pod nazivom Aušvic-Birkenau, nemački nacistički koncentracioni logor smrti, logor je 1979. proglašen delom svetske baštine pod zaštitom UNESKO. Kompleks muzeja sastoji se od paviljona označenih po brojevima, koji su osim jednog koji je zadržao autentičan izgled sada sređeni za potrebe muzeja. U Aušvicu 1 nalazi se samo jedan krematorijum, jer su nacisti srušili sve ostale kako bi sakrili dokaze o svojim zločinima.
- Zbog velikih gužvi preporučljivo je ulaznicu kupiti unapred putem interneta
19. Tretjakovska Galerija (Государственная Третьяковская Галерея), Moskva – 2,1 miliona posetilaca
Galerija Tretjakov je najveći centar ruske umetnosti u svetu, čija je istorija započela 1856. godine, kada je moskovski trgovac Pavel Mihajlovič Tretjakov kupio dela brojnih ruskih umetnika kako bi formirao muzejsku kolekciju koja bi jednom mogla da preraste u državni muzej. Danas u galeriji ima više od 130.000 eksponata, od Vladimirske Gospe – jedne od najsvetijih ikona Istočne pravoslavne crkve i najpoznatiji primer vizantijske umetnosti i jedna je od najviše kopiranih slika, do monumentalnih modernih dela kao što su Kompozicija VII (Vasilij Kandinski) i Crni kvadrat (Kazimir Maljevič). Galerija Tretjakov je 1985. spojena sa zgradom galerije savremene umetnosti u kojoj je izložena kolekcija umetnina soc-realista, a u njenoj blizini se nalazi i jedna od najviših skulptura na svetu posvećena Petru Velikom.
- Ukoliko putujete u Moskvu možete putem interneta kupiti propusnicu za preko 40 muzeja među kojima se nalazi i Tretjakovska Galerija i to na ovom linku
Međutim, ukoliko se neki od muzeja ne nalazi na ovoj listi, ne znači da nije vredan posete. Naprotiv, nekada su mnogi manji zabačeni muzeji lepši za posetu jer nude mir i priliku za koncentrisanje na određeni artefakt van gužve. Takođe, postoje brojni muzeji značajni za razvoj evropske civilizacije, kao što su npr. muzeji u Grčkoj – prvenstveno u Atini, koji se ne nalaze se na ovoj listi, za koje je red za kupovinu karata duži nego što možete da pretpostavite, o čemu svedoči i sve popularniji vid kupovine karata – online kupovina karata za muzeje.
Nasuprot muzejima koji su od „velike važnosti“ za istoriju umetnosti, postoji i mnoštvo malih muzeja (poput muzeja votke u Poljskoj) koji se verovatno nikada neće naći na ovim listama, što ne znači da je neće formirati Daljine.rs. Naravno, ne treba zaobići ni muzeje u Srbiji i regionu, a o njima drugom prilikom.
