Po belom svetu Razgovori sa putnicima Srbija

Bizarna mesta u koja su ljudi putovali: Besmisleni turizam

Etno selo Stanišići, foto: Mister No / Wikimedia

Putovanja su lepa, kažu. Međutim, nisu sva mesta lepa, a neka su apsolutno besmislena. Iako je stvar ukusa kome se koja destinacija sviđa, pitali smo putnike i ljude koji često putuju zbog posla: koje mesto vam je ostavilo loš utisak na putovanju. Posebno napominjemo da navedeno ne predstavlja stav portala Daljine.rs, ne zato što nemamo stav, već zato što internet portal ne može imati svest jer nije živo biće.

Sudeći po tzv. travel blogerima svako mesto u kome se nađete je lepo, divno i uz smirijuće zalaske sunca, a glavna ulica je puna načičkanih prodavnica u kojima se prodaju tradicionalni suveniri. Ovakve floskule se mogu naći na instagram profilima pojava koje negde putuju, ali i na blogovima i u novinskim člancima. Svi znamo da nije to baš tako jer su mnoga mesta na ovoj planeti izrazito dosadna i sterilna, ili su jednostavno – kič.

Azijska besmislenost

“Jedno od najbesmislenijih, a svakako i najbizarnije mesto na kome sam bio je Ašgabat, glavni grad Turkmenistana”, kaže za Daljine.rs Vasko Lukinić, dugogodišnji putnik. “U tom gradu sam bio 2009. godine, dakle, posle smrti Saparmurata Nijazova – Turkmenbašija (u prevodu: oca svih Turkmena), doživotnog predsednika i ekscentričnog diktatora. Čitav koncept grada je podređen negovanju kulta ličnosti bivšeg predsednika, a u međuvremenu i novog predsednika, Gurbangulija Bedrimuhamedova. Pokojni Nijazov je imao opsesiju uređenja grada po svojim megalomanskim zamislima, pa je tako sa lica zemlje zbrisao čitava naselja i zamenio ih ogromnim i zastrašujući praznim bulevarima sa džinovskim kič-palatama, kojim dominiraju pozlaćene kupole i kitnjasti elementi. Obično su prazne i ničemu ne služe. Između njih su postavljene pozlaćeni kipovi predsednika, besmisleni spomenici (npr. spomenik neutralnosti Turkmenistana) i bezbrojne fontane. Najupečatljivija je ona, iz koje svako predveče ‘izranja’ Ruhnama (‘Knjiga duše’), životno delo predsednika i ‘biblija’ svakog Turkmena. To izranjanje je propraćeno svetlosnim instalacijama po okolnim zgradama i čitanjem delova knjige preko razglasa. Ruhnama je inače lansirana u orbitu. Kompletan centar grada deluje zastrašujuće zbog potpunog odsustva ljudi”, zaključuje Vasko i dodaje da su prvi znaci života vidljivi su tek u udaljenijim ulicama koje su 2009. godine odisale siromaštvom.

Ašgabat, glavi grad Turkmenistana je potpuno besmislen sudeći po rečima Vaska Lukinića. Foto: Michael Karavanov, Wikimedia
Ašgabat, glavi grad Turkmenistana je potpuno besmislen sudeći po rečima Vaska Lukinića. Foto: Michael Karavanov, Wikimedia

“Kazahstanska prestonica Astana, bizarna je prije svega po tome što realno i ne postoji”, kaže za naš portal Srđan Šajinović, putnik koji svoje avanture piše na svom blogu „East to the sun“. “Naime, grad je preimenovan i danas nosi ime dugogodišnjeg predsjednika ove zemlje – Nursultan. Iako ne sporim da je to lijepa ideja i da bi bilo fino da recimo Crna Gora preimenuje Budvu u Milo, ovaj grad, iako ogroman zaista nikakav utisak na mene nije ostavio. Prepun je velikih i bijelih džamija, spektakularnih, monumentalnih građevina sa svjetlećim krovovima, piramida i drugih građevinskih čuda, ali tu nikakav trag duha nisam primijetio. Imao sam utisak da u tom gradu smještenom nasred beskrajne ravnice niko osim službenika državnih institucija i ne živi. Astana djeluje kao neka vještačka, u tren oka izgrađena prestonica u kojoj se još uvijek nije razvio duh grada.”

