Po belom svetu

Pomozite ovim turističkim mestima u Evropi tako što ih nećete posetiti

Turizam

Kišobran u oko i lakat u bubreg u mnogim turističkim destinacijama u Evropi ne znači da vas neko pljačka, već da nemate gde. Levo, desno, napred – a nazad se ne može, previše je turista. Iako ste vi kao turista srećni što se posetili neko mesto, lokalni žitelji će vas gledati kao još jednog što je kupio suvenir ili popio pivo. Kao najznačajniji turistički trend koji se tad pojavio, prekomerni turizam obeležio je 2017. godinu, puneći naslovne strane novina upozorenjima da je turizam dostigao tačku u kojoj je postao neodrživ za pojedine destinacije.

Predstavljamo vam činjenice o šteti koju je ovaj fenomen naneo najpopularnijim turističkim destinacijama u Evropi, kojima bi najveću uslugu učinili time što ih – nećete posetiti.

Ako se, ipak, odlučite da putujete po Evropi, pomozite lokalnom stanovništvu tako što ćete ove destinacije posećivati van sezone. Krenemo redom.

Amsterdam (Holandija)

Holandija, Amsterdam
Kombinacija turizma fokusiranog na legalne droge i jeftinih avionskih letova pretvorila je centar Amsterdama u igralište razularenih masa

Prestonica Holandije je širom sveta poznata kao jedan od najlepših gradova u Evropi, ali ne lezi vraže: kombinacija turizma fokusiranog na legalne droge i jeftinih avionskih letova pretvorila je centar Amsterdama u igralište razularenih masa.

Kada je takvo stanje stvari kulminiralo, holandska Vlada je zabranila otvaranje novih suvenirnica u centru grada, a kako je tržište nekretnina takođe dostiglo kritičnu tačku, i internet platforma za iznajmljivanje smeštaja Airbnb je morala biti striktnije regulisana, a boravišne takse su povećane da budu najviše u Evropi.

Porast turizma otežao je život i građanima Amsterdama koji žive u centru grada, budući da je nalaženje prodavnice za kupovinu osnovnih potrepština počelo da predstavlja pravi poduhvat.

Ako želite da date svoj doprinos razvoju održivog turizma u Amsterdamu trudite se da odsedate izvan njegovog centra, kao i da za iznajmljivanje smeštaja ne koristite Aibnb. Postarajte se da se na spisku mesta koje ćete obići nađu delovi grada poput De pijp, koji su puni samostalnih zanatskih radnji koje vode holandski preduzetnici posvećeni tome da Amsterdam ostane jedan od najlepših gradova na svetu.

Barselona (Španija)

Barselona, Španija
Ukoliko ne želite da budete deo ove priče koja uništava Barselonu, odsedajte u licenciranim hotelima i apartmanima izvan najzagušenijih delova Barse

Barselona ima mnogo toga da ponudi, uključujući i Gaudijevu arhitekturu, ukusne tapase, odlična vina i obalu dugu više od tri kilometra.

Zahvaljujući Olimpijskim igrama koje su 1992. godine održane u Barseloni, u mnogome je podignut životni standard u ovom španskom gradu, a na mapi međunarodnog turizma važno mesto zauzeo je tada izgrađeni nautički centar, pa je broj turista 2016. godine narastao do 32 miliona. To ne bi bio problem da 2018. godine Barselonu nije posetilo 84 miliona turista.

Dobar deo njih su putnici koji se u Barsi zadržavaju tek dan ili dva, pošto do nje, zajedno sa još 5.000 putnika dolaze na kruzerima, što prilično dobro objašnjava kako je nekada ribarsko mesto postalo krcata turistička destinacija.

Airbnb forsira lokalce da izdaju svoje nekretnine jer je to mnogo isplativije od dugoročnog iznajmljivanja smeštaja, a lokalne radnje u ulici Rambla – od kojih su neke stare i po 100 godina – bivaju zamenjene suvenirnicama čiji vlasnici lakše mogu da otplate cene zakupa prostora koje su sve veće. Na ovaj način, džentrifikacija ubija autentičnost grada.

