Kako će izgledati putovanja i turizam nakon pandemije još uvek se sa sigurnošću ne može reći, ali mnogi su izneli svoja predviđanja. Ono što je sigurno je da će ljudi imati želju da putuju kao i do sada, ali u kojoj meri će biti to moguće odnosno kada će se otvoriti granice, kada će početi avio-letovi, da li će biti potreban zdravstveni pasoš – još ostaje da se vidi.
Trenutno je zbog pandemije korona virusa sektor turizma i putovanja najjače pogođen i prema podacima Svetskog saveta za turizam i putovanja (WTTC) ova privredna grana čini 10,4 osto globalnog BDP-a u kojoj radi 320 miliona ljudi. Ukoliko ne dođe do brzog oporavka ovog sektora, šteta širom sveta će biti nemerljiva.
Ovo nije prva kriza turizma i putovanja
Turizam je do sada prolazio kroz mnoge krize, a samo u skorije vreme to su bile napad od 11. septembra 2001. godine na kule Bliznakinje u Njujorku, epidemije virusa SARS-a, MERS-a, svinjskog i ptičijeg gripa, kao i finansijska kriza iz 2008. i 2009. godine, kao recesija koja je potom usledila. Prema istraživanju koje je sprovela kompanija Luggage Hero, 58 odsto Amerikanaca planira da putuje između maja i septembra 2020. godine pod uslovom da njihove destinacije nisu pogođene pandemijom covid-19 i stavljena u karantin.
„Ljudi se nisu promenili i još uvek žele da odu na neka mesta, ali oni će biti mnogo oprezniji u vezi sa tim što rade. Moraće ih ne samo ubediti da je sigurno putovati, već će morati da vide i prave fizičke promene koje će putovanje učiniti sigurnijim.“, rekao je za CNN Adam Blejk, profesor ekonomije i šef istraživanja na Odeljenju za turizam i ugostiteljstvo na Univerzitetu Bournemouth. „Potražnja će biti veća nego ikad, kada se situacija završi“, naveo je Janik Levec, izvršni direktor kompanije Luggage Hero, a Džon Lovel, predsednik putovanja i odnosa sa dobavljačima u kompaniji Travel Leaders Group izjavio je da uprkos izazovima, to neće biti tako zauvek i dodao da „Putovanja i turizam jesu veoma otporna industrija koja je uspevala da se iznova i iznova vraća iz bolesti i prirodnih katastrofa“.
Ovi stručnjaci navode da će se turizam i putovanja brzo oporaviti kada pandemija prođe, ali tu postoji još razmatranja i problema – koji neki vole da nazivaju izazovima.
Gde će se putovati nakon pandemije
Svi ispitanici iz istraživanja kompanije Luggage Hero planiraju da budu vrlo oprezni oko planiranja sledećeg putovanja. Tako će četrvrtina ispitanika pokušati da izbegne velike gradove i javni prevoz, a 21 odsto njih će se odlučiti za putovanja unutar sopstvene zemlje.
Stručnjaci se slažu oko jednog: u početku se neće putovati na daleke destinacije.
Svetski i evropski zvaničnici, ali i domaći, kao i epidemiolozi pozivaju da se ne putuje dok pandemija ne prođe ili bar dok ne bude izmišljena vakcina za covid-19. Do vakcine koja ima upotrebnu vrednost, koja je sigurna i bezbedna, kažu da će proći godinu ili dve. Otud se mnogi odlučuju da ne idu daleko od kuće.
Sva je prilika da će se ovakva predviđanja i ostvariti i da će ljudi putovati po svojoj državi, odnosno tamo gde imaju zdravstvenu zaštitu, ili u bližem regionu. Ovo je idealna prilika da upoznate Srbiju i njene lepote, ali i isto tako lep bliski nam region. Ukoliko želite da putujete na neku dalju destinaciju imajte u vidu da pandemija još nije gotova i da je moguć njen povratak, što za sobom povlači i ponovno uspostavljanje karantina i otkazivanje avio-letova, kao i potencijalno zatvaranje granica.
Pad cena smeštaja u hotelima i drugim smeštajima
Sa strane smeštaja, mnogi koji su izdavali smeštaj preko sajtova kao što su AirBnB i Booking.com verovatno će sniziti cene, bar u početku, s obzirom na to da su neki rentijeri zbog pandemije u velikom minusu i još većem problemu. Mnogi hoteli na društvene mreže postavljaju fotografije kako dezinfikuju svoje hotele u nadi da će takve slike budućim gostima dati pravi ili lažni osećaj sigurnosti.
„Cene će definitivno pasti pre nego što se vrate“, kaže Jan Frajtag, stariji potpredsednik kompanije Lodging Insights, navodeći da su cene hotela u SAD pale za 30 odsto od 21. marta ove godine i navodi da istorijski gledano, u periodima velike nesigurnosti, poput 2001. godine nakon napada 11. septembra, kao i nakon završetka recesije 2009. godine, bilo je potrebno dvostruko duže da se oporave cene soba nego što su se spustile na najnižu tačku.
S tim u vezi, za sada se ne predviđa kolaps nijednog segmenta američke hotelske industrije, ali doći će do poremećaja u smeštaju koji će u mnogim slučajevima biti nevidljivi za goste.