Nur Sultan glavni je grad Kazahstana od 1997. godine. Do ovog vremena grad u srcu Kazahstana nije bio od većeg značaja, a tada ga je predsednik Nursultan Nazarbajev proglasio za novu prestonicu umesto grada Almati. U martu 2019, doneta je odluka o preimenovanju Astane u Nur Sultan, po Nursultanu Nazarbajevu. Za Srđana Šajnovića ovaj grad je apsolutni besmisao. Foto: Алексей Тараканов / Wikimedia, Flickr
Nur Sultan glavni je grad Kazahstana od 1997. godine. Do ovog vremena grad u srcu Kazahstana nije bio od većeg značaja, a tada ga je predsednik Nursultan Nazarbajev proglasio za novu prestonicu umesto grada Almati. U martu 2019, doneta je odluka o preimenovanju Astane u Nur Sultan, po Nursultanu Nazarbajevu. Za Srđana Šajnovića ovaj grad je apsolutni besmisao. Foto: Алексей Тараканов / Wikimedia, Flickr

Petro monarhije koje svoje bogatstvo pokazuju slikom neverovanog razvoja oličenog u sterilnim građevinama nisu ostavile utisak na Srđana Garčevića, urednika bloga „The Nutshell Times“ i autora podkasta „Pokretači“. On je, doduše, boravio u najkonzervativnijoj od svih – Saudijskoj Arabiji i njenom glavnom gradu Rijadu. “Bio sam tamo na poslovnom putovanju 2012. godine i od početka je bilo čudno. Prvo me je na prilično ofucanom aerodromu dočekao veliki veseli natpis ‘Death to drug traffickers’ (Smrt švercerima droge), da bi grad izvan aerodroma bio haotičan i prilično brutalan prema siromašnima. Izuzev par zaista luksuznih hotela, u čijim barovima su umesto šampanjaca stajale predimenzionirane flaše kiselih voda i koji su imali odvojene delove za muškarce i žene sa porodicama – nema nigde da se ide niti išta da se vidi  – izuzev trga gde su se vršila javna pogubljenja, ali to mi je bilo isuviše mračno. Pošto sam vikendima bio van Saudijske Arabije, svaki let do Dubaia mi je bio kao spasonosni udah pošto ste pod vodom. Opet, drago mi je da sam i to video, i čuo sam da se sada situacija malo liberalizovala, ali nije da bih se vraćao”.

Patong na Puketu u Tajlandu je besmisleno mesto iz više razloga, a Miloš Petrović navodi da, bored bluda i razvrata, masovni turizam ubija želju da se tamo bude. Foto: Miloš Petrović
Patong na Puketu u Tajlandu je besmisleno mesto iz više razloga, a Miloš Petrović navodi da, pored bluda i razvrata, masovni turizam ubija želju da se tamo boravi. Foto: Miloš Petrović

“Sihanukvil u Kambodži i Budva su jako slični”, kaže za Daljine.rs Vladimir Bojović, kuvar i putnik, i kao takav stalni saradnik našeg portala. “Oba grada su na moru, prepuni turista, loše muzike, smeštaja sumnjivog kvaliteta i gradilišta. Razlika je ta što se u Budvi voze skupi automobili dok se u Kambodži sav saobraćaj odvija na motorima. Dakle, ako vas ništa od ovoga ne zanima, pa šta ćete ovde? Ja sam jedva čekao da odem u Pnom Pen koji za razliku od Sihanukvila ima malo skorašnje istorije za pokazati. Ne baš svetle istorije”. Slično mišljenje, ali o Puketu i mestu Patong u Tajlandu ima i Miloš Petrović koji svoja putovanja prenosi na svom blogu Putuj.rs i kaže „da vas do ovih mesta samo pogrešna informacija može dovesti“.