Oni koji nemaju nameru da budu deo ove priče koja uništava Barselonu treba da odsedaju u licenciranim hotelima i apartmanima izvan najzagušenijih delova Barse, a najpopularnije turističke atrakcije treba da posećuju preko radne nedelje, kada ih pohodi daleko manji broj turista nego vikendom.

Ćinkvetere (Italija)

Ćinkvetere, Amalfi
Turisti tretiraju domove Italijana kao muzeje, pa se ispred njih neprestano šetaju i prave selfije

Pet šarenih sela bili su popularna italijanska vikend destinacija još osamdesetih godina prošlog veka, na kojoj je oduvek bilo teško naći parking, ali i mesto na plaži – mada ništa teže nego bilo gde drugo u tom regionu.

U međuvremenu su ovu destinaciju pregazili turisti: ulice u uskom istorijskom centru su krcate telima, smeće je svuda, a turisti tretiraju domove Italijana kao muzeje, pa se ispred njih neprestano šetaju i prave selfije ili je posećuju jer je „raj“ za medeni mesec.

Svi oni kojima je Ćinkvetere (Cinque Terre) tek još jedna stavka na spisku mesta koja moraju da posete, troše vrlo malo – ili nimalo – para (na koka kolu ili fokaču) kad se nađu u ovom delu obale italijanske rivijere, dok za sobom ostavljaju tonu smeća koje treba uklanjati svakodnevno, a meštani od njih i njihove buke ne mogu da žive.

  Izrael i Palestina u tri dana

Ukoliko baš želite da vidite kućice obojene kao da su slatkiši, koje su i proslavile Ćinkvetere, posetite Levanto, naselje predivne prirode koje garantuje avanturu.

Dubrovnik (Hrvatska)

Ovaj grad naseljava samo 40.000 stanovnika, a tokom jeka letnje sezone svake godine ga poseti više od dva miliona ljudi

Biser Jadrana bio je popularna turistička destinacija još u vreme Jugoslavije, kada je još uvek bio sastavni deo te zemlje. Osim predivnog Starog grada koji se uzdiže iznad tirkiznog mora, Dubrovnik ima i fascinantnu istoriju čije je uporište pretežno lokalna kultura.

Industrija krstarenja i popularnost serije Igra prestola koja je, između ostalog, snimana i u Dubrovniku, ovo mesto učinili su destinacijom u trendu, jednom od najzanimljivijih u celoj Evropi.

Naravno, nema sumnje da je turistički bum bio značajna injekcija lokalnoj ekonomiji, ali je problematično to što more turista koje opseda Dubrovnik takođe premašuje njegove kapacitete.

I dok ovaj grad naseljava samo 40.000 stanovnika, tokom jeka letnje sezone svake godine ga poseti više od dva miliona ljudi, pa je Stari grad preplavljen nagim telima i selfi štapovima u njihovim rukama. Vozači automobila neprestano trube jedni drugima, čineći haotični saobraćaj još strašnijim, dok se svuda naokolo nalaze autobusi krcati turistima – i po kojim stanovnikom Dubrovnika, i to samo ako je imao dovoljno sreće da uđe u gradski prevoz na vreme.

Srećom, Dubrovnik zimi pripada njegovim stanovnicima koji tada proslavljaju praznike poput Badnjaka, kada igraju, jedu i pevaju tradicionalne pesme, što je jedan od razloga zašto gradska kultura i dalje blista.

Grad trenutno ulaže napore da produži letnju sezonu, u nadi da bi tako rasteretio svoje pločnike, istovremeno nameravajući da ograniči pristup kruzerima. Uprkos tome, zahvaljujući procvatu turizma, rastu i troškovi života u Dubrovniku, pa mnogi lokalci bore za iole lagodan opstanak. Mnogi od njih, posebno oni koji žive u Starom gradu, smatraju da nekadašnji duh Dubrovnik nikada neće moći da se oporavi.

Island

Fjaðrárgljúfur, Island
U periodu od juna do avgusta na Islandu je teško naći hotelski smeštaj ili rentirati automobil

Koliko god bili oduševljeni ovim mestom, ljudi koji su ga posetili pre pet ili više godina nisu mogli ni da sanjaju da će Island uskoro postati još jedna od mnogih žrtava prekomernog turizma.

