Prošlogodišnjih 34,5 milijarde dolara prihoda od turizma za Tursku su nedostižan cilj u situaciji kada je broj stranih turista samo u junu bio manji za 96 odsto. Na spisku problema, od povlačenja stranih investitora do pada ključnih stavki u izvozu, prazne plaže predstavljaju možda i najveću pretnju da survaju javne finansije u provaliju. Turske vlasti svojom monetarnom politikom balansiraju nad tim ponorom, ali to može potrajati samo na kratak rok, upozoravaju analitičari.
Zbog kolapsa turizma usled pandemije, presušio je glavni izvor deviza za tursku privredu, što čini još izvesnijom reprizu valutne krize koja je 2018. godine pogodila ovu zemlju. Stranih investitora praktično više nema, nakon što su povukli skoro 13 milijardi dolara kapitala iz Turske prodajom tamošnjih obveznica i akcija.
Ali ogroman pad turističkih prihoda je najveći problem za Tursku, koja se oslanja na velike iznose stranog kapitala radi finansiranja ekonomskog rasta i ublažavanja gotovo hroničnog deficita u državnom budžetu, piše „Fajnenšel tajms“.
Prošle godine Tursku je posetilo 45 miliona turista koji su ostvarili prihod od 34,5 milijarde dolara. Međutim, u prvih šest meseci ove godine turistički dolasci su manji za 75 odsto, a samo u junu taj pad je iznosio 96 odsto.
U normalnim vremenima, čak i mali preduzetnici u turizmu bi zarađivali oko 1.000 evra dnevno, a sada se njihova dnevna zarada kreće tek između 10 i 20 evra, napominje britanski list.
Paralelna stvarnost u Ankari
Turska vlada je očekivala da će snažan pad cena nafte – jednog od uvoznih proizvoda na koji Turska najviše troši – umanjiti štetu od pada turističkih prihoda i važnih stavku u izvozu, poput tekstila, bele tehnike i automobila. Ali to se nije dogodilo. Proteklih nekoliko meseci turski budžet je zagazio duboko u manjak, koji je samo u prvih pet meseci iznosio 17 milijardi dolara.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan tvrdi da će se ekonomija brzo opraviti i zato ubrzano troši devizne rezerve kako bi odbranio kurs domaće valute. Erdogan je prošlog meseca istakao da bi trebalo pohvaliti mere „kojima su spriečeni maliciozni napadi na liru“. Takvi potezi, naglasio je, „jačaju imunološki sistem turske privrede protiv globalnih turbulencija“.
Za ekonomiste, ovakve Erdoganove izjave i potezi su još jedan pokatatelj da turski predsednik i vlada u Ankari žive u paralelnoj stvarnosti, piše britanski list.
Uspeh na kratko
Procene analitičara o deficitu u turskom budžetu za ovu godinu su različite, pa tako britanska banka „Bakrlis“ prognozira da bi manjak mogao dostići i 30 milijardi dolara, odnosno 4 odsto turskog BDP-a.
Pogoršanje javnih finansija sve više se odražava na vrednost turske valute, upozoravaju analitičari banke „Goldman Saks“. Prema njihovim podacima, turske vlasti su u pokušajima da odbrane kurs lire ove godine već utrošile 65 milijardi dolara. Uprkos tome, turska valuta je prošle nedelje oslabila u odnosu na evro sa 8,17 lira za evro na 8,21 lira za evro, što je nivo koji je zabeležen pre dve godine, usred valutne krize.
U kratkom roku, trošenje novca za odbranu kursa jeste dalo rezultate. Lira je tokom ove godine prema dolaru oslabila 15 odsto, što je daleko manji pad vrednosti nego brazilskog reala ili južnoafričkog randa, ocenjuju analitičari banke „Goldman Saks“.
Turska se ističe, ali po pogrešnoj strategiji
Turski ministar finansija Berat Albajrak, inače Erdoganov zet, stalno ponavlja kako Turska sve uspešnije nadilazi trendove koji pogađaju ostale zemlje u razvoju. Međutim, deo analitičara smatra kako će ova strategija posejati seme nove finansijske krize.
Robin Bruks, glavni ekonomista Instituta za međunarodne finansije ne spori da se Turska ističe među državama sa brzim rastom, ali po mnoštvu pogrešnih razloga. Ima veliki budžetski deficit, troši milijarde dolara pokušavajući da odbrani liru i upumpava jeftine kredite u privredu.
To je ista taktika koja je pre samo dve godine izazvala ogromnu krizu, tokom koje je lira izgubila 30 odsto vrednosti. Ovoliki pad valute je izazvao pritisak na prezaduženi korporativni sektor, doveo do rasta inflacije i gurnuo privredu u recesiju, podseća Bruks.
Rekordni rast kredita
Dok strani ekonomisti smatraju da će turska ekonomija ove godine pasti u proseku za 4,3 odsto, zvanična Ankara i dalje insistira na procenama o snažnom oporavku koji će doneti i rast BDP-a.
Kako bi ostvarila taj cilj, vlada se opet okrenula kreditiranju. Centralna banka je snizila ključnu kamatnu stopu za čak 15,75 procentnih poena tokom poslednjih 12 meseci. Banke su pojačale kreditiranje, ne samo preduzeća već i građana, pa je rast kredita na godišnjem nivo dostigao 24 odsto, što je najveći nivo još od 2013. godine.
Rast kreditiranja, međutim, povećava domaću potražnju, što dalje uvećava uvoz i tako produbljuje deficit platnog bilansa, ističe Robin Bruks, što će, dodaje, imati za posledicu da će glavna žrtva na kraju biti – lira.
Turske vlasti balansiraju nad ponorom
Analitičari u francuskoj banci „Sosijete ženeral“, takođe smatraju da će ovakva monetarna politika turske vlade zakomplikovati napore da se se zemlja oporavi od korona krize. To bi bila ispravna strategija u slučaju da kriza potraje relativno kratko. Ona je skupa, ali u kratkom roku omogućava da se prebrodi izuzetno težak period za privredu.
Međutim, Turska je do sada, prema zvaničnim podacima, evidentirala oko 230.000 obolelih od korone i 5.600 preminulih, a svakog dana od Kovida-19 oboli oko 900 ljudi. Zato, ako se korona virus ne suzbije ubrzo, a prihodi od turizma i izvoza se ne oporave u kratkom vremenu, Turska bi mogla postati vrlo ranjiva na buduće ekonomske šokove.
„Ako trenutna situacija potraje još 12 meseci, to neće biti održivo. Turske vlasti balansiraju u tom krhkom manevarskom prostoru, pokušavajući da ne padnu u ponor“, ocenjuju u „Sosijete ženeral“ banci.
Izvor: Biznis i finansije