  Tvrđava Ram: zašto treba da je posetite i po kojoj ceni

„Preokupirane plaže, neljubazni turistički radnici frustrirani od masovnog turizma, blud, razvrat i nemoral u noćnom životu, preskupi izleti do (koliko toliko) lepih ostrva, taksi mafija koja ljušti više nego beogradski taksisti. Na svu sreću umesto Patonga odabrao sam mesto Karon, pa sam malo bolje prošao i sreća da sam išao dalje na Phi Phi ostrvo, inače bih žalio za ovim putovanjem ceo život“. Miloš navodi da mu je desetak dana nakon njegovog boravka u tom mestu, priteljica poslala poruku koja je glasila: „Evo me u Patongu. Znam da si bio, daj mi informacije šta da radim narednih 7 dana, ovo je užas!“

Najbizarnije mesto u kome je Snežana Radojičić do sada bila je Makao - prestonica kockarskog turizma
Najbizarnije mesto u kome je Snežana Radojičić do sada bila je Makao – prestonica kockarskog turizma

Azija ima još svojih bizarnih kvaliteta. ”Najbizarnije mesto na kojem sam bila je Makao”, kaže Snežana Radojičić koja obilazi svet biciklom i trenutno se nalazi u Čileu. “To je prestonica kiča, toliko kiča na jednom mestu nigde nisam videla. Imate dva cela bulevara duž kojih su izgrađene mini-replike najpoznatijih svetskih objekata, poput mini Ajfelovog tornja, mini Londonskog mosta, mini Trijumfalne kapije…”, navodi Snežana i ističe da su nasuprot svega toga kockarnice u ogromnim zgradama koje su spolja pozlaćene ili su u futurističkom stilu. “Grad potpunog nesklada, veštačkog izgleda, čiju svrhu postojanja opravdava samo pranje novca u kockarnicama”, zaključuje Snežana svoj utisak o ovoj bivšoj portugalskoj koloniji koja je u sastavu Kine.

Amerike besmisla

Nisu samo azijske destinacije besmislene, kičaste ili dosadne. Za Anju Stanišić Bokić, glavnu i odgovornu uredinicu magazina „Original“ neke destinacije u Sjedinjenim Američkim državama nisu bile baš ono što je očekivala. “Na moju veliku žalost, iako su očekivanja bila (pre)velika, dva grada u Americi su ‘podbacila’. Prvi je Los Anđeles, u koji sam otišla očekujući sunce i opuštenu atmosferu, a kako kažu – pazi šta želiš, možda ti se i ostvari. Taj grad je toliko opušten da u njemu nema nikakvog reda za stvari koje bi ti kao turisti mogle biti značajne, recimo javni prevoz”, ističe Anja napominjući da je rent-a-car jedino smisleno rešenje što je i sama shvatila nakon izgubljena dva dana. “Osim toga, Los Anđeles zaista nema mnogo znamenitosti, Hollywood Walk of Fame je potpuno gubljenje vremena, kao i većina drugih stvari, osim Getty muzeja i Griffith opservatorije. Venice beach svakako nije loše obići za jedno popodne, kao i Santa Moniku i Malibu, provozati se kroz Beverli Hils… Ipak, budući da me mnogi ubeđuju da ga samo nisam doživela na pravi način, ne isključujem mogućnost da Los Anđelesu nekad ponovo dam šansu”, zaključuje Anja svoj utisak o Gradu anđela. Izgleda da ni ona nije oduševljena mestima koja su napravljena radi samo jednog razloga, a to je – kocka.

Kaknuk u Meksiku je za Uroša Nedeljkovića apsolutno besmisleno mesto i podređeno najprimitivnijem turizmu
Kankun u Meksiku je za Uroša Nedeljkovića apsolutno besmisleno mesto i podređeno najprimitivnijem turizmu

“Grad od kog nisam ništa očekivala, osim da deluje WOW, ali je i tu razočarao. U pitanju je Las Vegas, koji noću zaista izgleda impozantno, ali kada se njime prošetate ujutro (i to potpuno trezni), izgleda kao gomila velikih kartonskih maketa, nabacanih bez ikakvog reda i rasporeda”, kaže Anja i dodaje da je ipak Las Vegas bio sjajna polazna tačka za obilazak neverovatnih lepota Nevade, Arizone, Jute i dalje Kalifornije. “Grand kanjon, Horseshoe Band, Antelope kanjon, nacionalni park Zion, Bryce kanjon, ‘gradovi duhova’ tu u okolini, Mojave pustinja… Zbog svega toga je ovo putovanje itekako vredelo. I upravo zbog neverovatnih destinacija do kojih sam stigla ‘usput’ nijedno mesto koje sam posetila ne mogu da smatram apsolutno beskorisnim, samo postoje ona gde nemam apsolutno nikakvu želju više da se vratim”, priča nam Anja.