Bilo da su uzrok toga Igre prestola, Ratovi zvezda, mnogobrojne fotografije koje su sa Islanda na Instagram postavljali zapanjeni turisti, ili jeftini letovi niskobudžetnih aviokompanija koje su do Islanda prevozile putnike iz cele Evrope, surova realnost je takva da je u jeku sezone (od juna do avgusta) na Islandu teško naći hotelski smeštaj ili rentirati automobil.

Već 2016. sutuacija je bila toliko alarmantna da je islandska vlada planirala da ograniči iznajmljivanje smeštaja preko Airbnb-a, a na pomolu su i druge mere za smanjenje broja posetilaca ovoj zemlji.

Zato, ako vam je Island na spisku destinacija koje planirate da posetite, učinite to na proleće ili u jesen, jer će to biti ne samo u vašem interesu, nego i na sreću lokalaca.

Skaj (Škotska)

A sada zamislite da ovde više nema mesta ni u apartmanima, ni na parkinzima, pa ne možete da spavate ni u kolima

Ostrvo u Atlantskom okeanu, na kom se nekad krio čuveni Old Man of Storr, planinski venac Cuillin, svetionik Neist Point ili klizište Quiraing imalo je tu nesreću da bude jedino škotsko ostrvo kom se može prići preko običnog mosta. Reč o njegovim lepotama se tako brzo proširila, pa je deo užeg arhipelaga Unutrašnji Hebridi ubrzo postao pre-popularno odredište za odmor.

Kako to biva i na drugim destinacijama koje su opseli turisti, značajni prihodi koji oni donose lokalnom stanovništvu ne mogu da kompenzuju štetu koju nanose infrastrukturi i – još važnije – prirodnoj okolini.

Priče o pretrpanim parkinzima na kojima nema dovoljno mesta za sva vozila koja bi tu da odmore i ponašanju turista u situacijama u kojima nigde na vidiku nema toaleta, samo su deo užasa sa kojim se svakodnevno susreće najveće škotsko ostrvo. Uz to, manjak smeštajnih kapaciteta doveo je do toga da policija ne dozvoljava ulazak turista koji nemaju rezervacije.

Ipak, nije sve tako crno, i bila bi laž reći da nije moguće posetiti Skaj i ujedno biti odgovoran turista: idite tamo gde se nisu uputili baš svi ostali (Unutrašnji Hebridi imaju još mnogo predivnih ostrva) i ponašajte se kao da ste kod svoje kuće – ukoliko po njoj ne bacate smeće i vršite nuždu u sobi u kojoj se zateknete kad prigusti.

  Mecovo: Grad brkatih muškaraca

Lisabon (Portugalija)

Lisabon
Ako je uporedimo sa ostalim prestonicama u Evropi, za Lisabon još možda i ima nade

Ako bismo poredili portugalsku prestonicu sa ostalima u Evropi, možda još postoji nade za nju.

Turistička ponuda u Lisabonu je savršena: lepo vreme, dobra hrana, zalazak sunca kao na malo mesta na svetu, različite kulture, bogato istorijsko nasleđe i mlada populacija koja govori barem jedan strani jezik.

Kada se dogodila ekonomska kriza i dok se sve urušavalo, turizam je bio jedina industrija koja je Portugalu donosila pristojan prihod – a kako i ne bi kada tamo ne postoji period „van sezone“.

Najveći problem u Lisabonu su nekretnine: građani sebi ne mogu da priušte rešavanje stambenog pitanja jer vlasnici stanova i kuća imaju bolju računicu da ih pretvore u smeštajne kapacitete i nekretnine za izdavanje. Tu čak ne računamo ni istorijske građevine koje su inostrane kompanije renovirale i pretvorile takođe u luksuzne apartmane koji se izdaju na još kraće vreme.

Za to vreme se dešava začaran krug: stariji vlasnici ili umiru ili bivaju izbačeni iz svojih stanova, koji potom bivaju prodati onome ko ponudi najviše, i eto još jednog stana koji može da se oglasi na Airbnb-u.

Što se tiče autentičnih krajeva poput Alfame – malo je ostalo od njihovog kulturnog identiteta. Jedini način da ih sve zajedno spasemo jeste da odsedamo u hotelima.

