Samotraki je ne mnogo poznato grčko ostrvo u severnom Egejskom moru koje se može pohvaliti zadivljujućom prirodom sa vodopadima, planinama, rekama i kristalno čistom morskom vodom.
Do ostrva Samotraki kolima iz Beograda, u zavisnosti da li idete preko Bugarske ili Severne Makedonije, potrebno je oko 880 odnosno 920 kilometara do luke Aleksandropopuli gde je potrebno ukrcati se na trajekt do ostrva.
Uprkos tome što je nije mnogo popularno, Samotraki je nezaobilazna stanica za ljubitelje prirode koji žele da se urone u raj. Pored ostrva Kitira, smatra se najboljim grčkim ostrvom za avanturiste.
Pozanto i kao Samotraka ili trakijski Samos, ovo grčko ostrvo je idealno za sve koji su zainteresovani za alternativne oblike turizma jer nudi nebrojene aktivnosti i mogućnosti, a sve to dok su u pozadini litice, šume i vode koje ovo grčko ostrvo svrstavaju u sam vrh divljih prirodnih lepota.
Kako je Homer zabeležio, sa najvišeg vrha Samotrake, Fengarije, bog mora Posejdon je posmatrao bitku za Troju, jer se sa tog vrha visokog 1.611 metara pogled pruža sve do Male Azije, današnje Turske.
Gde je ostrvo Samotraki
Ukoliko ste nekada gledali kartu Grčke, a sigurno jeste, zapazili ste veliko zeleno ostrvo jugoistočno od ostrva Tasos i severoistočno od ostrva Limnos. Udaljeno je oko 40 km od grčke trakijske obale.
Samotraki geografski pripada grčkom regionu Trakija, ali administrativno pripada prefekturi Evros, koja je u sastavu upravne oblasti Istočne Makedonije i Trakije.
Ostrvo Samotraki je dugo 17 kilometara i široko oko 10 kilometara sa površinom od 178 kvadratnih kilometara.
Najviši vrh, planina Saos, uzdiže 1.611 metara u visinu, a gore smo pomenuli njegov mitološki značaj.
Samotraki ima zanimljivu istoriju
Kada smo već kod Troje, odnosno Trojanskog rata, ostrvo Samotraki je smešten na, nekada, izuzetno značajnom brodskom i trgovačkom položaju. Pored ostrva protiče morska struja iz Dardanela te su u davna vremena na osrtrvskim lukama jedrenjaci čekali povoljan vetar kako bi uplovili u Crno more. S obzirom na broj ukotvljenih brodova okolne vode su bile pune pirata koji su bez mnogo muke pljačkali te brodove čim isplove sa Samotrake.
Prema mitu o Argonautima, Jason je sa družinom, krenuvši iz današnjeg Volosa ili negde sa Peliona u potrazi za zlatnim runom prošao pored ostrva i dalje nastavio kao Kolhidi, odnosno Svanetiji u današnjoj Gruziji.
Kako je zapisao „otac istorije“ Herodot, Samotraki su naselili još Pelazgi, prastanovnici Grčke o kojima se ne zna mnogo. Drugi izvori navode da je ostrvo naselilo tračansko pleme Kabiroi koji su prošli kroz Dardanele i tu našli zgodno mesto za naseobine. Sigurno je da je ostrvo Samotraki dobilo naziv po tračkim plemenima.
Kasnije su Samotraki naselili Arkađani i Trojanci. Siguran podatak je da je su Elijerci, pleme sa ostrva Lezbos kolonizovali ostrvo oko 700 godina pre nove ere. Oni su na ostrvu i osnovali prvi polis, odnosno grad-državu.
Međutim, iako mnogi misle da su u grčko-persijskim ratovima svi Grci bili ujedinjeni protiv Persijanaca, to naravno nije tačno. Samotračani su u čuvenoj bici kod Salamisa 480 godine pre nove ere bili na strani Persijanaca, a protiv grčkih saveznika. Potom je Samotraki ušao u Delski savez koji je predvodio tadašnji hegemon Atina i u njemu su bili sve do Peloponeskih ratova koje je, kao što znamo, Atina izgubila od Sparte.
Ostrvo kasnije osvaja Aleksandar Makedonski i nakon što je porazio Persijsko carstvo, Samotraki postaje značajno svetilište zaštitnika pomoraca – Dioskura. Nakon raspada Aleksandrove države, ostrvo je pod vlašću dinastije Aleksandrovog generala Antigona – Antigonida, a koji vek kasnije ostrvo okupiraju Rimljani.
Rimljani, odnosno Romeji, drže ostrvo pod vlašću sve dok ga od Vizantije nisu preuzeli Venecijanci i Đenovljani. Turci osvajaju Samotraki 1457. godine i pod njihovom vlašću ostaje sve do Prvog balkanskog rata, odnosno 1912. godine kada konačno pripada novoj grčkoj državi.
