Verovatno ste već čuli da je Rim muzej na otvorenom, da ima toliko spomenika, muzeja i atrakcija da nećete znati odakle da počnete. Pa šta videti u Rimu? Predlažemo vam nešto za šta verovatno još nigde niste ni čuli a ni pročitali, nešto što je za vas osmislio neko ko živi u Rimu i piše o njemu na portalu „Vodič kroz Rim“. Jer Rim ima nekoliko specijalnih vodiča koji, ako ih sledite, mogu da vam otkriju tajne Večnog grada za koje inače nikad ne biste saznali? I, ne, nisu u pitanju turistički vodiči. Pa ko su?
Obelisci.
Rim je grad sa najviše obeliska posle Egipta. Molim? Otkud obelisci u Rimu? Pa iz Egipta! Kada se Rimsko carstvo krajem stare i početkom nove ere prostiralo do Egipta, veliki broj rimskih careva je jednostavno prisvojio egipatske obeliske i preneo ih u Rim. Najaktivniji u tome je bio car Domicijan, koji je uspeo da “dotera” čak tri obeliska! Ne pitajte kako, Sizifov posao, ali činjenica je da ih sada u Rimu ima čak 13. Najstariji ima preko 3000 godina a najviši preko 30 metara. I? Kako će ovi obelisci biti vodiči, čujem kako pitate? Evo ovako:
Vatikano (Obelisco Vaticano)
Visok oko 25 metara (40 sa postoljem), ovaj obelisk je iz Egipta doneo ekstravagantni i pomalo ćaknuti rimski car Kaligula u 40. godine naše ere. Dugo vremena je bio deo Neronovog cirkusa, koji se nalazio na mestu gde je današnja Bazilika Svetog Petra, i on je jedino što je od ovog cirkusa ostalo. Postavljen je u centar Trga Svetog Petra tek u 16. veku, po želji pape Siksta V. Pa kad vas je obelisk već doveo na trg, red je da obiđete Baziliku Svetog Petra.
Reč o jednoj od najvećih crkava na svetu i centru hrišćanstva. Na njenoj izgradnji su radile brojne čuvene arhitekte i umetnici – Rafaelo, Bramante, Mikelanđelo, Bernini. Iako je projekat bazilike tokom 120 godina izgradnje više puta bio izmenjen, konačni izgled je toliko impresivan da jednostavno ne možete da ostanete ravnodušni. Nije slučajnost što je upravo ova bazilika najposećenija turistička znamenitost u Rimu sa oko 30.000 posetilaca dnevno. Ulaz u baziliku je besplatan, ali u kupolu nije. Naime, ovu kratku vožnju liftom ćete platiti 8 evra, ali isplati se. Ono što ćete videti sa kupole bazilike je… ne, morate da odete da vidite.
Agonale (Obelisco Agonale)
Nedaleko od obeliska Vatikano nalazi se obelisk Agonale. Naći ćete ga u sklopu Fontane četiri reke koja krasi ništa manje nego jedan od najlepših baroknih trgova, Piazza Navona. Obelisk je visok oko 16 metara (30 sa postoljem) i donešen je iz Egipta u Rim u doba imperatora Domicijana, dakle u 1. veku. Bio je lociran na više mesta u gradu tokom vekova, a u 16. veku je, čak, pao i polomio se na četiri dela. Spasio ga je Papa Inocent X, koji je, ujedno, imao i odlučujuću ulogu i u razvoju celog Trga Navona. Po njegovoj želji je Berinini pripojio obelisk Fontani četiri reke.
