Usled poskupljenja aranžmana za Grčku domaće turističke agencije počele su da beleže rast interesovanja za Egipat i Tunis, dve države koje su većini Evropljana prva asocijacija na letovanje na Crnom kontinentu, pre svega zbog svoje cenovne pristupačnosti, jer se već za ukupno 500 evra tamo može otputovati avionom i odsesti u solidnom smeštaju sa uračunatom hranom i pićem. Na koju će od ovih destinacija otići, mnogi se odlučuju odokativnom metodom pregledajući fotografije na internetu ili slušajući iskustva poznanika koji su ih već posetili, bez predznanja o spefičnostima svake od nje. Međutim, ove zemlje se po mnogo čemu razlikuju. Daljine.rs će vas detaljno uputiti u sve njihove posebnosti ne zamarajući vas brojkama i zvaničnim podacima, nego veoma praktičnim savetima, „iz prve ruke“.

Egipat i Tunis se, za početak, razlikuju po veličini. Egipat je ogromna zemlja sa skoro 100 miliona stanovnika, koja prima oko 8,2 miliona turista godišnje, od čega najveći broj odlazi u Kairo i dva najpoznatija grada na moru  – Hurgadu i Šarm el Šeik. Tunis pak, sa upadljivo manjom površinom i gotovo desetostruko manjom populacijom, privlači čak sedam miliona posetilaca svake godine, što je veoma dobar rezultat za zemlju koja nema „instagramično“ more i poznate istorijske građevine, ali zato ima „dušu“, o čemu ćemo pisati malo kasnije.

Egipat, more

Na ovoj fotografiji vidimo odgovor na pitanje “Zašto neko ide u Egipat na more”

Uzrok takvog turističkog skora je verovatno činjenica da je, bar Evropljanima, Tunis vazdušnom linijom bliži (iz Srbije let do njega traje oko dva sata dok se do egipatskih letovališta putuje oko 3,5 sata), kao i da je mentalitet ne baš sličan njihovom, ali ipak značajno sličniji nego egipatski, te da važi za bezbedniju i mnogo uređeniju zemlju od Egipta. No, sudeći po medijskim napisima o terorističkim napadima, ni Tunis ni Egipat zapravo nisu bezbedni, jer se u svakoj od tih država povremeno dogodi neka tragedija. Ipak, treba imati u vidu da su se u poslednjih nekoliko godina ovakvi napadi dešavali i u Belgiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Švajcarskoj itd, te da je upitno i koliko je sama Evropa – čiji građani veoma insistiraju na bezbednosti – zapravo sigurna.

Iz ugla nekoga ko je posetio obe zemlje, moram priznati da se ni u jednoj od njih nisam osećala ugroženo. Turisti u Tunisu obično nemaju osećaj nelagode jer ih čak ni ulični prodavci ne vuku često ili bar ne napadno za rukav, dok su u Egiptu pak oni nasrtljiviji, ali nisu preteći nastrojeni, a svaka ozbiljnija opasnost se u ovoj zemlji suzbija velikim brojem policajaca (i u uniformi i u civilu) koji se nalaze na svim javnim mestima, kao i detektorima metala postavljenim skoro svuda, pa čak i na ulazu u marine u kojima su ukotvljeni brodovi, a kojima se (kada se prođe kontrola na ulasku) sasvim slobodno šeta.

tunis, more

… A na ovoj zašto Tunis privlači samo malo manje turista od Egipta iako je on sam prilično manji od Egipta

Do te mere se brine o bezbednosti turista da će, ukoliko vam se hotelska plaža slučajno graniči sa gradskom, na nju motriti diskretni policajci ili radnici obezbeđenja koji neće dozvoliti nikome od lokalaca da proćaska sa vama, čak ni preko ograde, a kamoli da vam priđe, što je opet s jedne strane poražavajuće za tamošnje stanovništvo, koje u svojoj zemlji mora da pazi s kim sme da priča.

Iće, piće i usluga

U obe države se najčešće letuje u all inclusive aranžmanu, koji podrazumeva tri glavna dnevna obroka na bazi švedskog stola, sa obiljem nama poznatih jela (pripremanih sa govedinom i piletinom umesto svinjskog mesa), plus još nekoliko užina na plaži i na hotelskom bazenu. Čak i ako ste mnogo probirljivi, u većini hotela ipak nećete ostati gladni, jer nude i neke brze zakuske (poput pica ili pahuljica za doručak) na koje su mnogi naviknuti. Što se tiče pića, u većini smeštaja flaširana voda se može slobodno piti na svakom koraku u hotelu, a ostali napici se uzimaju u hotelskim barovima, kojih gotovo po pravilu uvek ima po nekoliko. Kafe su uglavnom iz aparata, ali su prihvatljivog ukusa, s tim što ćete, ako želite tursku kafu, jedino nju morati da platite šankeru.

