Planina Devica kod Sokobanje malo poznata oaza lepih predela

Devica je planina za koju je retko ko čuo, iako svi znaju šta je to devica. Ova devica nalazi se južno od Sokobanje, u vidu planinske poslastice koja niti je mnogo visoka, niti mnogo zahtevna, ali je i dalje jako lepa planina za sve koji vole planine. (Oni koji ne vole planine neka pročitaju prethodnu rečenicu do poslednjeg zareza.) Pored njene dostupnosti i lepote, krasi je i određena mističnost u vidu tajanstvenih kamenih krugova za koje neki smatraju da se radi o drevnoj opservatoriji.

Iako su mnogi posetioci Sokobanje čuli za planinu Ozren, pogotovo zbog istoimene specijalne bolnice za plućne bolesnike, za planinu Devicu čuli su retki. To je velika greota, jer je odmah preko puta Ozrena. Pruža se pravcem od istoka ka zapadu u dužini od 22 kilometra i od severa ka jugu još nekih 16 kilometara. Na severu se nalazi dubok kanjon reke Moravice, u blizini utvrđenja Soko Grad, a planina Devica je odvojena od planine Ozren „Ozrenskim livadama“, odnosno tektonskim rovom u kome je veliki broj okolnih izletišta koji se na severu završavaju vodopadom „Ripaljka“.

Devica kao visoravan

Kada kažemo Devica, mislimo na planinu, tako da dosta sa glupim šalama do kraja teksta. Dakle, središnji deo planine Device zauzima visoravan na oko 1.100 metara nadmorske visine na kojoj se nalazi i sam najviši vrh, Čapljinac, visok 1.186 metara.

Jedini planinski vrh na Devici koji tako i izgleda je Oštra čuka (otud i naziv), koji je stotinjak metara niži od Čapljinca i sa svojih 1.075 metara, ali prvenstveno zbog izgleda, dominira ovim platoom.

Inače, sama visoravan planine Device je bogata vrtačama i jamama, odnosno pećinama. Planina odvaja sokobanjsku, knjaževačku, svrljišku i nišku kotlinu i ujedno je jedna je od najsevernijih Balkanskih planina.

Oštra čuka

Oštra čuka, iako nije najviši vrh ove planine, svakako je veoma atraktivan. Od podnožja (vrha) do samog vrha (čuke) potrebno je nepunih 45 minuta laganog hoda, uz oprez koji je potreban na svakoj planini. Međutim, kako to planinski vrhovi umeju da nagrade kada se osvoje, sa vrha Oštre čuke pružiće vam se izuzetan pogled na okolinu, a pri vedrom danu videćete i planinu Rtanj.

Ekipa Daljine.rs se na Oštru čuku pela u noćnim uslovima, tako da je ono što smo zabeležili zapravo izlazak sunca na ovom planinskom vrhu. Svi drugi, koji žele da osete lepotu Device do Oštre čuke se mogu popeti u bilo koje doba dana ili noći. Možda je najlakši način od izvora Šopur koji je pored puta, te otud pratiti putokaze i markacije. Bez brige, teren je pitom, kao i cela planina.

Kameni krugovi na Devici kao drevna opservatorija

Kako bi tekstu dali malo mistike, a i planinu Devicu učinili još zanimljivijom, moramo pomenuti jedan fenomen, a to su „kameni krugovi“. Naime, na planini Devci otkriveno je pet kamenih krugova promera od 70 do 120 metara za koje se pretpostavlja da je drevna slovenska opservatorija, ili je bar do takvog otkrića došla psiholog Aleksandra Bajić koja se nekoliko decenija bavi proučavanjem ovog fenomena.

„Jedan šumar iz Sokobanje, Dragan, ispričao je kako je na planini Devici, na svom reonu, video nešto što je njega asociralo na Stounhendž. Da bi nešto ličilo na Stounhendž, moralo bi da bude veliko i da se vidi sa satelita, zbog čega je ona pogledala satelitski pregled planine. Tri lokacije su bile sumnjive: na brdu Grozdinski Kamen video se krug, delimično obrastao rastinjem; na brdu Busarnik video se veoma pravilan krug, sa nekim čudnim okolnim formacijama; na visoravni Bogovo Gumno, videla su se dva kruga, veći i manji“, zapisala je Aleksandra Bajić u svojoj knjizi „Kalendar predaka: Vrzino kolo na Bogovom gumnu“.

„Verovatno su priče o tome kako se noću na napuštenim, ‘pometenim’ gumnima skupljaju nečiste sile širili upravo dravni ‘zvezdoznanci’ kako bi na miru mogli da posmatraju noćno nebo, a s tim u vezi su i predanja o takozvanom vrzinom kolu“, kaže Aleksandra Bajić dodavši da su indikativne priče o grabancijašima, vjedogonjama, zduhaćima, oblačarima, gradobraniteljima i takozvanim „alovitim“ ljudima, koji su imali moć da upravljaju oblacima. Oni su u svojim sredinama bili veoma poštovani, jer se verovalo da štite svoje selo, ali su ljudi od njih i zazirali zbog njihovih neobičnih moći.

Devica je planina za svakoga

Kako bilo, ovaj fenomen mističnih krugova ostaje da bude razjašnjen u daljim istraživanjima. U svakom slučaju, planina Devica je, sa krugovima ili bez njih, vredna svake posete za sve uživaoce u prirodi, ali i posetioce obližnje Sokobanje koja je više od samog turističkog mesta, za koje neki kažu da nije obavezno obići, ako se posećuje ovaj kraj.

Sa planine Device (ili do planine Device) se može stići i do (ili od) vodopada Ripaljka, te ukoliko ste spremni za pešačku avanturu bićete višestruko nagrađeni.

Naslovna fotografija: Uroš Nedeljković