Vesti

Kako se Italija bori sa previše turista

Prekomerni turizam Overtourism

Broj turista koji dolaze u Italiju se udvostručio u 2022. u odnosu na 2021. godinu, prema podacima Bankitalije, što budi nadu da bi se 2023. godine mogao vratiti broj pre pandemije. Međutim, kao i neka druga mesta u Evropi i italijanska mesta počinju da osećaju negativne posledice turizma, tačnije prekomernog turizma (overtourism) koji je bio problem i pandemije korona virusa, ali njeno izbijanje je privremeno prekinulo rad na sanaciji negativnih posledica pretrpanosti.

Niko se ne protivi dolasku turista, pogotovo u turističkim mestima. Međutim, ako je turista previše na kvadratnom metru i sve te silne posete lokalna infrastruktura ne može da izdrži i lokalne samouprave se odlučuju na drastične korake: naplatu ulaza u čitave gradove, zabranu turstičkih vozila, prekomponovanje muzejskih zbirki, zabranu iznajmljivanja kratkogorčnog smeštaja u određenim delovima grada i sl. Evo kako se Italija bori sa prekomernim turizmom.

PROČITAJ:  Podsticaji za seoski turizam i kako do subvencija

U manji gradovima i selima na turističkoj trasi Italije, masovni priliv posetilaca tokom glavne sezone dovodi do preterane gužve, te neka mesta preduzimaju korake kako bi sprečili da situacija izmakne kontroli.

Ograničenja saobraćaja za turiste

Godine 2020., grad Vietri sul Mare na obali Amalfija dospeo je na naslovne strane kada je objavio da uvodi ograničenja saobraćaja na osnovu vozačke dozvole na prometnom delu puta koji vodi do Pozitana. Ovu meru planira i da sprovede ostrvo Lampeduza, koje je poznato po najčistijim plažama, ali ide korak dalje – potpuna zabrana vozila turista.

Gradonačelnik Lampeduze, Filipo Manino, rekao je novinarima da je tražio odobrenje od vlade da zabrani automobile i skutere koji pripadaju putnicima tokom perioda od 40 dana kada je vrhunas turističke sezone.

„Imamo oko 6.700 stanovnika, a prošle godine smo imali preko 200.000 poseta“, rekao je Manino i dodao da su zbog toga pripremili mere za ograničenje broja vozila i sada čekaju zeleno svetlo od ministarstva.

Ovakva inicijativa je daleko od toga da je nova za Italiju: druge popularne turističke destinacije odavno imaju slične mere.

Procida, gusto naseljeno ostrvo na obali Napulja koje ima 10.000 stanovnika natrpanih na površini od četiri kilometra, poslednjih godina je pooštrila zabranu vozila za turiste. „To je jedina mera koja funkcioniše“, rekao je gradonačelnik Dino Ambrozino za list Il Mesađero. „Mi smo najgušće naseljeno ostrvo u Evropi i saobraćaj nam predstavlja problem. Obično imamo 600.000 dolazaka ljudi koji dolaze čak i samo da prošetaju“, zaključio je on.

Procida, Napulj
U Procidi živi 10.000 stanovnika, a poseti je 600.000 ljudi

Na ostrvu Điljo (Giglio) na obali Toskane tokom leta broj ljudi na ostrvu raste sa 1.400 stalnih žitelja na 10.000 ljudi koji na ostrvo dolaze dnevno, rekao je gradonačelnik Serđo Orteli. Kako bi putevi bili prohodni, posetioci koji stignu tokom avgusta mogu da dođu automobilom samo ako ostanu duže od četiri dana. Orteli kaže da ove godine planira i da turistima počne da naplaćuje ulaznicu od tri evra leti i dva evra zimi.

Međutim, nisu samo primorski gradovi i plaže koji osećaju potrebu da uvedu takva ograničenja turistima.

Prošlog leta, lokalne vlasti u Dolomitima uvele su pilot projekat za ograničavanje saobraćaja do Lago di Braies putem sistema za prepoznavanje registarskih tablica koji automatski dozvoljava ulazak vozilima koja imaju unapred kupljeni pristup putem interneta i preusmerava ona koja nisu rezervisali dolazak za automobil.

„U poređenju sa prethodnom godinom, uspeli smo da smanjimo ukupan individualni motorizovani saobraćaj za 24,6 odsto“, rekao je novinarima savetnik za saobraćaj Daniel Alfreider.

Projekat se pokazao toliko uspešnim, kaže lokalni novinski sajt Il Dolomiti, da pokrajinska saobraćajna uprava sada razmatra da ga proširi i na druge puteve sa velikim prometom u toj oblasti.

PROČITAJ:  EU priprema uredbu za kratkoročno iznajmljivanje smeštaja

Određeni broj posetilaca na plažama

Sardinija, sa svojim plažama u karipskom stilu koje privlače posetioce iz celog sveta, ima stroga pravila za ograničavanje uticaja prekomernog turizma na životnu sredinu, još je ranije uvela mere protiv fenomena u kom turisti odnose pesak sa plaža Sardinije.

Čuvena plaža La Pelosa u Stintinu zahteva prethodnu rezervaciju sa plaćenim ulazom tokom leta, a slamnate prostirke su obavezne ako želite da spustite peškir za plažu kako biste izbegli odnošenje peska.

Sardinija
Sardinija

Baunei, na istočnoj obali Sardinije, takođe ima sistem za rezervaciju zasnovan na aplikaciji kako bi ograničio pristup nekim od njegovih manjih uvala na 250 ulazaka dnevno, uz naknadu za pristup od šest evra.

Ograničenja za kratkoročni najam smeštaja

Nekoliko sati udaljen od Lago di Braies, severni grad Bolcano nedavno je uveo organičenje za apartmane koji se iznajmljuju kratkoročno, ne toliko da bi regulisao prenaseljenost, koliko da spreči lokalno stanovništvo da budu istisnuti nedostatkom dugoročnih zakupa.

„Želimo da usporimo širenje ovakvog vida najma koji je poslednjih nekoliko godina bukvalno eksplodirao i da učinimo da smeštaj pripadne lokalnom stanovništvu“, rekao u prošlog septembra je odbornik Arnold Šuler poslednjem listu Corriere dell’Alto Adige.

PROČITAJ:  Najbolje destinacije za samostalna putovanja

Gradovi muzeji više neće biti besplatni za posetu

Italijanska turistička meka, Venecija, planira da primeni turistička ograničenja, o čemu su Daljine.rs u vuše navrata pisale. Venecija je prvi put objavila krajem 2018. godine da planira da uvede naplatu ulaska od tri do deset evra dnevno za jednodnevne posete. Posle niza odlaganja, sistem je konačno trebalo da počne u januaru 2023. godine, ali političke borbe i neslaganja oko toga kako bi pravila trebalo da se primenjuju doveli su do zastoja. Trenutno nije jasno kada bi naknada za ulazak u Veneciju mogla biti uvedena, a prema poslednjim informacijama moguće da će se ulaz u Veneciju naplaćivati od leta 2023. godine.

U Firenci je isprobana mekša taktika: projekat simpatičnog naziva Uffizi Diffusi (Raštrkani Ufici) redistribuira poznata umetnička dela koja se obično nalaze u poznatoj gradskoj galeriji Ufici, koju je 2018. godine posetilo 2,3 miliona ljudi, u druge muzeje u manjim toskanskim gradovima i varošicama, podstičući posetioce da se da skrenu sa uobičajenih turističkih ruta.

Ufici
Ufici, Niobina sala, Autor: Petar Milošević / Wikipedia

Direktor Uficija Eike Šmit kaže da nije prevashodni cilj odvraćanje turista od centralne Firence nego na njihovo ohrabrivanje da posete druge zanemarene gradove i sela u regionu i priznaje da prednosti funkcionišu u oba smera.

„U narednoj deceniji, ali i pre toga, možemo da transformišemo turizam u Toskani u ključ rasta koji nema za cilj da se vrati na situaciju pre pandemije, jer je imao toliko problema“, rekao je Šmit novinarima u februaru i dodao da je umesto toga cilj „da se to transformiše u nešto održivije, zdravije i kulturno duboko, i da svi Toskanci učestvuju u pozitivnim ekonomskim efektima turizma“.

PROČITAJ:  Najegzotičnija ostrva Evrope - malo drugačija putovanja

Izvor: TheLocal.it

Pratite nas na društvenim mrežama: Instagram, Facebook i Twitter i budite obavešteni o dešavanjima iz oblasti putovanja, turizma, ekologije i kulture.

Pretplati se
Obavesti o
guest

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

1 Komentar
Najstarije
Najnovije Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
zeljko

Nista nije previse, a ovo u Italiji je na obostrano zadovoljstvo, samo u zatvorene prostore staviti fotokataliticke preciscivace vazduha, a ja sam odavno rekao zbogom koroni.