Međutim, grčka ostrva su sve do pojave turizma bila izuzetno ekonomski nerazvijena i to je nateralo stnaovnike ostrva Samotraki da krajem 1950-ih godina odu na radu Nemačku, uglavnom u Mercedes. Povratnici su ostavili nemački uticaj na ostrvo koji je vidljiv i danas.
Po popisu iz 2003. na ostrvu Samotraki živi oko 2.000 stalnih stanovnika.
Zašto posetiti Samotraki
Ako vam nisu dosadili geografski i istorijski podaci, sada sledi lepši deo. Samotraki u svom pejzažu koji kombinuje planinski teren, sveže izvore i najplavija mora, sve ono zbog čega se ostrvo i posećuje.
Ostrvo je puno plaža, arheoloških nalazišta, reka i potoka koji ga čine idiličnim izborom za letnja istraživanja. Posetioci često dolaze na Samotraki da pešače, planinare i kampuju, trudeći se da posete sva prirodna čuda na ostrvu.
Bogata vegetacija i vodopadi ostrva doprinose njegovoj lepoti, a najpoznatiji vodopadi su Kleidosi, koji je stvorio potok Fonias i Kremasto sa svojom pećinom. Vodopadi na ostrvu su izuzetno privlačni i samim Grcima jer prirodni vodopadi nisu baš česti česti u Grčkoj.
Posetioci ostrva Samotraki ne kupaju se samo u moru, već i u desetinama slatkovodnih jezera i reka ili ako nisu dovoljno hrabri – umaču prste u njihove prirodno hladne vode. Međutim, za one koji više vole more, postoji više plaža širom ostrva.
Neke od najlepših i najpoznatijih plaža uključuju Pachia Ammos, Kipos Beach, koja je jedinstvena po svojim prelepim plavkasto-sivim šljunkom i Limnidi. Međutim, mnogi koji posete Samotrakiju požele da planinare ili da se odvezu čamcem na jug ostrva da bi obišli planinu.
Plaže koje se ovde nalaze su neke od najlepših na celom ostrvu, a najpoznatija od njih se zove Vatos Beach.
Samotraki nudi mnogo čak i za posmatrače ptica koji uživaju u posmatranju ovih životinja u laguni Agios Andreas.
Šta videti na ostrvu Samotraki
Porfed prirodnih lepota, Samotraki krase i druge lepote – one koje je stvorio čovek.
Luka Kamariotisa, najnaseljeniji deo ostrva, povezana je sa Aleksandropolisom preko trajekta. Kamariotissa ima brojne urbane pogodnosti, uključujući supermarkete i banke, kao i brojne restorane i kafiće.
Ribolov je jedna od glavnih industrija ostrva, a u luci se može videti lep niz tradicionalnih drvenih ribarskih čamaca.
Svetilište „velikih bogova“ je glavna turistička atrakcija ostrva. Bilo je dobro poznato tokom antičke Grčke jer je bio mesto okupljanja poštovalaca „misterioznog kulta“. Misteriozni kult je bila verske škole koja su dozvoljavala učešće samo iniciranim, držeći same vere obavijene velom misterije, slično kao i Eleusinske misterije. Treba istaći da su mnoge značajne istorijke ličnosti prišle ovom kultu kroz istoriju, a najpoznatiji su Filip Drugi Makedonski i Gaj Julije Cezar.
Nika sa Samotrake je mermerna statua boginje Nike sa krilima koja je otkrivena na ostrvu 1863. godine. U veoma je dobrom stanju, uprkos tome što nema glavu, a danas se nalazi u muzeju Luvr u Parizu.
Drugačija krilata statua Nike može se naći u Arheološkom muzeju u Samotraki gde je izložen gipsani odliv Krilate Nike (pobede). Poseta muzeju je odličan način da se inače odmor na otvorenom dopuni uronjenjem u istoriju i kulturu.
Selo Terma (Therma) je još jedno središte ostrva. U ovoj oblasti se nalaze mnogi hoteli i prodavnice, kao i alternativno mesto za noćni život. Therma se nalazi u blizini mnogih kampova u kojima borave posetioci ostrva, tako da se tamo može pronaći zabava za svakoga u mnogobrojnim tavernama i barovima.
Termalni izvori u selu Terma sa logičnim nazivom takođe privlače stotine posetilaca kao alternativu hladnim vodama mnogih jezera na ostrvu.
Ostrvo je takođe popularno među mladima zbog održavanja festivala psihodeličnog transa i posećuju ga posetioci kontrakulture iz severne Grčke.
Iz mnogo razloga, Samotraki je jedna od najbolje čuvanih tajni Grčke i zaslužuje da je vide ljudi iz celog sveta zbog svog predivnog pejzaža i bogate kulture i istorije.