Las Vegas je po rečima Anje Stanišić Bokić po noći još i đene-đene, ali ako ako njime proštetate trezni preko dana očekuje vas kartonski spektakl
Las Vegas je po rečima Anje Stanišić Bokić po noći još i đene-đene, ali ako ako njime proštetate trezni preko dana očekuje vas kartonski spektakl

“Kankun je izuzetno besmisleno mesto”, kaže Uroš Nedeljković, advokat i putnik o poznatom meksičkom letovalištu. “Iako je valjda popularna destinacija u filmovima, sve je predodređeno turistima iz Sjedinjenih Američkih Država. Sva dešavanja su na jednom poluostrvu koje se zove Zona hotela i zabava, koju nismo ni tražili, može se uporediti sa beogradskim splavovima. Plaže su takođe besmislene, kao i more koje za manje pare imate mnogo bolje i bliže zapravo – svuda u okruženju”, ističe Nedeljković i kao kod Anjinog Las Vegasa navodi da je tamo boravio jer je to bila dobra polazna tačka za dalje istraživanje. “Iz Kankuna smo obišli dosta znamenitosti na poluostrvu Jukatan i jedino zbog toga ovo besmisleno mesto može imati tračak smisla”.

Šta ćemo sa starom damom – Evropom?

Mnoge destinacije u Evropi su pre epidemije virusa korone muku mučile sa prevelikom brojem turista. Uostalom, mnogi evropski gradovi ostvaruju značajan prihod od turizma, a neki samo od njega i žive.

Srđan Šajinović navodi da je Bratislava ostavila mlak utisak na njega i da bi je ubrzo zaboravio da nije boravio kod domaćina, Mareka, koji je bio zbunjen, tužan i usamljen i koji je sve vreme pričao o svom tužnom životu. “Iako je bio gostoljubiv, nekako mi se plakalo tokom i nakon tog susreta i generalno boravka u bezličnoj Bratislavi. Planirao sam tamo provesti tri dana, ali nakon jednog popodneva i noći kod Mareka jednostavno sam poželio da što prije odem odatle.” Uroš Nedeljković navodi da mu je belgijski Briž izuzetno besmisleno mesto. “U Brižu sam se osećao sterilno. Inače ne volim kada su mesta proizvod sami za sebe, ali Briž je prevršio svaku meru. Sve je toliko pod konac, kao da je izrenderovan na 3D štampaču, da sam jedva čekao da odem iz njega i uvaljam se u neko blato”, zaključuje Uroš i savetuje svima da je bolje svakom putniku da ode u obližnji Gent, ako mu je već do ovakve vrste lepote jer je „živ grad, u njemu žive pravi ljudi, a ne besmisleni turisti“.

  Viminacijum i zašto mu na svetu ne postoji ništa slično
Briž je toliko uređen da je sav pod konac i to deluje besmisleno
Briž je toliko uređen da je sav pod konac i to deluje besmisleno

Italija, koja je “zemlja po meri čoveka” čini se da u turizmu prednjači, ali nije baš sve u ovoj mnogima omiljenoj državi lepo. “U Milano i ne morate ako baš ne morate osim ako volite groblja. Sem tog groblja, koje je više nego fantastično, nema se šta za videti. Malo fašističke arhitekture, pogotovo na železničkoj stanici; ogromna, skupa katedrala i radnje jako skupe garderobe”, kaže Vladimir, a da je Milano besmislen slaže se i Anja, te navodi kako joj nikako nije legao i da u njemu ništa posebno nije videla niti doživela. ”Jedini razlog iz kog posetu ovom gradu neću nazvati besmislenom jeste to što sam odatle otišla (pobegla, haha) na Komo jezero, koje je u neposrednoj blizini, a tako različito i popravilo mi je kompletan utisak ovog putovanja. Milano kao grad je u redu za potrošiti nekoliko sati u njemu, prošetati, ali osim zbog savršenog kolača koji sam jela u hotelu u kom sam bila smeštena, nemam želju ni zbog čega drugog da se vratim tamo”. “Na sat vremena vožnje vozom ima mnogo lepših i manjih gradova tako da u Milano jedno pre podne i put pod noge”, zaklučuje priču o gradu Milanu i Vladimir.

