Novi Zakon o turizmu čiji je primarni cilj zaštita prava korisnika usluga, obavezuje turističke agencije da turistički aranžmani ubuduće budu bez skrivenih troškova, odnosno na fer odnos prema putnicima, ali uvodi i novinu koja je mnoge zbunila i uplašila, a to je plaćanje depozita kao uslov dobijanja licence.

Turističke agencije, tako, ubuduće neće moći da reklamiraju aranžmane po jednim uslovima, a realizuju ih po drugim, što je za mnoge od njih jako loša vest pošto im je upravo ta metoda služila da privuku kupce. Ono što je najviše putnika do sad nerviralo, a to su cene aranžmana bez uračunatih aerodromskih taksi, više neće moći da se nađu u ponudi, jer novi zakon agencijama nalaže da istaknu jedinstvenu cenu turističkih aranžmana, odnosno iznos koji podrazumeva sve prateće troškove, bez kojih putnik ne može da krene na putovanje.

Izuzetak će postojati samo u slučaju taksi za gorivo za čarter letove, jer se one ne mogu unapred predvideti, s obzirom na to da se nekada menjaju na dnevnom nivou u zavisnosti od rasta ili pada cene nafte na berzi.

To da je svrha donošenja novog zakona uspostavljanje poštenijeg odnosa prema putnicima pokazuje i odredba prema kojoj agencije koje, primera radi, nude putovanje u Veneciju, neće moći da smeštaju putnike 50 kilometara dalje od Venecije, pa im naknadno naplaćuju transfer do samog grada, već će morati precizno da istaknu šta agencijska ponuda podrazumeva i šta tačno putnik plaća.

uspostavljanje poštenijeg odnosa prema putnicima

Svrha donošenja novog zakona je uspostavljanje poštenijeg odnosa prema putnicima

Nedoumice glede novih propisa, koje uglavnom muče turističke agencije, rešiće pravilnici koji će definisati sporne odredbe, a za čiju će izradu već krajem meseca početi pripreme. Novina koja najviše brine agencije jeste uvođenje depozita za otvaranje turističke agencije, kakav ne postoji ni u jednoj delatnosti u Srbiji.

Prema rečima Aleksandra Seničića, direktora Nacionalne asocijacije turističkih agencija „Juta” novim zakonom je određen samo okvir, dok će pravilnicima biti uvedena pravila kategorisanja agencija i uslovi za garancije.

– Za sada je nejasno šta se želi postići uvođenjem depozita i u koju svrhu će agencije uplaćivati taj novac. Nije dobro da on bude zarobljen na računu. Koliko mi je poznato novac od depozita se ne koristi u slučaju insolventnosti niti bi on bio upotrebljen za nadoknadu štete putnicima, nego dobavljačima u slučaju problema u poslovanju, navodi Seničić.

Ono što je izvesno, kako je rekao, jeste da će mnogi koji su se do sada bavili ovim poslom izgubiti tu priliku, utoliko pre što još nije poznato koliko će novca agencije morati da izdvoje novca za depozit. Kada se to bude znalo, znaće se i da li je ideja države da oni koji su se do sada bavili turizmom nastave da rade ili se ide na ukrupnjavanje turističkog tržišta.

Bez skrivenih troškova za turističke aranžmane

Usklađivanjem nivoa depozita i garancija teži se većem stepenu zaštite putnika

– Mislim da bi to bilo pogrešno, jer kvalitet ne smemo da vezujemo za novac, odnosno da budemo sigurni da samo oni koji imaju novac za visoke depozite mogu da pruže kvalitetnu uslugu, kaže direktor „Jute”.

Predstavnici resornog Ministarstva trgovine objasnili su da se depozit uvodi kao uslov za dobijanje licence, kako agencije ne bi tek tako bez kapitala pokretale posao.

– Usklađivanjem nivoa depozita i garancija imaćemo i veći stepen zaštite putnika, jer u slučaju da dođe do veće štete, cilj nam je da napravimo balans između vrednosti prodatih aranžmana i onoga što može nadomestiti tu vrednost u slučaju da ne dođe do realizacije putovanja – izjavio je posle usvajanja Zakona o turizmu Miroslav Knežević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine turizma i telekomunikacija, dodavši da se novim Zakonom o turizmu agencije kao organizatori putovanja razvrstavaju u kategorije u zavisnosti od broja putnika i vrednosti turističkih aranžmana. Kako je napomenuo, uvodi se i mogućnost za oduzimanje licence organizatorima putovanja koji u toku jedne godine dva puta dobiju zabranu rada.

S obzirom da turističke agencije koje se bave dovođenjem stranih turista ili organizacijom kongresa rade pod drugačijim uslovima, u skladu sa Evropskom direktivom o paket aranžmanima, za njih će postojati posebne licence.

Takođe, vlasnici privatnog smeštaja koji do sad nisu bili u sistemu, a žele da legalizuju rad, moraće da se registruju i na taj način uključe u sistem plaćanja paušalnog poreza. Po prirodi stvari, u Beogradu će ova obaveza biti najskuplja (za stan od tri kreveta koštaće oko 200 evra godišnje), dok će u unutrašnjosti porez biti niži, pa će seoska domaćinstva plaćati otprilike trećinu poreza koji plaćaju vlasnici u prestonici.

Ovaj sistem uveden je po ugledu na zemlje regiona koje su privatni smeštaj uvele u registar, obezbedivši na taj način značajne prihode za državnu kasu, dok je jedina obaveza vlasnika smeštaja, osim da plati paušalni porez – da prijavi goste.

Pratite Daljine.rs i na Fejsbuku, na Tviteru i na Instagramu.

7Shares

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.