Smeštaj na ostrvu Samotraki
Ako tražite luksuz, velike impozantne hotele, odmarališta, minimum 4 zvezdice i tako dalje, Samotraki nije mesto za vaš odmor. Drugim rečima ljudi koji vole ovakvu vrstu smeštaja na ovo ostrvo ne dolaze.
Na ostrvu ima svega nekoliko hotela, ali nekoliko vila, studija i apartmana za iznajmljivanje. U blizini Terme postoje i dva kampa. Ako ne želite nužno da odsednete u hotelu, uvek možete izabrati vilu sa studijima ili apartmanima. Obično je to pristupačnija i prilično udobna opcija. Sobe su uglavnom jednostavno uređene, sa podom od pločica, a mnoge imaju frižider i čajnu kuhinju u kojoj možete sebi skuvati kafu ili čaj ili pripremiti nešto za doručak.
Booking.comPošto se radi o avanturističkom ostrvu, za slobodne duše postoji kamp Varades ili besplatni kamp, kod mesta Terme.
Trajekt za Samotraki
Trajekt za Samotraki polazi is mesta Aleksandrupolis (Aleksandopuli) koji je udaljen oko 300 kilometara od Soluna, odnosno oko 3 sata vožnje.
Do ostrva Samotraki može se stići uglavnom kolima, jer nam nisu poznate druge rute. Ukoliko ste se odlučili za sopstveni prevoz do ostrva iz Srbije možete stići preko Severne Makedonije ili preko Bugarske do luke iz koje polazi trajekt.
Ukoliko do ostrva Samotraki idete preko Severne Makedonije idete preko graničnog prelaza Evzoni, do Aleksandropulisa i Trajekta za Samotraki prećićete oko 370 kilometara za nešto manje od 4 sata uz plaćanje grčke putarine od 14,4 evra.
Druga opcija je da iz Makedonije u Grčku uđete preko graničnog prelaza na jezeru Dorijan pa putem ka Solunu. Tada će vas putarina kroz Grčku koštati 11,45 evra do luke Aleksandropolis, a vozićete oko 4 sata i preći oko 350 kilometara.
Treća opcija je takođe iz Makedonije preko graničnog prelaza Dorjan, s tim što u tom slučaju ne idete za Solun već preko Seresa ka gradu i luci Kavala (odakle polazi trajekt za Tasos) i dalje ka luci Aleksandropuli. Tada će vas putarina koštati 8 evra, a put će trajati oko 4 sata i oko 360 kilometara.
Preko Bugarske dva načina: preko graničnog prelaza Makaza – Nimfaia u kom slučaju ćete iz Beograda preći 802 kilometra do luke Aleksandropuli i platiti grčku putarinu 2,2 evra, odnosno preko graničnog prelaza Ormenio – Haskovo u kom slučaju imate 850 kilometara i grčku putarinu od 1,6 evra. Vremenski je razlika oko 20 minuta između ova dva puta. Ne zaboravite da se putarina u Bugarskoj plaća kupovinom vinjete.
Vožnja trajektom iz Aleksandopulisa do luke Kamariotisa na ostrvu traje oko dva sata. Glavni grad ostrva, Samotraki, nalazi se oko 5 kilometara u unitrašnjosti i do njega se može stići lokalnim autobusima ili rent-a-car-om, u slučaju da niste krenuli svojim kolima.
Cena trajekta za Samotraki i kupovina karata
Cena karata za trajekt za Samotraki u jednom pravcu iznosi 57 evra u predsezoni za dve osobe i automobil, dok je karta za jednu osobu 9 evra. Tokom letnje sezone cena karte po osobi iznosi 16 evra, dok je cena prevoza automobila 55,5 evra. Cene su, naravno, orijentacione i proverite ih pre kupovine.
Karte za trajekt mogu se kupiti putem interneta preko ovog linka ili ako vam je lakše odmah ispod ovog pasusa. U sezoni mogu biti gužve te je najbolje nabaviti kartu za trajekt na vreme.
Trajekt prevozi za Samotraki svakim danom osim srede. Uglavnom postoje dva polaska tokom dana, jedan je ujutro, a drugi popodne.
Prevozničke kompanije nude popust za karte, ali samo neki od popusta vas dotiču. Ukoliko niste grčki student ili rezident ostrva Samotraki, pogodnost koju možete iskoristiti je ukoliko putujete sa decom.
Tako kartu za trajekt ne plaćaju deca mlađa od pet godina, a deca od pet do 10 godina upola cene karte za trajekt.
U slučaju da imate viška vremena, ili ste tako planirali odmor, sa ostrva Samotraki možete nastaviti dalje trajektom na ostrvo Lemnos.
Naslovna fotografija: Ggia / Wikimedia CC3.0
