Grof Drakula, lik iz romana Brema Stokera i najpoznatiji krvolok iz literature 19. veka, bio je stvarna ličnost. Mnogi turisti, podstaknuti legendama o Vladu Cepešu, odlučuju se za posetu Rumuniji, prevashodno za tzv. Drakula turu po Transilvaniji, ali Daljine.rs ovom prilikom žele da vas pripreme za put. Pročitajte kako je Vlad Cepeš uopšte postao Drakula, da li je stvarno pio krv ili je bio žrtva srednjovekovne medijske propagande.
Pomalo nalik slikarima koji su živeli u manjoj ili većoj nemaštini, a potom, posthumno, kada je svet sa zakašnjenjem shvatio njihovu veličinu, onima kod kojih su se slučajno zatekli neki od njihovih radova doneli milione, vlaški vladar iz 15. veka, čuveni Vlad Cepeš, poznatiji kao Grof Drakula, svojim (ne)zasluženim imidžom i dan danas pomaže holivudskoj kinematografiji i rumunskom turizmu da zgrću ogroman novac. Rumunija je, delom zahvaljujući i samom Drakuli, samo u 2018. godini zaradila 5,21 milijardu evra od turizma, što pretočeno u broj turista iznosi 15,7 miliona noćenja – od toga 2,2 miliona noćenja stranih turista, iako se neki žale na nepristojnost domaćina.
Ako vam se ukaže, nipošto nemojte propustiti priliku da obiđete rumunske zamkove u kojima je Vlad obitavao, ali pre toga, valjalo bi znati i odakle potiče mit o ovom vladaru koji je u celom svetu poznat kao simbol zla i divljaštva.
Drakula kao istorijska ličnost: Vlad Cepeš
U istorijskim studijama napisanim u cilju otkrivanja istine, navodi se da je Vlad rođen 1431. godine u Sigišoari u Transilvaniji. Otac mu je bio Vlad Drugi, član uticajnog reda Dragon (ako ćemo po rumunski – Drakul), u čemu leži odgovor na pitanje o poreklu ovakvog porodičnog imena. Kada je Vlad Drugi zbačen sa trona, povratak na isti mu je obezbedila Turska, ali pod uslovom da im kao taoce preda sinove Vlada Trećeg i Radua.
Kao starijeg, Turci su Vlada obučili da bude dostojan naslednik vlaškog prestola, i tu zapravo počinje njegova priča kakvu danas znamo.
Kakve veze imaju protekcionizam i vampiri?
Kao što je dobrim delom zaslužan za omražavanje Jevreja, novac (u slučaju Jevreja njegovo pozajmljivanje uz kamatu, koje je Rimokatolička crkva branila hrišćanima) je bio uzrok i negativnog imidža Vlada Cepeša. Naime, kada je po dolasku na vlaški presto zatekao ekonomiju u devastiranom stanju, Vlad je rešio da je reformiše, svestan da samo jaka zemlja može da se odupre neprijatelju.
Mere koje je doneo odnosile su se na domaću poljoprivredu i izgradnju sela koja su ostajala prazna zbog ljudi masovno odbeglih u gradove. Za razliku od današnje domaće situacije, rumunski seljaci su tada napuštali svoja imanja zbog trgovačkog monopola koji su u gradovima držali saksonski trgovci, protiv kojih su pomenute mere i bile usmerene.
Zahvaljujući monopolu, da ne kažemo nekonkurentnosti tržišta, Saksonci – Sasi su vlaške proizvode otkupljivali po izuzetno niskim cenama, a onda ih po isto tako izuzetno visokim preprodavali na stranim tržištima. Kako bi ojačao lokalnu privredu, Cepeš je stranim trgovcima uskratio mogućnost tako lake zarade, pa im je ograničio kupovinu robe na pojedine gradove i u tačno određenom periodu. Ovaj državni protekcionizam išao je u prilog domaćim poljoprivrednicima i trgovcima, ali na uštrb Saksonaca, koji su odjednom imali drastično manju zaradu.
Po dobro oprobanom receptu, koji nam je takođe jako dobro poznat, Sasi su potegli najjače i najlakše oružje i u svojoj domovini počeli da se žale na Cepešovu politiku: rođacima u Nemačkoj slali su pamflete na kojima je Vlad bio predstavljen kao krvoločan, genocidni vladar. Hm.
Ta verzija priče je imala svoju pozadinu, kao i svaka manipulacija poluistinima.
