Ubuduće ćemo za različite aktivnosti plaćati i na Fruškoj gori, po uzoru na cenovnik na Staroj planini, pa će tako četvoročlana porodica sa maloletnom decom koja tamo otputuje automobilom i napravi jednu fotografiju za to morati da izdvoji 2.600 dinara, i to za samo jedan dan.
Kada država dozvoli izgradnju luksuznih hotela i gondola u specijalnim rezervatima prirode, u sklopu čega je proteklog vikenda otvaranjem hotela Ramonda na Rtnju ozvaničen početak građevinarskog pohoda na prirodu koja je samo na papiru zaštićena, potpuno je logično da nenadoknadive gubitke makar pokuša da ublaži na neki drugi način: primera radi, naplaćivanjem košenja ili branja majčine dušice na nekim drugim planinama.
Iako u nedostatku drugog oružja protiv uništavanja prirodnih dobara kom svedočimo mesecima unazad (od kad se širom Srbije reke i jezera brišu sa lica njene zemlje postavljanjem minihidroelektrana, što je samo jedan od primera za to) pribegavamo ironiji, to nipošto ne znači da se ne držimo činjenica, a one su ovakve: Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara propisane su naknade za korišćenje zaštićenog prirodnog dobra u koje spada i Fruška gora. Ovaj zakon doneo je novine u odnosu na dosadašnje propise, a najveća je ta što će se od sada naplaćivati dnevni ulaz na Frušku goru – kao i u sve druge nacionalne parkove i prirodna dobra pod zaštitom u Srbiji, na primer Lisine.
Predviđeno je da dnevna ulaznica bude 100 dinara za odrasle, a 50 za maloletnike. Fruška gora je dodatno, odlukom Nadzornog odbora, uvela i godišnje ulaznice od 600 dinara, čije će izdavanje početi uskoro.
Prema rečima nadležnih, koji očigledno selektivno prate svetske trendove kada je u pitanju ophođenje prema prirodnom okruženju, „naplata ulaza u nacionalne parkove je normalna stvar svuda u svetu, a sada je uvedena i u Srbiji, u svih 90 zaštićenih oblasti.“
– Nismo krenuli odmah od januara da naplaćujemo, nego smo postepeno počeli to da primenjujemo. Ne želimo da jurimo ili presrećemo ljude po parku da bi ih kaznili zato što nisu platili naknadu. To će se sve polako uvesti i urediti, kao što kad ulazite, na primer, u nacionalne parkove u Hrvatskoj svuda plaćate ulaz, naveo je pomoćnik direktora Nacionalnog parka Konstantin Plužarević.
On je objasnio da će se ulaz naplaćivati samo u granicama nacionalnog parka, a ne cele Fruške gore kao geografskog pojma, što znači da delovi Petrovaradina ili Sremskih Karlovaca, kao i neka druga naselja, nisu u zoni naplate. Takođe, prema odredbama zakona, oni koji žive unutar Nacionalnog parka biće oslobođeni plaćanja naknade.
Nacionalni park Fruška gora će pokušati da uvede i plaćanje preko sajta, a za one koji često dolaze biće uvedena godišnja karta koja će iznositi 600 dinara. Pored ulaza za posetioce, Nacionalni park će nastaviti da naplaćuje i druge naknade koje su postojale i u ranijim zakonskim odredbama, kao što je naknada za ulaz vozila, koja za automobil iznosi 300 dinara dnevno ili 1.200 godišnje, kao i naknada od 2.000 dinara za fotografisanje.
Još jedan od primera selektivne primene zakona je to što, kako je rekao Plužarević, Park nije mogao da utiče na visinu naknada, jer su one propisane zakonom, a on se, ponekad, doslovno sprovodi, što s druge strane, možemo posmatrati i na pozitivan način, jer to uliva nadu da bi onima na vlasti primena propisa mogla da pređe u naviku, pa da u budućnosti od zaštićenih lokaliteta drži podalje i bagere.
Naravno, zakonom su propisane i kazne za one koji ne plate naknade, a one (kazne) se kreću od 5.000 do 50.000 dinara za građane.
– Trudimo se da ne pišemo kazne građanima. Parking servisu je možda u interesu da piše kazne, ali nama nije. Nama je u interesu da napravimo neku priču i da svako od posetilaca ima godišnju kartu i plati simboličnu sumu, najavio je Plužarević, ilustrujući nejasnoće i nesigurnost sa kojima se nadležni susreću kada dođu u situaciju da primene neku zakonsku odredbu.
Predmeti naknade na Fruškoj gori
Dok se ne konsoliduju i odluče da li im je u interesu naplata kazni ili ne, u Nacionalnom parku Fruška gora će se verovatno truditi da redovno naplaćuju sledeće „predmete naknade“:
Pored uobičajenih stavki poput obavljanja delatnosti eksploatacije mineralnih sirovina, korišćenje voda i vodoprivrede, transport žičarom i pokretnom trakom, korišćenje zemljišta zaštićenog područja za različite manifestacije, itd. na Fruškoj gori će se ubuduće naplaćivati i sakupljanje gljiva, lekovitog i jestivog bilja, kao i drugih šumskih plodova i životinja, i to od 120 do 1.800 dinara po osobi, u zavisnosti od toga u kom periodu vrši prikupljanje, kao i korišćenje šuma i livada, pa će vas, primera radi, košenje livade koštati 200 dinara po aru.
Ako nemate novca za izgradnju hotela na Fruškoj gori, nađite barem nešto sitno za jedan selfi, jer je snimanje fotografija i zvučnih zapisa prema ovom cenovniku 2.000 dinara po danu. Za slučaj da imate više inspiracije, pa biste da snimite neki dokumentarni film, dodajte još 3.000 dinara, i za jedan dan snimanja platite Nacionalnom parku 5.000 dinara. Koliko košta gledanje bizona i jelena – ne znamo.
Fokusirajući se na naplaćivanje naknada – uprkos tome što Nacionalni park nije Parking servis – zakonodavac je propustio da precizira šta tačno bilbordi rade u zaštićenom prirodnom dobru, kao i na Uvcu, ali ako želite jedan da postavite na Fruškoj gori, spremite 35.000 dinara godišnje, po metru kvadratnom. Postavljanje reklama, panoa i informativnih oznaka je nešto povoljniji pa koštaju 15.750 dinara za istu kvadraturu i vremenski period.
Naslovna fotografija: Dejan Zakić
