Organizovanje Olimpijskih igara i drugih sportskih takmičenja koja privlače masovnu publiku zahteva velika ulaganja ali donosi i neke dugoročne koristi kroz razvoj...
Prekomerni turizam
Prekomerni turizam, preterani turizam ili masovni turizam (overtourism) – kako god ga nazvali je problem sa kojim se suočavaju mnoge destinacije i gradovi širom sveta, pogotovo u Evropi.
Jednostavno, veliki broj turista dovodi do sindroma prekomernog turizma. Problem je što infrastruktura ne može da podrži toliki broj ljudi ili automobila, zbog čega mnogi gradovi posežu za mnogim ograničenjima koji mogu biti naplata ulaska, zabrana iznajmljivanja smeštaja u određenim delovima, zabrana vožnje automobila turistima i slično.
Problemi koji nastaju su razni, od toga da lokalno stanovništvo koje živi u gradovima ne može sebi priuštiti smeštaj po pristojnoj ceni do toga da sve postaje skuplje u prodavnicama, a o velikim gužvama da i ne govorimo.
Naravno, tu je i problem smeća koje za sobom ostavljaju turisti, ali i zagađenja.
Turistička industrija se naravno usredsređuje na sopstveni rast iako su resursi ograničeni, te nakon decenija praktično nekontrolisanog rasta, u vremenu pre pandemije prešao je crvene linije: u mnogim destinacijama turizam sada stvara više problema nego koristi. Pandemija je, doduše, usporila napore za ograničenje preteranog turizma, ali je masovni turizam počeo da se vraća na velika vrata.
Države koje su zasnovale svoju ekonomiju na principima tzv. slobodnog tržišta, sada se suočavaju sa posledicama neograničene ekonomske slobode – jer su iste zakucale na vrata običnim građanima. Mnogi gradovi, koji imaju ingerencije da tako nešto učine, pribegavaju merama koje tržište stanova ograničavaju, sa manje ili više uspeha. Masovni turizam i mnogi ekonomisti smatraju najstarijim i najotpornijim nasleđem privrednog i tehnološkog buma nakon Drugog svetskog rata.
U eri jeftinih letova, lakog iznajmljivanja smeštaja preko platformi i dostupne tehnologije za pronalaženje informacija pitanje je kako se suprostaviti fenomenu prekomernog turizma i posledicama slobodnog tržišta u kome dolazi do zagušenja, jer postoji samo jedna Venecija i jedan Amsterdam.
Poseban problem su i lokaliteti zaštićeni od UNESCO-a gde im preterana poseta više šteti nego što koristi.
O svemu ovome i o još mnogo toga, pročitajte u našem odeljku o prekomernom turizmu.
Ulaznice za grčke muzeje i lokalitete odavno se mogu kupiti online, što donosi korist elegantnog ulaska bez čekanja u redovima. Cene ulaznica i karata su još...
Akropolj u Atini je najposećeniji lokalitet u Grčkoj i tokom 2023. godine posete su donele su prihod od 60 miliona evra, izjavila je ove nedelje grčka...
Meksiko Siti planira nova pravila za kratkoročno iznajmljivanje smeštaja preko digitalnih platformi kao što je Airbnb zbog problema tzv. džentrifikacije i...
Evropski savet kojim predsedava Španija i EU parlament postigli su privremeni dogovor o nacrtu uredbe koja pokriva prikupljanje i razmenu podataka, kako bi...
Sa povratkom turista nakon pandemije kovida Japan i Indonezija, odnosno ostrvo Bali, suočavaju se sa prevelikom brojem posetilaca. Na prekomerni turizam ove...
Naplata ulaza u Veneciju konačno dobija svoje obrise i odluka je usvojena, doduše za sada važi samo u određenom probnom periodu. Predugo se govori o naplati...
Akropolj ograničava broj posetilaca nakon što je grčko ministarstvo kulture odlučilo da ove jeseni testira specijalnu zonu za posetioce sa ciljem da se olakša...
Vest koja je odjeknula svetskim medijima je da je Dubrovnik zabranio kofere s točkićima u šarmantnom starom jezgru hrvatskog grada. Živopisni grad opasan...
Digitalni nomadi su bili svuda prihvaćeni raširenih ruku i na njih se gledalo sa određenim simpatijama. Međutim, ova grupa radnika na daljinu nekima je...