Prema rečima naših sagovornika ovo je otprilike sve šta ima da se vidi u Milanu, osim kada su popusti u vreme pandemije COVID-19, tada treba pohrliti na rasprodaje
Prema rečima naših sagovornika ovo je otprilike sve šta ima da se vidi u Milanu, osim kada su popusti u vreme pandemije COVID-19, tada treba pohrliti na rasprodaje pogotovo ukoliko ste žensko

Srđan Šajinović kaže da dok je razmišljao o najbizarnijoj destinaciji u Evropi, dvoumio se između njemu mrske Mađarske u kojoj uvek ima neprijatna iskustva i koja ga na određeni način definiše kao putnika (zbog čestih problema kojih ima na granci, prim. aut.) i bezličnog Daugavpilsa u Letoniji, ali se setio bizarno sterilnog i čistog Minska. “Međutim, sve je to ubrzo zasjenila Slovačka i tada sam skapirao da lista bizarnih mjesta na kojima sam bio i nije toliko kratka. Prvi susret sa Slovačkom odigrao se 2012. godine, kada smo zbog želje organizatora putovanja da izbjegne glavne puteve ka Minsku i samim time plaćanje putarine zaglavili u malenom romskom selu Mali Slavkov, u kojem se zapravo završavaju svi svjetski putevi. Kao što znate, svi putevi na svijetu su povezani u jedan veliki put, s tim da je njegov jedan kraj u Fojnici, a drugi upravo u ovom slovačkom selu”. Šajinović uz psovku dalje nastavlja priču: “Ulazi dabl – deker sa 60 putnika u selo, pada noć, a svi stanovnici sela, i mali i veliki trče za nama, krevelje se i udaraju rukama u tijelo autobusa. Jasno je da nikada nisu vidjeli takvo vozilo. Vozač gura naprijed, ne odustaje, iako je savršeno jasno da se put tu završava i da se ispred nas ispriječila čitava planina. Mnogima je bilo jasno i daleko ranije da put kojim se keećemo definitivno ne vodi ka Minsku, jednom vod najvećih gradova u tom dijelu svijeta. Zatim slijedi okretanje, psovke, nervoza, a maleni Romi se kikoću i traže od nas da im bacimo koji cent”.

Na more u besmisao

Iako su mnoga morska mesta tzv. mala ribarska sela sama po sebi besmislena sa manjkom ikakvih sadržaja, Vladimir Bojović kao jedno ne tako malo besmisleno primorsko mesto u okruženju navodi Budvu. “O Budvi? Da li trošiti vreme i pričati uopšte o Budvi? Idite na Durmitor ili Rijeku Crnojevića, vredi”, kaže on i pravi paralelu sa kambodžanskim Sihanukvilom. “Iako važi za mesto sa božanstvenom prirodom i divnim plažama, Sitonija mi je najdosadnija destinacija na kojoj smo ikada bili”, kaže za Daljine.rs Mirjana Vladisavljević PR i direktorka agencije Balkan Tube Space.

Većina naših sagovornika je na pitanje o bizarnim mestima prvo pomenulo Budvu, ali su se ipak na kraju odlučili i za druge besmislene destinacije, što je čudno jer na fotografiji izgleda baš lepo
Većina naših sagovornika je na pitanje o bizarnim mestima prvo pomenulo Budvu, ali su se ipak na kraju odlučili i za druge besmislene destinacije, što je čudno jer na fotografiji izgleda baš lepo

“Nakon deset dana u mestu Tristinika, iako smo bili u prelepom hotelu, mislila sam da ćemo se spaliti od dosade. Skoro nikakav noćni život, odsustvo svega urbanog gde biste bar mogli da popijete dobar espresso, navodi me na ono ‘nikad više’ na Sitoniju. Neos Marmaras je kao glavno mesto na Sitoniji, a to tek ne bih komentarisala”, kaže ona rezignirano. “Najbesmislenije mesto na kome sam bio su u stvari dva mesta: Florina i Edesa, u Grčkoj”, kaže Ognjen Šestić koji nije tražio da ga potpišemo kao najvećeg influensera današnjice i dodaje “Ova mesta su besmislena, jer sam išao kao klinac sa mojima u neki kao šoping. To je izgledalo kao ‘Bolji život’, kada Giga Moravac vodi koleginice u Solun ili gde već, za 8. mart. U pitanju su dva gradića reda veličine i atmosfere Rakovice, samo malo sređenija. Ali, dobio sam društvenu igru Stratego, tako da je bilo samo 99% besmisleno. Bilo je to sredinom osamdesetih, dakle u doba kad je SFRJ još uvek funkcionisala, što celom doživljaju daje još bizarniji ton.”