Pivo, viski i ostala alkoholna pića koja spadaju u all inclusive ponudu su lokalna, što samim tim znači da imaju manji procenat alkohola, ali ako baš želite da se napijete možete ih konzumirati u neograničenim količinama. Ono što pak ne spada u ove aranžmane su ceđeni sokovi, čija se cena razlikuje od hotela do hotela. Mi smo ceđenu pomorandžu u Tunisu plaćali dva evra, dok nas je u Egiptu bezalkoholni koktel od blendiranih guave, jagode i manga stajao svega jedan evro.

hurgada, egipat, all inclusive

Ovako to rade u all inclusive rizortovima u Hurgadi

Tuniski i egipatski hoteli se donekle razlikuju od evropskih, i po arhitekturi i po drugim bitnim stavkama, kao što je na primer uvek očajan wi-fi signal. U zapadnom svetu je široko rasprostranjeno mišljenje da afrički hoteli imaju za jednu zvezdicu manje od evropskih – npr. da tuniski hotel sa pet zvezdica zapravo može da se meri sa evropskim koji nosi četiri zvezdice. Ipak, u poslednje vreme se mahom trude da dotignu standarde evropskih hotela, i po ukusu hrane, i po higijeni, ali i po kvalitetu usluge – potonja je posebno dobra prema gostima koji ostavljaju napojnice, koje su tamo veoma uobičajena praksa, doduše upadljivo manje novčane vrednosti nego u Evropi.

Ovo važi za obe navedene države, s tim što se u Egiptu novac i ne mora menjati – kupovina se može obavljati i napojnice se mogu davati u američkoj i evropskoj valuti, kao i u egipatskim funtama (jedan evro vredi oko 18,5 funti). U Tunisu se, s druge strane, više insistira na upotrebi njihovog dinara, koji je, kako preporučuju vodiči, najbolje menjati u hotelima. Jedan evro trenutno vredi oko 3,2 tuniska dinara.

Važne razlike između Egipta i Tunisa

Kada je letovanje u pitanju bitno je pre svega znati da se more te dve zemlje u potpunosti razlikuje. Egipatsko Crveno more je navodno dobilo ime po crvenkastim algama koje posle cvetanja, prilikom odumiranja, na kratko oboje njegovu vodu intenzivnim braonkasto-crvenim pigmentom. No, veći deo godine ovo more ima prelepu svetlo plavu boju, ali nije toliko poznato po njoj koliko po neverovatno bogatoj podvodnoj flori i fauni. S druge strane, tunisko Sredozemno more u mestima na koje naši turisti idu ima uglavnom modro-plavkastu boju, i u avgustu u pojedinim letovalištima obiluje meduzama koje vam ulazak u vodu pretvore u avanturu nalik šetnji po minskom polju.

Greben Elphinstone, Crveno more, Egipat, kornjača

Morski greben Elphinstone u Crvenom moru, Autor: Derek Keats from Johannesburg, South Africa

Zato se, ukoliko niste mazohista, dobro raspitujte u koje tunisko mesto kada možete ići, a da ne ulazite slalomom u vodu. Ipak, i letovanje u Tunisu ima svojih čari, a jedna od njih je interakcija sa meštanima koji nisu zainteresovani isključivo da vam „zavaljaju“ nešto, kao u Egiptu, već neke od njih zaista zanima i vaša kultura (iz koje doduše najviše znaju o Titu), ali i promocija svoje, te će vam ljubazno i detaljno objasniti šta treba da vidite na izletima, od kojih namirnica se prave njihova tradicionalna jela i koji začini im daju autentičan ukus, zašto je drveni sto koji je ležao u slanom jezeru kvalitetniji od svih ostalih stolova i sl. I sve to na mnogo boljem engleskom od Egipćana i sa povremenim ubacivanjem srpskih reči.

U sledećem nastavku čitajte detaljnije o letu u Egiptu koje bi se kratko moglo opisati kao “Ronjenje i istorija za svačiji ukus”.

Pratite Daljine.rs i na Fejsbuku, na Tviteru i na Instagramu.

844Shares

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.