Prenaglašena čistoća smeštaja
„Svi, bilo da se radi o kruzerima, smeštajima ili hotelima, moraće da promene način na koji posmatraju i čiste okolinu“, kaže Kristofer Anderson, profesor na hotelijerskom smeru poslovnog fakulteta Univerziteta u Kornvelu u državi Njujork, a sa njim se složio i Frajtag dodavši da će postojati jasno uspostavljeni režim koji će ljude održavati svesnima u smislu higijene bez obzira da li to znači da sredstva za čišćenje ruku moraju biti svuda ili redovno dezinfikuju tvrde površine.
„Nema sumnje da će u većem problemu biti smeštajni objekti koji se nalaze na destinacijama koje će nakon krize biti etiketirane kao ‘žarišta’ pandemije. Upravo će tu doći do izražaja komunikacijska sposobnost menadžementa na digitalnim kanalima kako eksterna (prema turistima i medijima), tako i interna (prema svim stejkholderima u destinaciji). Oni moraju stupiti u međusobnu saradnju i zajedno raditi na povratku poverenja turista u bezbednost destinacije. Ipak, nisam siguran koliko su domaće destinacije spremne za takve izazove“, izjavio je nedavno za srpsko izdanje Netokracije, Milan Stojković osnivač Etourism Consulting agencije.
Međutim, tu može nastati problem za sve koji izdaju smeštaj na platformi kao što je AirBnB. Anderson navodi da bi ušteda za hotele mogla predstavljati smetnju putnicima zbog alternativnih mogućnosti smeštaja. U tom slučaju se ta mesta moraju izboriti sa strogim standardima čišćenja, odnosno dokazati budućim gostima da su „čista kao suza“.
Pad cena avio-karata kao jedna od mera
Mnoge avio-kompanije najavljuju da će se „izvući“ prodajom jeftinih avio-karata. Međutim, ukoliko pandemija covid-19 ne prestane, odnosno virus ne nestane, ostaće mere predostrožnosti, a još uvek se ne zna koje će tačno biti.
Nošenje maski u avionu, fizička distanca od 2 metra, boksovi od pleksiglasa, ili ništa od toga – avio-industrija još traži rešenje da se pokrene sa mrtve tačke.
Ljudima će biti prijatnije putovati avionom ako budu manje puni, kaže Anderson i dodaje da „ukoliko to zaista želimo da preokrenemo, avio-kompanije moraju da lete sa praznim srednjim sedištima, a cene su dramatično niže nego što smo imali prošlog leta“.
Anderson navodi da će mnoge avio-kompanije biti manje stroge po pitanju uslova za otkazivanje avio-karata, i naglašava „neko vreme“.
Sa druge strane mnogi smatraju da avioni sa manjim brojem putnika ne mogu da lete po jeftinijoj ceni karte. Na ruku avio-industriji trenutno ide i neverovatan pad cene nafte na svetskim berzama, ali je pitanje da li će se tako niska cena zadržati i kada pandemija prođe.
Poslovna putovanja će se vratiti, odnosno nastaviti
Iako je mnogim kompanijama lakše da vode video sastanke, Anderson očekuje da će želja za ličnim dogovorom prilikom poslovnih putovanja pomoći ojačavanju oporavka avio-kompanija i kaže da veruje da je ljudima potrebna interakcija i pri tome su duža putovanja avionom idealna za mali predah između vraćanja na posao. Sličnog viđenja je i Majkl Skapinker, urednik Fajnenšl Tajmsa, koji je rekao da je fasciniran time koliko ljudi iz svih delova Evrope i britanskih zemalja koristi priliku da na poslovnim putovanjima uspostavi kontakt sa investitorima do kojih inače ne bi imali nikakve šanse da dođu.
Krstarenja će biti skoro džabe
Iako su predviđanja za 2020. godinu bila da će na putničkim kruzerima krstariti 32 miliona putnika, pandemija je preokrenula ovu industriju natraške. Anderson navodi da će putnici koji žele da krstare nakon pandemije naći veoma niske cene krstarenja, kao i da su kruzing kompanije na ivici opstanka, te da im je privlačenje novih mušterija od presudnog značaja za opstanak u poslu. Trenutno su mnoge luke još uvek zatvorene, putovanja su ograničena i Anderson navodi da može doći do mnogih promena.
Prema njegovim rečima rekonfiguracija nekih novih brodova za krstarenje koji su još u izgradnji s većim kabinama i manjom gustinom putnika mogla biti način za privlačenje novih turista. „Smanjivanje usluge švedskog stola i naginjanje ka trpezariji a la carte može biti još jedan način da ubedite putnike koji su skeptični u pogledu krstarenja“, naveo je Anderson.
S obzirom na to koliko kruzeri trenutno zagađuju, možda bi kompanije trebalo i da obrate pažnju na ovu činjenicu i da, pored niže cene krstarenja, budućim putnicima ponude i kruzere koji ispuštaju nižu emisiju smrtonosnih čestica.
Etičniji pristup turizmu
Kada se pogleda sa ove distance, turizam je do pre samo koji mesec bio na vrhuncu, ali je istovremeno pucao po šavovima zbog problema prekomernog turizma (overtourism). Tada se govorilo o održivosti turizma i putovanja i o životnoj sredini. „Tome možemo vratiti na mnogo odgovorniji i etičniji način kada se kriza završi“, rekao je Piter Grinberg, turistički prezenter.
Etika se pogotovo odnosi i na poslovanje turističkih agencija i kako su se ponele u krizi, odnosno kakva su rešenja ponudila korisnicima svojih usluga usled otkazivanja aranžmana zbog pandemije virusa korone.