  Ajran - pravi recept i zašto ga mnogi spremaju pogrešno
Sitonija, prema rečima Mirjane Vladisavljević, nije toliko lepa koliko je - dosadna. Foto: Anton Lefterov, Wikimedia
Sitonija, prema rečima Mirjane Vladisavljević, nije toliko lepa koliko je – dosadna. Foto: Anton Lefterov, Wikimedia

Glumac Milan Čučilović ističe u ranijem razgovoru za naš portal da mu je letovanje u Alanji u Turskoj bilo najgore u životu: “Prokletih 37 stepeni, vlaga million posto. All inclusive korporacijski princip. Onog trenutka kada ti stave narukvicu na ruku, istog momenta postaješ zatvorenik! Dvanaest dana pod klimom u hotelu su bila pravi užas.”

Ne mora biti daleko da bi bilo bizarno

Srbija i najbliže okruženje odišu bizarnošću. Kako je naglo počeo da se razvija turizam u Srbiji čini se da je jedini cilj privlačenje posetilaca po svaku cenu, bez ikakvog smisla i mere, pogotovo estetike. Da li ćete boraviti u “banji” koja izgleda kao dvorac od stiropora kao što je slučaj u banji Ždrelo u kojoj su zalepljeni papiri na kojima su opomene da ne smete unositi hranu u bazen, ili ćete se upustiti u avanturu boravka u replici takvog stiropornog dvorca, ali u Soko banji, gde će vas sa plafona bazena gledati veliki i smešni gipsani Neptun, ipak jedna banja je našoj sagovornici ostavila poseban utisak.

Banja Ždrelo i "dvorac", ali to nije sve: možete u istoj provesti određeno vreme u "buretu za ljubavnike"Banja Ždrelo i "dvorac", ali to nije sve: možete u istoj provesti određeno vreme u "buretu za ljubavnike"
Banja Ždrelo i „dvorac“, ali to nije sve: možete u istoj provesti određeno vreme u „buretu za ljubavnike“. Iskustva? – foto: Јованвб / Wikimedia

“Ubedljivo najbesmislenije mesto na kome sam bila je Prolom banja”, kaže za Daljine.rs Jovana Gligorijević, pomoćnica glavnog urednika nedeljnika Vreme. “Bila sam predavačica u nekom letnjem kampu za mlade i, iako sam radila po 6-8 sati, ostatak vremena nisam znala šta ću sa sobom, a daleko sam od party animala. Jedan jedini hotel i sav društveni život se vrti oko njega. To znači da ne možeš ni u sobi da čitaš ili gledaš nešto jer wannabe Dženan Lončarević skrnavi Tomu Zdravkovića u hotelskoj bašti. A uhvatila sam ga i da skraćuje pesme čak i za po dve strofe. I ne zna tekstove. Jedne večeri sam, silom prilika, morala da skoknem u Blace. Majko sveta, ko na Menhetn da sam stigla…”

Etno selo Stanišići neki nazivaju i "pravoslavnim Diznilednom", a po rečima Vaska Luninića dugo vremena mu je trebalo da prevaziđe stid što je uopšte i poželeo da zaviri u to mesto. Foto: Dragan Jankovic Faza / Wikimedia
Etno selo „Stanišići“ neki nazivaju i „pravoslavnim Diznilednom“, a po rečima Vaska Luninića dugo vremena mu je trebalo da prevaziđe stid što je uopšte i poželeo da zaviri u to mesto. Foto: Dragan Jankovic Faza / Wikimedia

