Putovanja nakon 2020. godine i pandemije izgledaće sasvim drugačije. Korona virus je promenio sve, a putovanja su bila prva na udaru. Međutim, želja za putovanjima ne prestaje, samo se destinacije menjaju, ali i način putovanja. Sigurno je da više ništa neće biti isto.
Kako će izgledati putnik sutrašnjice? Na ovo pitanje od milion dolara (99.050.000,00 dinara u trenutku pisanja ovog teksta po srednjem kursu NBS) Euronews ima odgovor. Dakle, portal je predstavio očekivanja budućih putovanja, a budući putnik će želeti pre svega da živi kao meštanin i da se što više stopi u različite kulture i običaje.
Ovaj putnik, koji generički obuhvata i ženski rod, želeće da pobegne daleko od gradova i gradske gužve i da ode u manja i ruralna područja, od čega će lokalne zajednice imati višestruku korist.
„Kako će turizam izgledati u našoj novoj stvarnosti?“, pitaju se autori u istoimenoj analizi koja ističe šest trendova putovanja nakon 2020. godine, koja je na izmaku.
Turizam u divljini: Pod otvorenim nebom
Nakon što su mesecima boravili zaključani u sopstvenim domovima, javila se glad za boravkom u prirodi. Autori navode kao primer Sjedinjene Američke Države u kojima su nacionalni parkovi doživeli neverovatan broj posetilaca nakon perioda zatvaranja. Smatra se da će se ovaj trend nastaviti jer je vreme provedeno u divljini protivotrov za savremeni urbani život i sve što on nosi.
Potraga za tišinom će biti vrhunski prioritet, kao i beg iz buke gradova, neprestanog čitanja vesti i boravka na društvenim mrežama na šta su mnogi primorani sedeći u kući.
Ekoturizam: Kultivacija
Ekoturizam je “odgovorno putovanje u prirodna područja koja čuvaju okolinu, održavaju dobrobit lokalnog stanovništva i uključuju obrazovanje”, bar sudeći prema definiciji Međunarodnog ekoturističkog društva (International Ecotourism Society).
Kada se stiša ili prođe pandemija virusa korone, turisti će pažljivije razmišljati o načinu putovanja i tražiti hotele i kompanije koje čine sve kako bi smanjile svoj uticaj na planetu. Budući putnici će tražiti i svojevrsnu akreditaciju, odnosno potvrdu da je tamo gde se upućuju legitimni „ekoturizam“ kao i certifikate o „negativnim emisijama ugljen-dioksida“.
Ovo će biti veoma zanimljivo što se Srbije tiče, sudeći po nivou zagađenja, ali i trenda uništavanja prirode i planina pre svega.
Nomadski turizam: Kamperska putovanja
Nomadstvo, digitalno ili ne, rastući je trend u svetu i pre pandemije. Međutim, putovanja „u pokretu“ doživeće renesansu. Prepostavlja se da će ovaj trend najviše zahvatiti tzv. Generaciju-Z, odnosno neke od njih sa slobodnim duhom, profesionalce iz raznih oblasti i penzionere koji više ne moraju biti vezani za jedno mesto.
Zdravlje je svima na prvom mestu, a beg od mesta gde se okuplja veliki broj ljudi, kao što su poznata turistička mesta, imperativ je za ovu vrstu putovanja. Iz ovog razloga pretpostavlja se i da će biti pojačana potražnja za kupovinom automobila radi sopstvenog prevoza i kao zamene za javni prevoz, ali i vozila kampera.
Iako postoji briga za životnu sredinu, ipak će samostalna putovanja sopstvenim prevozom procvetati, kažu.
Autentični turizam: Potraga za stvarnim
Instagram nam daje lažnu sliku o nekoj destinaciji. Na njemu je uglavnom sve lažno, a ljudi koji promovišu turizam na ovoj društvenoj mreži su uglavnom banalni koliko i ulepšane fotografije koje postavljaju. Međutim, autentičnost u vremenu istosti je ono što će se tražiti u budućnosti putovanja. Putnici više neće želeti da posećuju standardna turistička mesta i odmarališta koja su uglavnom sterilna i izgrađena samo u tu svrhu.
Putnici će želeti da urone u destinacije i da osete nešto „stvarno“, a tu će biti od važnosti saradnja sa lokalnim zajednicama na siguran i pošten način, odnosno spram ljudi koji žele da uče i stvaraju prave ljudske veze.
U izveštaju se navodi i da će putnici želeti da ostave neki pozitivan trag na ovakvim putovanjima, odnosno da lokalnim zajednicama nešto vrate da li kroz plaćanje ili volontiranje.
Wellness turizam: Banje za zdravlje i imunitet
Banje će biti pravi hit, kažu autori izveštaja. Verovatno se pod pojom wellness ne podrazumeva spa centar sa vodom iz gradskog vodovoda, kakvo je mnoštvo u Srbiji, već prava banjska voda koja leči. Poboljšanje zdravlja i jačanje imuniteta biće snažan motiv za putovanja u 2021. godini.
Da li će izležavanje na plaži zameniti izležavanje u toploj banjskoj vodi, ostaje da se vidi. Autori navode da čak i ukoliko posetioci ne budu tražili putovanje u kome će čistiti organizam od maligana, poželeće da rezervišu putovanja nakon kojih će se osećati bolje pri provratku kući.
Isto tako, pretpostavlja se da će mnogi budući putnici otići u krajnost, odnosno da će se izlagati teškim naporima zarad čišćenja organizma i pojačavanja opšteg zdravstvenog stanja i imuniteta.
Pažljivi turizam: Jača svest i saradnja
Ako se mindful može prevesti kao pažljivost, nazovimo ovaj trend tako. Autori podrazumevaju, pre svega, stvaranje dubljih veza sa mestima koje će ljudi posećivati. To znači da će se izbegavati „top liste“ mesta koja se moraju posetiti.
Lista želja za posetu mnogih destinacija, iako stvar društvenog prestiža, neće biti od tolike važnosti u budućem periodu. Autori ističu da će putovanja gledajući ih kroz potrošaku prizmu pasti u nemilost istih tih „potrošača“, te da će svesni putnici tražiti skromnija putovanja na manje glamurozna mesta.
Da li će se ovi trendovi pretočiti i u Srbiju
S obzirom na stanje turizma u Srbiji teško je poverovati da će prosečan turista s ovih prostora poželeti da boravi u netaknutoj prirodi. U prilog navedenom govori i činjenica da se najpoznatije srpske planine preterano izgrađuju, ni menje ni više, stambenim zgradama i da potražnja za takvim smeštajima postoji.
Srbija kao država svesno bira da bude na začelju civilizacije, a turizam nije izuzet iz nazadovanja. Naprotiv, čak i onaj „budući putnik“ koji bi želeo da vidi reku, naći će je u cevima, a onaj ko bude poželeo da šeta po šumi – neće naići na šumu jer se legalno ili nelegalno šume seku i krče, kako bi se prodala drvna građa i tako ostvario brzi profit. O devastaciji čitavih krajeva Srbije zarad ekspoatacije rude, pričaćemo drugom prilikom.
Na kraju, priroda je neobnovljiv resurs te samo uz njenu zaštitu i zahtevanje njene zaštite društvo može napredovati. Naravno, prethodno je potrebno imati svest o obnovljivosti, a tu smo koju stotinu godina daleko od razuma.