Ali krenimo redom: ono što prvo pada u oči je oblik ovog trga je njegov oblik. Ako bi ga posmatrali iz vazduha, videli bi da trg zajedno sa okolnim zgradama ima oblik stadiona. Hoćete da kažete…? Da, upravo tako: trg je nastao na mestu gde je nekada bio Domicijanov stadion, izgrađen u 1. veku nove ere. Tada je nosio ime In Agone (od in agonis, igre) koje je tokom vekova postalo Innagone, Navone i, na kraju, Navona. Najupečatljiviji spomenik na trgu je svakako Berninijeva Fontana četiri reke, figurativni prikaz četiri kontinenta koja su u to vreme bila poznata: Dunav za Evropu, Gang za Aziju, Nil za Afriku i Rio za Ameriku. Prošetajte se do Navone u popodnevnim ili večernjim satima. Obiđite trg i zavirite u Crkvu Sant’Agnese in Agone ili bacite pogled na fantastično oslikanu tavanicu Vile Pamfili, danas sedištu ambasade Brazila. Prepustite se dešavanjima na trgu, jer Navona je mesto na kojima uživaju sva čula. Vrlo je verovatno da ćete, dok razgledate slikarsku koloniju, zateći sebe kako pozirate za portret ili karikaturu lokalnom slikaru ili ćete se naći u sred neke ulične predstave. Možda čete pazariti falsifikovanu (ali dobro!) Gučijevu tašnu, a nije isključeno ni da ćete završiti u poslastičarnici “Tre Scalini” sa porcijom čokoladnog tartufa u ruci.
Panteon (Obelisco del Pantheon)
Nije teško pogoditi gde će vas odvesti ovaj obelisk: do Panteona, hrama svih bogova. Ovaj obelisk je, kao i Agonale, postavljen u centar Fontane della Rotonda koja se nalazi na istoimenom trgu. Visok je oko 6 metara (14 sa postoljem) i potiče iz ere Ramzesa II, dakle iz 13. veka pre nove ere. Možete li da zamislite da je ovaj obelisk nastao 1000 godina pre Panteona koji je, pak, nastao pre 2000? Impresivno, zar ne? I ovaj obelisk je dugo “lutao” Rimom sve dok u 18. veku nije našao svoje konačno mesto zahvaljujući papi Klementu XI.
Panteon je hram sagrađen oko 126. godine naše ere, tokom vladavine cara Hadrijana. Ono što je možda najkaratkerističnije za Panteon je njegova kupola istovetne visine i prečnika – 43.30 metara. Na vrhu kupole se nalazi otvor prečnika 9 metara i razlozi za njegovo postojanje su višestruki: kupola bi se srušila zbog prevelike težine, omogućavao je „komunikaciju“ sa božanstvima i astronomska osmatranja. Da li to znači da kroz taj otvor ulazi voda dok pada kiša? Proverite sami. Reći ćemo vam samo da ćete biti svedok jednog neobičnog fenomena koji se zove effetto camino. Osim što je bio prva građevina sa kupolom u antičkom Rimu, Panteon je dugo bio zdanje sa najvećom kupolom na svetu. U njemu je sahranjen italijanski renesansni majstor slikarstva, Rafael, a kasnije i nekoliko italijanskih kraljeva, među kojima i prvi kralj Italije, Vitorio Emanuele II Savojski. Ulaz u Panteon je (za sada) besplatan.
Minerva (Obelisco della Minerva)
Sa zadnje strane Panteona nalazi se obelisk Minerva. Iako malih dimenzija (svega 5.47 metara), ovaj obelisk je poznat po tome što ga je “sredio” Đanlorenco Bernini, odnosno on je došao na ideju da ga postavi na skulpturu slona koju je, ujedno, i projektovao. Zašto baš slon? Zato što je najjači među životinjama, jer je potreban snažan um (slon) da bi održao veliko znanje (obelisk). To, u malo kompleksnijem obliku, i piše na temelju obeliska: „Sapientis Aegypti/ insculptas obelisco figuras/ ab elephanto/ belluarum fortissima/ gestari quisquis hic vides/ documentum intellige/ robustae mentis esse/ solidam sapientiam sustinere“. Sam obelisk je, zajedno sa onim kod Panteona, donet iz Egipta od strane (a koga drugog) cara Domicijana.