Elem, rešen da se obračuna sa neprijateljima kojih mu nije manjkalo, Vlad je, kao opomenu onima koijma nešto slično padne na pamet, nabijao na kolac glave ljudi koji su podrivali njegovu vladavinu, što je tada bio običaj ne samo u Turskoj, u kojoj je Vlad bio edukovan, već i van nje. Osim toga, kako bi suzbio kriminal koji je cvetao, uveo je stroge kazne za lopove, pljačkaše i ubice, što je bila velika promena, s obzirom na to da su do tad, čak i počinioci najtežih krivičnih dela, svoju slobodu kupovali plaćanjem novčanih kazni.
Kada je reč o strancima, oni su bili kažnjavani onako kako bi bili sankcionisani u svojim zemljama, a to je za Saksonce značilo odsecanje udova i oslepljivanje, u skladu sa propisima koji su važili u južnim nemačkim pokrajinama.
Načinom vladavine, odnosno borbe protiv kriminala, Vlad je Saksoncima dao ideju da ga u dotičnim pamfletima predstavljaju pričama o tome da je ubio najmanje 80.000 ljudi ili kako je turskim izaslanicima koji su pred njim odbijali da skinu turbane, iste zakucavao ekserima za glavu i takve ih vraćao nazad sultanu. Pošto tada nisu imali masmedije, krvave opise pratili su i adekvatni crteži istih takvih glava nabijenih na kolac.
Od pamfleta do gumenih očnjaka
Razlog tome što je zamak Bran danas jedna od najvećih turističkih atrakcija u Rumuniji, jeste što je u njemu Vlad bio u zatočeništvu, u kom je završio zahvaljujući Matiji Korvinu i činjenici da je počeo da pruža otpor rastućem turskom uticaju na Balkanu. Ovaj zamak, koji i nije toliko bitan za ukupni život Vlada Cepeša, odnosno Drakule, u 2017. godini je posetilo 835.116 turista od čega su 60 odsto bili strani posetioci.
Kako se Cepeš obreo u zamku Bran? Kada je Vlad raspustio vojsku u koju nije imao poverenja i angažovao plaćenike, u trenutku kada mu je ponestalo novca obratio se Matiji, nadajući se pomoći jer je i ovaj bio ugrožen od strane Turaka.
Međutim, Korvin je u međuvremenu sklopio pakt sa Turcima da će im predati Vlada u zamenu za to da ne napadaju Transilvaniju i Mađasku, pa je, kako je Vlad kročio na njegov dvor, naložio da ga uhapse.
Ipak, vlaškog prestola domogao se ponovo 1476. godine, ali je te zime poginuo na bojnom polju.
Rodio se Grof Drakula
Sudbina Cepešovog imidža zapečaćena je kada je romanopisac Brem Stoker u javnoj biblioteci naišao na neke od saksonskih pamfleta i dobio ideju za priču o istorijskoj ličnosti iz istočnoevropske mitologije, prepune legendi o vampirima.
Tako je rođen grof Drakula kog je brzo preuzela i kinematografija, a potom i popularna kulturna. Lik bledog čoveka oštrih krvavih očnjaka, u crnom ogrtaču, počeo je da privlači i turiste po Transilvaniji, u kojoj se po zamkovima u kojima je boravio Cepeš sada prodaju maske vampira i gumeni očnjaci, kao simboli vladara koji dokazuju ko i kako piše istoriju.
Kao žrtva propagande Vlad Cepeš je postao grof Drakula, sinonim za krvoločnu osobu koja je u sebe utkala mnoge legende i mitove, iako je zapravo bio ekonomski reformator čije mere nisu pogodovale krupnom kapitalu u tadašnjoj Vlaškoj.
Dakle, kada se zaputite na Drakula turu po Rumuniji, možete biti sigurni da vam niko neće isisati krv, već uglavnom novac. Ali, to je turizam – zar ne?
Naslovna fotografija: Florin Şarpe / Wikipedia
Profesor doktor Zoran Milošević mnogo puta je govorio o rumunizaciji Srba u Rumuniji
Istočni banat je dat posle 2.svetskog rata Rumuniji,a tada je u njemu bilo60% Srba
Moldavija,Vlaška i Erdelj (Transilvanija) bile su srednjevekovne srpske kneževine.
Glavni grad Transilvanije Alba Julia pre promene imena zvala se Beograd. Tu je bilo i sedište srpske mitropolije sve do 17.veka ,kad je mitropolit primio uniju.
Na drakulinom grobu ćirilicom je napisano njegovo ime – Vladislav.
Na prostoru današnje Rumunije ćirilica je bila pismo sve do