Prag (Češka)

Kad god da ga posetite, biće krcat

Putovanja su dobra stvar. Uglavnom. Mnoge destinacije se oslanjaju na ekonomsku dobit u vidu sedam bilijardi dolara koliko godišnje donosi ova industrija, dok za same putnike takođe postoji gomila pogodnosti. Ali, kada turizam postane neodrživ, koliko god da novca donosi, dugoročno je štetan i za lokalce i za prirodnu okolinu i Prag je savršen primer te ironije.

Nekada (davno) Prag je bio destinacija iz bajke, ali više nije tako magičan. Kad god da ga posetite, biće krcat, posebno na Karlovom mostu koji izgleda kao mesto građanskog protesta. Razvoj grada u praksi izgleda tako što vam pogled sa njegovih lepota skreću gradilišta, a boravak u njemu je sve skuplji – i za turiste i za građane.

Da biste izbegli gužve – ako već niste – postanite jutarnja osoba i povežite se sa ljudima u Fejsbuk grupama ili preko Kaučsurfinga, ne bi li vam neko rekao koja mesta vredi posetiti, a da vas pritom ne pregazi stampedo onih koji su došli na istu ideju.

Santorini (Grčka)

Neki ljudi, koji i nisu čak toliko stari, se sećaju Santorinija dok je još bio malo, stenovito, relativno slabo poznato grčko ostrvo

Neki ljudi, koji nisu toliko stari, se sećaju Santorinija dok je još bio malo, stenovito, relativno slabo poznato grčko ostrvo. U međuvremenu, ono je postalo jedno od obaveznih mesta za posetiti, pretežno zahvaljujući svojim belim selima, crkvama sa plavim kupolama i neverovatnih zalascima sunca.

Uporedo sa popularizacijom Santorinija, njegovi starosedeoci počeli su da se iseljavaju iz ovog mediteranskog raja zbog sve većih troškova života, ali i turista koji su zarad dobrog selfija bili spremni i da uništavaju njihovu imovinu, da ne pominjemo glavne ulice na ostrvu, koje za njima ostaju zatrpani smećem, a čak je i Evropska unija opomenula grčku vladu da ako se ovako nastavi Santorini će biti uništen.

Izbeći gužve na Santoriniju je praktično nemoguće, posebno ako biste da gledate zalazak sunca sa mesta poput Ije. Ipak, istočni deo ostrva može vam priuštiti podjednako lep pogled, a rizortovi koji su tamo smešteni su daleko povoljniji, a podjednako luksuzni.

Ukoliko ste ljubitelji vina posetite i jug Santorinija, a ne bi bilo loše ni da ovo ostrvo posetite van sezone, kada je sve mnogo pristupačnije – i finansijski i bukvalno. Tokom zimske sezone na Santoriniju je otvoreno mnogo hotela upravo iz razloga da probaju da rasterete ostrvo tokom letnjeg perioda.

Svaneti (Gruzija)

Gruzija, Svaneti
Zbog toga što postojeći smeštajni kapaciteti ne mogu da prime sve turiste, svuda naokolo niču kuće bez dozvole za izgradnju, Autor: Ilan Molcho iz Izraela / Wikipedia

Locirana na južnim obroncima Kavkaza, Svaneti je jedna od gruzijskih lokacija čija popularnost među turistima najbrže raste. Idealno za planinarenje i uživanje u divljini, ali i ljubitelje srednjevekovne arhitekture, ovo mesto koje se našlo na UNESCO-voj listi svetske kulturne baštine takođe nije bilo pošteđeno nedaća prekomernog turizma: 2014. posetilo ga je nešto više od 14.000 turista, da bi ih dve godine kasnije bilo više od 18.000. Budući da najveći deo njih ide u Mestiju koja ima 2.700 stanovnika, a potom pešači brdima ka Ušguliju u kom živi svega 200 ljudi, u periodu između juna i septembra je sve teže naći smeštaj za one koji bi da posete Svaneti.

  "Kuća ljubavnika" u Pompeji otvara se za javnost nakon 40 godina

Zbog toga naokolo niču kuće bez dozvole za izgradnju koje pritom potpuno odskaču od lokalnog kulturnog i arhitektonskog nasleđa (po uzoru na prestoničku arhitektonsku modu po kojoj Tbilisi nazivaju gradom u kom se dogodila arhitektonska katastrofa) i uništava piktoresknu prirodu Svanetija.