“Izuzetno besmisleno mesto se nalazi u našem bližem okruženju, a u kojem sam završio vođen pukom radoznalošću i željom da saznam šta predstavljaju kitnjasti tornjevi koji se vide sa puta na ulazu Bijeljinu”, kaže Vasko Lukinić za etno-selo „Stanišići“. “To je neverovatna sublimacija kiča i bizarnosti na jednom mestu, koja je kod mene izazvala mešavinu smeha i užasavanja nad onim što vidim svojim očima. To mesto sam doživeo nesrećnu mešavinu Diznilenda i prenaglašenog pomodarskog isticananja ‘religioznosti’”, objašnjava Lukinić prikaze idejnih tvoraca na ikonama u tzv. manastiru koji to nije, kopijom priga Svetog Save iskorišćenom kao ‘prigodna dekoracija’ zgrade hotela i slično, i dodaje “neuspele replike tradicionalnih drvenih kuća, sa nakačenim agregatima klima-uređaja, i još mnogo toga”. Sa njim se slaže i Uroš Nedeljković koji ističe da ovo mesto definicija kiča.

Da li je vigvam ili replika kuće iz Lepenskog Vira? Etno selo Stanišići prema rečima naših sagovornika spajaju nespojivo sa nespojivim
Da li je vigvam ili replika kuće iz Lepenskog Vira? Etno selo „Stanišići“ prema rečima naših sagovornika spajaju nespojivo sa nespojivim

“Tamo je sve kič. Imate indijanske vigvame pored jezera u koje su uronjeni brodovi nalik na vikinške drakare, a oko svega toga su zgrade koje izgledaju kao dvorci od stiropora, što se može videti i po Srbiji. Sve je obavijeno tzv. religijom, iako nisam zalazio u vigvame ne bi me čudilo da su u njima pravoslave ikone. Bizarnost je veća kada vidite da oko svega toga vozi vozić. Mislio sam da ne postoji u okruženju besmislenije mesto od Zlatibora, ali – eto”, kaže Nedeljković, a Vasko zaključuje: “Dugo vremena mi je trebalo da prevaziđem stid što sam uopšte i poželeo da zavirim u to mesto. Srećom, ulaz je besplatan – da nije, nikad ne bih prežalio novac bačen na to…”

Prema rečima Srđana Garčevića u Rijadu nema šta da se vidi izuzev trga gde se vrše javna pogubljenja i napominje da mu je to je bilo isuviše mračno
Prema rečima Srđana Garčevića u Rijadu nema šta da se vidi izuzev trga gde se vrše javna pogubljenja i napominje da mu je to je bilo isuviše mračno

 

Očigledno je da besmislena mesta postoje svuda u svetu. Neki gradovi su udobni za život i rad, ali u njima nema ništa spektakularno da se vidi. Međutim, neke destinacije su bizarne same po sebi i njihov kič prodire do kostiju. Kako su, na žalost, mnoge destinacije postale proizvod koji se kupuje, ukoliko se nakon pandemije virusa COVID-19 putovanja vrate na približan nivo od pre krize, možemo očekivati još predstava za lakoverne turiste, ali i mesta koja su sama po sebi besmislena – sa turistima ili bez njih.

Ako ste bili u nekom mestu u koje se nikada ne biste vratili, napišite nam to u komentarima.

Naslovna fotografija: Mister No / Wikimedia

Daljine.rs na društvenim mrežama

Ukoliko vam se sviđa naš sadržaj pratite Daljine.rs na društvenim mrežama
Booking.com

komentara

  • Znas Vasko Lukiniću, dugogodišnji putnice, sto pises za „Daljine.rs“, nisu svi u radijatoru rodjeni, kao ti, da ne znadu ni za sta drugo do sivih solitera, betona i asfalta, pa da im to bude definicija lepog i glavno merilo za estetiku. Samo takvoj osobi, kao ti, moze etnoselo Stanisic da bude ruglo, kic i propali Diznilend. Smiri covece malo hormoncice. Zatucan si, nazalost.

  • Zanimljiva lista 🙂 Ukusi su različiti, iskustva su različita. Mnogo toga utiče na doživljaj samog mesta. Mojoj drugarici se Firenca nikako nije svidela jer je išla na jesen, pokisla kao miš i doživela samo sivilo. Meni je bila čarobna 🙂

    Mesto koje sam posetila, a u koje sigurno nikad više ne bih otišla ponovo je grad Katowice u Poljskoj.

    P.S. Meni je Sitonija čarobna, treba je celu obići 🙂

  • L.A. nije Dubai, pa su se neki razočarali. L.A. čine ti koji su hodali tim ulicama i meni je to bio osećaj za smrzavanje… Rado bih se vratio.

Komentarišite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.