Obelisk se nalazi na trgu Piazza della Minerva i poznat je još i kao Pulcin della Minerva (pulcin od porcino, odnosno prasence), jer skulptura slona i nije baš proporcionalna, onako mala i debeljuškasta, već je sličnija prasetu. Zanimljivo je da je ovaj slon, takav-kakav je, inspirisao Salvadora Dalija da oslika “Iskušenja Svetog Antonija”.
Salustijan (Obelisco Sallustiano)
Znate li gde će vas odvesti ovaj obelisk? Na Španski trg! Ovaj skoro 14 metara visok obelisk (30 sa postoljem) stoji tačno na vrhu stepeništa, na jednoj velikoj terasi ispred crkve Trinita dei Monti. Ovo je jedini obelisk koji nije dopremljen iz Egipta, već je nastao u vreme carskog Rima tako što je iskopiran egipatski obelisk Flaminio. Prvobitno je bio postavljen u vrtu Hortii Sallustiani, odakle potiče njegovo ime, ali mu se, kao i većini rimskih obeliska, kasnije gubi trag. Pronađen je tek u 18. veku, na zemlji i poluzatrpan, podlegao zubu vremena. Tada je sređen i postavljen na mesto na kojem se i danas nalazi.
Sad kad ste prešli 136 stepenika do obeliska, uživajte u prizoru koji se retko kad viđa na fotografijama Rima: Španski trg iz ptičje perspektive! Da li ste znali da je ovaj trg relativno skorašnji doprinos istoriji grada? Na njemu je u 17. veku bilo je smešteno sedište španskog veleposlanika pri Svetoj Stolici, pa odatle potiče ime trga koje se tada smatralo španskom teritorijom. Na bregu iznad trga je, pak, bila smeštena crkva koja je bila u francuskom vlasništvu. Između trga i crkve nije postojao nikakav spoj. U 18. veku, u želji da poveže trg sa crkvom Trinità dei Monti na bregu iznad, francuski diplomata Etijen Gefije je naručio stepenište koje su projektovale italijanske arhitekte i čije je ime, zapravo, Scalinata di Trinità dei Monti. Priznajte da ovo niste znali?
Pri dnu stepenica se nalazi fontana Barkača koju je isprojektovao Pietro Berini, otac mnogo poznatijeg Đanlorenca Berninija. Legenda kaže da je napravljena u znak sećanja na poplavu reke Tibar krajem 16. veka kada je na tom mestu, nakon povlačenja vode, ostao nasukan brodić. Ono što je sigurno, međutim, je da je ovo prva fontana koja je koncipirana kao skulpturalno delo, daleko od klasičnih geometrijskih kanona postavljenih od arhitekte i skulptora Đakoma dela Porte.
Pinčo (Obelisco del Pincio)
Ako bi nastavili da se od Španskog trga penjete na gore ka parku Borgeze, naišli bi na obelisk Pinčo. Ovaj obelisk nosi i ime Antinoj, jer ga je podigao car Hadrijan u čast svog grčkog ljubavnika. Antinoj je, avaj, vrlo rano izgubio život u reci Nil pod čudnim okolnostima. Obelisk je izgrađen u Egiptu i prvobitno je bio postavljen pored posmrtnog spomenika posvećenog Antinoju u Rimu, čija se lokacija ni do dan danas ne zna. I ovaj obelisk se “šetao” Rimom i Vatikanom ili ležao poluzatrpan i zaboravljen sve dok u 19. veku nije postavljen na svoje konačno mesto u parku Borgeze.