Nekadašnje farme se pretvaraju u smeštajne kapacitete i ski rizortove, što ometa snabdevanje ovog kraja hranom. Uz to, sve veći problem predstavljaju deponije po selima i uz ski staze koje svojim smećem formiraju turisti, pa ni ne čudi što prva asocijacija na Svaneti – kao nekad – više nije gostoljubivost meštana: vrlo retko ćete ovih dana doživeti da vas neko od lokalaca pozove u svoj dom na večeru.

Ukratko, Svaneti (Svanetija) rizikuje da skroz izgubi gruzijanski šarm: ako vas zanima da doprinesete njegovom očuvanju, prilikom posete Gruziji krenite zapadno od Mestije, gde turizam skoro da uopšte nije razvijen, a kamoli postao prekomeran.

Venecija (Italija)

Istorijski centar Venecije svake godine poseti više od 20 miliona turista
Grad koji uskoro više niko neće moći da poseti

Oko Venecije je oduvek postojala aura magičnosti i misterije, a njeni posetioci su bili nemoćni da se odupru privlačnosti gradske romantike, čuvenih kanala, gondilijera, mostova i arhitekture. Grad mostova godinu za godinom stoji na vrhu lista evropskih gradova koje morate posetiti, ali koliko će još biti tako? Tačnije, koliko ćemo još uopšte moći da ga posetimo?

Mimo rizika od potonuća i konstantnih pretnji od poplava, Venecija je pretrpana ljudima: kruzeri koji ne prestaju da dovoze turiste nisu samo oštetili osetljivi ekosistem Venecije, već i sam grad. Za one kojima nije jasno u kojoj meri je Venecija doslovno u opasnosti da potone biće slikovit podatak da grad u kom živi manje od 55.000 ljudi svake godine dođe više od 30 miliona turista! Po podacima iz 2016. godine, Venecija ima više jednodnevnih turista, oko 82.000, nego što ima stanovnika. Broj žitelja Venecije je sa 100.000, koliko ih je bilo sredinom 70-ih godina prošlog veka, pao na 53.000 2019. godine.

Osim što je masovni turizam doveo Veneciju u stanje da bude skinuta sa UNESCO-ve liste svetske kulturne baštine, ona bi uskoro mogla da se nađe i na spisku ugroženih mesta, onom koji je inače rezervisan za ruinirane gradove, uništene ratovima.

Tenzijama između domaćih i gostiju doprineli su i vandalizam i kriminal, kao i uništavanje nekih od istorijskih lokacija u Veneciji, a nije pomoglo ni to što je ogroman broj radnji u kom su nekad građani kupovali životne potrepštine pretvoren u suvenirnice, ne bi li grad zaradio barem nešto od turista koji pristižu kruzerima i ne zadržavaju se u gradu jer nemaju prenoćište, pa gradu ne plaćaju boravišnu taksu.

Venecija živi od turizma, što rešavanje njenog problema sa prekomernim turizmom čini još težim. Zagovornici zabrane prilaska velikih brodova Veneciji koja bi trebalo da pomogne u saniranju štete, nažalost, previđaju da je posao na očuvanju ovog grada za buduće generacije daleko složeniji, ali svaki od putnika koji tek treba da je poseti mogao bi da doprinese oporavljanju Venecije odlaskom do nje u periodu od oktobra do decembra, ili od februara do aprila, ali ako plate ulaz u grad od 3 evra.

Evropske destinacije nisu jedine koje su ugrožene

Evropa, očigledno, nema problema sa privlačenjem turista, već su turisti postali problem. Međutim, stari kontinent nije jedini koji pati od ove boljke. Ugrožena su mnoga turistička mesta i u Aziji, ali i u Africi, gde je do skrora crni kontinent imao problema sa privlačenjem turista. O američkom kontinentu nema šta da se govori, tamo su putovanja eksplodirala, ali o svemu tome čitajte u daljim nastavcima.

    Booking.com

    Vaš komentar

    Komentarišite

    Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.



    Booking.com

    RENT-A-CAR bilo gde u svetu