Prema odluci JP Srbijašume kom je povereno upravljanje zaštićenog parka prirode „Stara planina“, ubuduće će se plaćati svako fotografisanje, razapinjanje šatora pa i branje čajeva na ovoj planini. Cena? Prava sitnica.
Stara planina je za kratko vreme postala popularno odredište ljubitelja prirode, čime su barem malo rasterećeni kapaciteti Zlatibora i Kopaonika, ali i sprečeno da se njihova kompletna površina pretvori u stambena naselja i gradilišta, kako bi mogli da prime sve one ljude koji su se tamo uputili.
Ne lezi vraže, bilo da gradite apartmane koje ćete kasnije papreno rentirati, ili berete šumske jagode – više ništa nema za džabe.
Odlukom o naknadama za korišćenje zaštićenog područja parka prirode Stara planina formirane su cene ne samo za vlasnike restorana, objekata brze hrane, barova ili kafana, koje će ta privilegija koštati 800 dinara po kvadratu, i vlasnike hotela, koji će za svaki krevet pod svojim krovom morati da plate 1.200 dinara, već i za one koji poseduju vikendice i vile za odmor, kao i kuće za seoski turizam, a koji će od sada plaćati državi po 100, odnosno 430 dinara za svaki kvadratni metar koji su sagradili.
Deo cenovnika koji se odnosi na obične smrtnike koji su se drznuli da odu na odmor ili u šetnju Starom planinom, propisuje da će ih branje gljiva, lekovitog bilja i drugih šumskih plodova i životinja, koštati 1.800 dinara ako to planiraju da rade na godišnjem nivou, 450 ako im je dosta nedelju dana ili 120 dinara po danu.
Za lov na divljač za godinu dana moraće da plate 1.000 dinara, dok će najbrži na obaraču moći da namire svoja dugovanja i sa 225 dinara po danu.
Šta će bilbordi na Staroj planini?
Uvid u zanimljivo vrednovanje životinjskih jedinki i kvadratnog metra plastike daje odeljak u kom se navodi cena postavljanja bilborda od 35.000 dinara po kvadratu, dok je postavljanje reklamnih i informativnih oznaka znatno povoljnije, i košta 15.750 dinara po kvadratnom metru. Ukratko, kada budete išli na Staru planinu, nosite sa sobom mapu.
Sada kada znate da vam se ne isplati gradnja kuće na Staroj planini, uostalom kao i na Uvcu, zapišite da postavljanje šatora, po metru kvadratnom, na dnevnom nivou košta 30 dinara, što je prava bagatela u odnosu na slikanje sefija ispred njega, za koje ćete morati da izdvojite 2.000 dinara, takođe po danu. Dobro, ajde, misli se na profesionalno fotografisanje, ali iznenađuje da snimanje zvučnih zapisa košta isto toliko.
Oni koji su smatrali da bi predeli Stare planine sjajno izgledali na filmu, neka još jednom razmisle da li će to biti igrano ili dokumentarno ostvarenje, budući da snimanje ove prve varijante staje 12.250 dinara po danu, a druge samo 5.000 dinara, što je svakako povoljnije od cene snimanje reklame koje košta 20.000 dinara. Svi iznosi se odnose na dnevne naknade.
Zaštita, čega?
Ipak, ne berite brige, jer će se sav prikupljeni novac koristiti za zaštitu, razvoj i unapređenje Parka prirode Stara planina, naravno, samo onda kada to ne ugrožava minihidroelektrane, kojih će na ovom mestu uskoro biti 60 – ukoliko to sami ne sprečimo.
U suprotnom, naknada koju će plaćati vlasnici mini hidroelektrana iznosiće 150.000 dinara na godišnjem nivou, budući da nadležni očigledno smatraju da one manje štete prirodi od snimanja reklame, koje bi za isti period koštalo 7.300.000 dinara, pa čak i fotografisanja, za koje bi na nivou cele godine moralo da se plati 730.000.
Ovim cenovnikom Republika Srbija i JP Srbijašume su zapravo aminovali definitivno uništenje Stare planine, s obzirom na to da mini hidroelektrane umesto da budu uklonjene, platiće naknadu 1200 evra i nikom ništa, čime je država pokazala šta misli o svojim građanima i njihovoj budućnosti.
Inače, Stara planina ili Balkan planina, nekada i Ćiprovački Balkan pripada sistemu Balkanskih planina koje se pružaju od Crnog mora na istoku, pa sve do Vrške čuke na zapadu. Turski naziv za ovu planinu je Kodža Balkan ili samo Balkan koji naziv je persijskog porekla i znači „brdoviti kraj“. U vreme Rimljana naziv za Staru planinu je bio Hemus (Haemus), što se pretpostavlja da taj naziv potiče od tračke reči „saimon“ što znači „planinski lanac“.
Sloveni su Staru planinu nazvali Matorni gori, što zapravo znači Stara planina. Dužina planinskog sistema je 530 km, te je najviša tačka Stare planine je vrh Botev sa 2.376 m i nalazi se u Bugarskoj, dok je u Srbiji najviši vrh Stare planine Midžor koji je visok 2.169 metara.
Stara planina je ostrvo s blagom
Stara planina je proglašena je za Park prirode 1997. godine jer je područje sa izuzetnim vrednostima sa stanovišta raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta i njihovih zajednica, kao i geomorfoloških, geoloških, hidroloških i hidrogeoloških osobenosti, u kojem je prisutan tradicionalni oblik života i kulturnih dobara. Površina Parka prirode Stara planina u Srbiji iznosi 142.219,64 ha.
Na planini nalazi se 1195 taksona vaskularne flore, 51 vrsta mahovine, što u odnosu na nacionalnu floru čini 34% od ukupnog fonda flore Srbije. Ovde se nalaze i tercijarne i endemoreliktne biljne vrste, koje su se zadržale u klisurama, a glacijalni reklikti i endemi nalaze se na visokim delovima planine.
Od izuzetnog su značaja ugrožene biljne vrednosti, bilo da su malobrojne ili da su im staništa ugrožena. Ovih biljaka na planini ima 147 vrsta, a na njenim obroncima raste i 40 biljnih vrsta, koje su kao prirodne retkosti na području Srbije stavljene pod zaštitu. Neke od njih su: patuljasta perunika, planinska sasa, gorocvet, kosovski božur, žbunasta jova, stepski lužnjak, rosulja, planinski javor, šumski ljiljan, tresavski kaćun i drugi.
Stara planina ne prestaje da iznenađuje. Nedavno su speleolozi su došli do značajnih otkrića na području kanjona Vladikinih ploča kod Pirota, gde je otkrivena pećina grandioznih razmera.
Međutim, kako se dozvoljava stavljanje reke u cevi, od kojih zavisi flora i fauna, od stroge zaštite nema ni govora.
Za slučaj da ste zainteresovani i za ostatak računice, pardon, cenovnika, možete ga pogledati ovde.