Nedaleko od obeliska se nalazi jedna od lepših panormaskih terasa Rima, Terrazza del Pincio, sa koje se pruža fantastičan pogled na trg Piazza del Popolo i kupolu Bazilike Svetog Petra u daljini. Još ako natempirate da se na tom mestu nađete u zalazak sunca… Osim terase sa pogledom na Rim, park Borgeze nudi još zanimljivih sadržaja: sat koji radi na vodu, jezero na kojem možete da iznajmite čamac na vesla, Eskulapijev i Dijanin hram, Rafaelovu kućicu, vrt Tramontana i, naravno, Galeriju Borgeze. Usput ćete videti desetine fontana, skupltura i drugih monumentalnih objekata koji potiču iz različitih epoha, jer je park od svoje izgradnje 1606. godine bio bio više puta proširen i preuređen. Ime parka potiče od nobilne porodice Borgeze. Park je otvoren za javnost tek 1903. godine kada ga je država otkupila od porodice Borgeze.
Flaminio
Sa terase Pinčo možete da vidite obelisk Flaminio, pa krenite ka njemu. Gde ćete se naći? Na još jednom od značajnih trgova Rima, Piazza del Popolo. Ovaj obelisk je jedan od viših u gradu, skoro 26 metara (36.5 sa postoljem). I on je, kao i obelisk Panteon, sagrađen za vreme Ramzesa II, u 13. veku pre nove ere, i donešen u Rim u 10. veku pre nove ere od strane Oktavijana Avgusta. Ponovo je pronađen tek u 16. veku naše ere, ali polomljen u tri dela. Pod naređenjem pape Siksta V je vraćen u originalno stanje i postavljen na Trg del Popolo. Kasnije će dobiti i ukrase u obliku fontanskih bazena i lavova od strane arhitekte Đuzepea Valadijera.
Ovaj ogromni trg kružnog oblika je rezultat tri ipo veka uređivanja i poslednje je veliko delo papskog Rima. Legenda kaže da ime trga potiče verovatno od reči populus (topola), zbog šume topola koja je postojala u blizini. Druga, malo zanimljivija legenda govori kako je u srednjem veku niknulo drvo oraha na mestu na kojem se verovalo da je bio položen pepeo Nerona. Ovaj kontroverzni imperator je izvršio samoubistvo sa samo 30. godina života, pa je narod odmah “video” da oko oraha kruži Neronov duh. To je nateralo tadašnjeg papu Paskala II da obori orah i na njegovom mestu sagradi crkvu Santa Maria del Popolo. Pošto je crkva sagrađena od para naroda (popolo na italijanskom), onda je trg nasledio ime od crkve.
Na ovaj trg gledaju čak tri crkve, od kojih je najpoznatija gorepomenuta Santa Maria del Popolo. Zavirite unutra i videćete dela Karavađa, Rafaela, Pinturkija. Ova crkva se smatra pravim malim besplatim muzejem, pa je zaista šteta ne obići je. Druge dve crkve, Santa Maria in Montesanto i Santa Maria dei Miracoli izgledaju identično i često ih zovu “bliznakinje”, iako su, u suštini, dosta različite. Ove dve crkve se nalaze između tri značajne ulice Rima koje se spajaju na Trgu del Popolo i predstavljaju tzv. Tridente (trozubac) Rima: Via del Babuino, Via del Corso i Via di Ripetta. Ovo su, ujedno, i tri glavne ulice sa najskupljim radnjama u Rimu. Dakle, oprez ako ste impulsivni kupci!
Na suprotnoj strani trga nalazi se kapija Porta del Popolo koju je restaurirao Bernini u 17. veku prilikom seobe švedske kraljice Kristine u Rim. Tom prilikom je na njoj ispisano FELICI FAUSTOQUE INGRESSUI (za srećan i berićetan ulaz). Ova kapija i dan-danas predstavlja mesto sa kojeg je najlepše ući na Trg del Popolo, koji mnogi smatraju salonom Rima.
Čestitamo! Upravo ste obišli 7 atrakcija Rima, a dobrom organizacijom možete da dodate još dve: Trg Venecija i Fontanu di Trevi. O njima više na portalu „Vodič kroz Rim“, a vaša mapa razgledanja Rima uz obeliske može da izgleda ovako:
