Kampovanje je rekreativna aktivnost koja podrazumeva privremeni boravak u prirodi. Ako do sada niste kampovali ovaj vodič daće vam dovoljno uputstva da se upustite u kamping avanturu, koja zapravo i nije neka avantura, jer je kampovanje sasvim normalna stvar u većem delu razvijenog sveta. U ovom tekstu ćemo se baviti mestima za kampovanje i šatorima.
Štaviše, sve više mladih u svetu kampuje, pogotovo u SAD. Kampuje se uglavnom u prirodi na planinama i u nacionalnim parkovima, ali i na moru odnosno u uređenim kampovima i na plažama.
Kampovanje je takođe sve popularnije i u Evropskoj uniji, a broj noćenja koji se ostvari ovakvim vidom boravka je za prosečnog građanina Srbije nerealan, možda zbog ustaljenog mišljenja da „bogati“ idu u rizortove, dok je na terenu situacija potpuno drugačija. Doduše, u nekim državama, poput Turske, kampovanje postaje sve popularnije zbog porasta cena konvencionalnog smeštaja, te je kamp oprema razgrabljena u kratkom roku.
U ovom tekstu Daljine.rs će se potruditi da vam što više približe kampovanje, bilo da ste početnik ili da planirate da se otisnete u kamperske vode, smatrajte ovo vrstom vodiča o osnovama kampovanja – iako bi ovaj tekst mogao da se piše u nedogled.
Kampovanje kao boravak u prirodi
Verovatno ne postoji bolji način da doživite prirodu nego da kampujete. Kampovati se može svuda gde se može staviti šator. Neki kampuju na planini, neki na moru i plažama. Mnogi idu u isključivo uređene kampove, dok oni koji vole apsolutni mir i slobodu odlučuju se za slobodno tzv. divlje kampovanje.
Iako mnogi misle da je kampovanje samo za one koji nemaju novca da sebi „priušte“ pristojan smeštaj, zapravo kamp oprema nije uopšte jeftina. Onaj ko se odluči za kampovanje u početku će dati više novca za opremu, ali ako je bude čuvao, kroz godine će mu se isplatiti. Bitno je istaći da se oprema za kampovanje može i pozajmiti od kolega, ali i iznajmiti.
Ljudi kampuju odvajkada. Verovatno su prvi nomadi bili kamperi, a danas se u nekim delovima sveta, kao što je Mongolija – kampuje, ali ti šatori su nekretnine, odnosno jurte. Vojni logori su kroz istoriju bila prva „kamp naselja“, u starom Rimu niz vojničkih šatora utvrđenih bedemima okolo. Razlog je jednostavan: vojni šatori su pravljeni da se lako postavljaju i lako rasklapaju, a u jedan šator je moglo stati više vojnika, a isti je nosilo više njih i tako je teret bio raspodeljen.
I danas mnoge vojske svoje baze prave po sličnom principu, s tim što neke modernije i bogate vojske kampove naprave tako da su to čitavi mali gradovi, a u šatorima postoji sve: od struje do klima uređaja i slično.
Modeno kampovanje je izmislio Tomas Hajram Holding, koji je napisao prvi Priručnik za kampere, davne 1908. godine i to kao rekreativnu aktivnost u prirodi. Od tada se piše istorija modernog kampovanja, iako bi istorijski gledano zasluga trebalo da pripadne Vilijamu Mareju, autoru bestselera iz 1869. godine – “Avanture u divljini”, koji se smatra prvim zvaničnim vodičem za rekreativno kampovanje.
Danas kamperi dolaze iz raznih društvenih slojeva, raznih su zanimanja i sve ih spaja jedno – ljubav prema prirodi. Kada bi se tražio zajednički imenilac za ljude koji vole da kampuju, osim ljubavi, teško da bi se išta drugo našlo. Jednostavno je – to su skromni ljudi koji sebi nekada priušte neki bolji komad opreme. Neki ga mogu priuštiti i odmah, ali bitno je iskustvo koje gradi potrebu.
Međutim, u današnje doba kampovanje ne gubi na svojoj popularnosti, naprotiv – kampovanje je sve popularnije. Ko bi rekao, ali među mlađom populacijom kampovanje postaje sve popularnije, ali kampuje i srednja generacija i penzioneri. Dakle, kampuju svi – i to svi slojevi društva, dobrostojeći pogotovo, a razlog je samo jedan – predivno iskustvo i beg od industrijskog turizma.
Nakon popularisanja kampovanja u 19. i 20. veku od pomenutih autora i rekreativaca, kampovanje je ušlo u „modu“ početkom dvadesetih godina prošlog veka. Tome su doprineli moderni i lagani materijali koje danas uzimamo zdravo za gotovo, a to su plastika, aluminijum, impregnirano platno, kompozitni materijali i slično.
Već smo naveli da se kampovati može svuda gde se može staviti šator. Međutim, postoje i druge vrste kampovanja npr. „kamperima“ odnosno RV vozilima, kamp prikolicama, krovnim šatorima ili u luksuznoj varijanti kao što je glamping (glemping), ali o tome drugom prilikom.
U svakom slučaju, bilo da kampujete na planini ili na moru, uvek je bitno gde se šator postavlja, te sim u vezi počećemo od najvažnijeg pitanja:
Gde postaviti šator za kampovanje?
Ukoliko ste odlučili da kampujete u uređenom kampu ovo pitanje je izlišno zato što je njegova lokacija fiksirana. Dakle, znate unapred gde ćete podići šator.
Prednost uređenih kampova se ogleda u određenom „luksuzu“, a to je voda koja je blizu, struja koja se može „dovući“ do šatora, zaštita od sunca i drugih nepogoda, kao i mesto za zajednički boravak kampera kao što su trpezarija u kojoj se može spremati hrana i obedovati i sanitarni čvor, odnosno toalet i tuševi.
Dakle, ako ste u uređenom kampu u šatoru ćete samo prespavati. Ovi kampovi se uglavnom nalaze na atraktivnim lokacijama i otud su i popularni. Njihova mana je nedostatak slobode i obaveza poštovanja „pravila kampa“. Ne možete birati ko je u šatoru pored vas i šatori su često gusto postavljeni jedni do drugih.
Na vama je da se odlučite gde ćete kampovati, a za početnike uređeni kampovi nisu loša početna tačka. Međutim, ukoliko kamp, odnosno šator, postavljate na nekom neuređenom mestu, odnosno po slobodnom nahođenju, ovo su bitne stvari koje treba da znate, a koje svaki kamp, koliko god on bio, mora da ima.
Kampovanje bez vode nije lako
Izvor pijaće vode blizu kampa nije neophodan ako ste poneli dovoljnu količinu vode, ali će vaš boravak učiniti mnogo prijatnijim. To znači da nećete morati da teglite velike količine vode sa sobom i da ćete moći jednostavnije da vodite računa o higijeni, kuvate i budete bezbedniji u slučaju eventualnih neplaniranih situacija kao što je (daleko bilo) požar.
Najbolje je šator postaviti negde gde ima izvor pijaće vode ili česma u blizini. To ne znači da treba da kampujete na izvoru, ali izuzetno je praktično da bude na koji minut hoda od kampa. Takođe, ukoliko kampujete pored planinske reke proverite da li je voda u njoj za piće. U mnogim delovima Srbije jeste, a ove najčistije reke u Evropi se zloupotrebljavaju za izgradnju mini-hidroelektrana. Tako se reka zauvek uništi, a neko se zauvek obogati.
Posebno treba voditi računa o bezbednosti na kampovanju i zato nam je voda bitna. Naravno, radi se o vatri. Ako ložite vatru uvek imajte određenu količinu vode pored ložišta i nikada ne ostavljajte vatru bez nadzora. Nakon što ste završili kuvanje ili loženje vatre, odnosno krenuli ste na spavanje – ukoliko nema ko da pazi vatru, polijte je vodom i ugasite dok dim ne prestane da kulja. Ukoliko ste u mogućnosti, ložište pokrijte zemljom ili peskom.
Nakon vode, nezaobilazna stavka kada se radi o kampovanju je:
Loženje vatre na kampovanju
Iako smo gore naveli da je voda izuzetno bitna pa i iz bezbednosnih razloga, vatra je u direktnoj korelaciji sa njom. To znači da nikada ne sme biti bez nadzora, ponovićemo.
Nekada nećete morati da ložite vatru, pogotovo ukoliko nosite sa sobom plinski gorionik tzv. primus, ali vatra je „dobar sluga“ jer će vam omogučiti da se ogrejete, a i lepo je sedeti pored nje, a „zao gospodar“ postaje ako ste vi nesmotreni i ostavite je da radi šta hoće.
Tako, ložište ogradite većim kamenjem i u sred tog kruga založite vatru. Gledajte da vatra bude zaklonjena od udara vetra ili kiše. Ukoliko imate s čim, iskopajte manju rupu u zemlji i u njoj naložite vatru, a rupu takođe dobro ogradite kamenjem.
Pomenuto kamenje oko ložišta ili ognjišta je praktično zato što se na njega može postaviti žica za roštilj ili metalna posuda „džezva“ u kojoj će uvek biti topla voda.
Kada znate sve o vodi i vatri, vreme je da pređemo na zemlju odnosno:
Šator i šta treba znati o njemu
Možete spavati pod vedrim nebom i to je izuzetno lepo kada je vedra noć. Međutim, šator vam omogućava da imate određenu intimu, da vas zaštiti od vetra, sunca i kiše. Takođe, uprkos popularnom mišljenju da je kampovanje ležanje u šatoru dok vas jedu komarci i po vama gmižu bube i (kuku majko) zmije, zapravo on služi da vas zaštiti baš od toga.
Šatora ima raznih vrsta, oblika i veličina, a pitanje koje muči svakog početnika je:
Kakav šator izabrati?
Na jednostavno pitanje odgovor se komplikuje zato što se šator bira spram prilike, godišnjeg doba, mesta kampovanja i dužine boravka.
Nekada davno, u antička vremena naših roditelja, šatori su bili teški i glomazni. Danas to više nije tako, a sve zahvaljujući modernim materijalima. Postoje šatori za jednu, dve, tri ili više osoba. Takođe postoje samorasklopivi šatori, ali i jednoslojni i dvoslojni. Bitno je da su svi kompaktni, osim u slučaju šatora za veliki broj osoba gde niko i ne pita „kako ćemo nositi ovo čudo“.
Kampovanje na planinama u zimskom periodu ćemo ostaviti za neku drugu priliku, a za drugu priliku ostavićemo i kampovanje na moru, te ćemo se sada osvrnuti na rekreativno kampovanje u najlepšem periodu godine, što znači od maja do oktobra i to u uslovima koji nisu ekstremni.
Ukoliko planirate kraći boravak u prirodi ili na plaži, odnosno vikend kampovanje, sasvim će vam lepo poslužiti i najjeftiniji šator. Problem sa jeftinim šatorima je što su uglavnom jednoslojni i nisu preporučljivi u slučaju kiše. Takođe se mogu naći i izuzetno jeftini šatori u koje može stati više osoba, ali problem je materijal od koga su izrađeni, a to je plastika u kojoj se lako možete upariti, odnosno izrađen je od materijala koji „ne diše“.
U slučaju kiše jeftin šator, ukoliko je valjano postavljen, uglavnom neće propustiti, ali ono što unutrašnjost šatora drži suvom, a to znači vas i vaše stvari, je nategnuto impregnirano platno ili sličan materijal kome je dovoljna mala rupica ili dodir da počne da „podliva”.
Međutim, jeftini šatori imaju svoju prednost: cenu, dakle jeftini su, kao što smo naveli na početku rečenice. To znali da ukoliko kampujete na muzičkom festivalu gde rizikujete da vam na šator neko padne i da ga uništi ili odnosno sami ga uništite jer ste se dobro proveli: bacite ga u đubre i kupite novi spram potrebe.
Najbolje rešenje je – kupovina dobrog šatora. Ako želite da budete sigurni i bezbedni, kupite dvoslojni šator nekog renomiranijeg proizvođača koji mogu izdržati i kišu i omanji sneg, ali i koju sekiru ako padne s neba. Cene zavise od marke i tipa, kao i veličine. Polovni, ali dobro očuvani šatori su takođe dobro rešenje.
Kod šatora je bitno da budu prostrani i da u njega stane onoliki broj osoba koliki je u specifikaciji. Šator za 3 osobe je širok npr. 180 cm (bračni krevet je 140-160 cm širine) i bez problema u njega mogu stati 3 osobe i natprosečne građe. Visina šatora nije stvar kojom se možete oduševiti (125 cm do 150 cm), ali sasvim solidno ima mesta za presvlačenje i vazduh.
Dvoslojni šatori se sastoje iz osnovne komore ili sobe preko koje se navlači gornji deo, tj. zaštitna cerada koja služi i kao izolator. Uglavnom je gumirana i često od nezapaljivog materijala, koji može da se npr. istopi, ali nikako zapali i ne propušta vodu i ostale padavine. Pošto se gornji sloj stavlja preko šatorske konstrukcije, dodatno se zateže i ovakvi šatori često imaju i malo „predsoblje” gde se mogu staviti stvari, hrana, bicikl, a ukoliko šator poseduje i nadstrešnicu može se imati mala „terasica“ ili „bašta“ kako vam je drago.
Kako postaviti šator na kampovanju
Šator pre svega postavite na ravnom terenu. Pre nego što rasprostrete vaš budući dom dobro proverite da li ispod nema neravnina u smislu kamenja i drugih izbočina jer će vas u suprotnom žuljati kada budete ležali. Naravno, šator postavite što dalje od vatre kako se ne bi zapalio, a i kako bi izbegli dim.
Ukoliko kampuje veća skupina ljudi, obratite pažnju na buku odnosno buku koja može nastati kada se sedi oko vatre ili bilo kakvog zajedničkog okupljališta. Dakle, šator stavite što dalje od centra dešavanja, osim ako vam buka ne smeta.
Sunce vam u slučaju kampovanja nije preterani prijatelj jer kako sunce obasja šator on postaje staklena bašta, što zbog svetla, što zbog toplote. Dakle, gledajte da šator postavite tako da vas sunce ujutro ne budi, a to je u zaklonu od istočne strane gde sunce izlazi.
Obezbediti šator kako bi bio stabilna konstukcija nije uvek potrebno, ali je izuzetnio preporučljivo, pogotovo ako duže boravite na nekom mestu ili ako očekujete kišu ili eventualni sneg. To znači da ga treba prvo zategnuti kočićima. Oni se postavljaju tako što se stavljaju u određene rupe na šatoru ili se na starijim modelima šatora vezuju konopcima za šator. U svakom slučaju, bitno je da budu postavljeni tako da šator zategnu.
Nakon kočića koji su uglavnom vezani za donji deo šatora, valja zategnuti i konopce koji su sa strane šatora kako bi njegov gornji deo bio što stabilniji ili kako bi se gornji sloj odvojio od unutrašnjeg i time dobilo više vazduha, a manje kondensa.
Ukoliko niste sigurni da li će biti padavnina, ili ste sigurni da će biti padavina – oko šatora okopajte manji kanal dubine bar 5 cm i širine bar 10 cm koji će vodu odvesti od šatora i neće dozvoliti da voda podlije ispod njega. Iako mnogi savremeni šatori imaju gumirano dno, bolje je sprečiti nego lečiti, a niko ne voli da spava u vodi.
Kada ste postavili šator kako treba, morate znati i:
Ulazak i izlazak iz šatora i njegovo održavanje
Ulazak i izlazak iz šatora mora biti relativno brz. Naime, ako ostavite „vrata“ od šatora otvorena velika je verovatnoća da će u nju ući insekti ili gmizavci. Dakle, nikada ne ostavljajte šator otvorenim.
Kada pakujete šator pri povratku, prvo ga dobro istresite i savijajte ga na suvom i čistom mestu. Ukoliko nemate prilike za to, onda obavezno pri povratku u kuću to uradite.
Osim u slučaju nužde, šator se nikada ne pakuje mokar. Ako se to i desi, jer kiše umeju biti česte, pri dolasku na suvo mesto šator dobro osušite. Naravno, nikada blizu vatre, mislimo da smo bili dovoljno jasni. Prilikom jutarnjeg pakovanja šator ume biti vlažan od rose, tako da važi isto kao da je mokar, a razlog je jednostavan – pojava buđi.
Kako dalje s kampovanjem?
Sada kada znate sve o kampovanju u šatoru, gde ga postavite kao vašu privremenu kuću i kako da ga koristite, vreme je da naučite šta je od opreme neophodno za kampovanje, kako se boravi u šatoru, kako se kampuje na moru, da li je uređeni kamp prednost ili mana… ali za sve ove odgovore moraćete da sačekate potonje nastavke Daljine.rs serijala o kampovanju.
Naslovna fotografija: Uroš Nedeljković
