Neki drugi ljudi, poput Henrija Dejvida Toroa i Ralfa Emersona možda jesu poznatiji po slikovitim opisima čuda življenja u prirodi, ali u jeku sezone kampovanja zasluge za podučavanje Amerikanaca kako se to radi ipak pripadaju Vilijamu Mareju, autoru bestselera iz 1869. godine – “Avanture u divljini”, koji se smatra prvim vodičem za rekreativno kampovanje.

– Ljudi jesu kampovali i ranije, ali ne zarad rekreacije. Tako su vojni logori formirali kampove, što je verovatno i poreklo ovog termina, objašnjava Terens Jang, autor Istorije američkog kampovanja.

Marejeve Avanture u divljini bazirane su na njegovom iskustvu kampovanja na planinskom vencu Edirondek 1864. godine. Za razliku od ranije turističke literature u kojoj je bilo malo korisnih informacija za čitaoce, dugo uvodno poglavlje u Marejevoj knjizi je pružalo mnoštvo praktičnih saveta. U njemu je do detalja opisao kako doći do Edirondeka, koje predele treba obići, kako izbeći dosadne insekte i zmije, gde razapeti šator, pecati ribu ili unajmiti vodiča i koliko novca potrošiti. Uz sve to, knjiga je bila krcata čarobnim opisima krajolika.

“Sa vrha planine, golim okom se može videti 44 jezera koja usred divljine poput smaragdnog baršuna blistaju kao dragulji”, samo je jedan od živih opisa predela Edirondeka koji su ovoj planini privukli ljude “nagomilane u kancelarijama, umorne od gradske buke, koji čeznu za slobodnim životom u prirodi”.

Jedan od odgovora zašto je Marej kampovao baš na ovoj planini

Jedan od odgovora zašto je Marej kampovao baš na ovoj planini

Marej je kampovanje opisivao kao savršeno opuštanje koje je neophodno svim iscrpljenim umovima, jako dobro za duhovno zdravlje. On je pozivao i vernike i ateiste da napuste svakodnevno okruženje u kom im sve živo neprekidno odvlači pažnju i u miru i tišini šume obnove zajedništvo sa prirodom.

Sveštenik koji se molio prirodi

Želeći da postane sveštenik, Marej je završio teološke studije, nakon kojih je služio u nekoliko crkava u Konektikatu i Masačusetsu. Tokom godina je stekao reputaciju elokventnog crkvenog vođe, poznatog po uživanju u aktivnostima na otvorenom kao što su lov i ribolov, iako je crkva smatrala da ti sportovi podrivaju pastoralni žar. Iste godine kada je završio studije, Marej je na odmor otišao na Edirondek, kom se potom vraćao svake godine. Tamo je vozio kajak i išao u duge šetnje, a sa sobom je često vodio suprugu i prijatelje.

Vilijam Marej je svoja putovanja počeo da opisuje kao pripreme za propovodi

Vilijam Marej je svoja putovanja počeo da opisuje kao pripreme za propovodi, Autor: National Magazine / Wikipedia

Oduševljen lepotom ovog planinskog venca Marej je svoja putovanja počeo da opisuje u humorističnim narativnim vežbama, koje su u to vreme sveštenicima služile kao teze prilikom osmišljavanja propovedi. U njegovom slučaju, u teme koje je obrađivao spadali su lov, kanui i prirodne lepote, i iako prvobitno nije planirao da ih ikada objavi, nakon ubeđivanja jednog prijatelja, uvezao je sve svoje priče i predao ih izdavaču Džejmsu Fildsu. Kada je pročitao Marejev rukopis, Filds je rekao da njegov duhoviti način opisivanja prirode ne liči ni na šta što je do tad pročitao, predviđajući da će njegova mala knjiga imati veliku karijeru.

Tako je i bilo. Bez obzira na to što su “Avanture u divljini” nailazile na različite komentare, od onih koji su Marejevo pisanje odbacivali kao loš prevod do onih koji su ga preporučivali kao štivo vredno čitanja, knjiga je odmah stekla veliku popularnost, ali i ogroman komercijalni uspeh, učinivši Mareja slavnim i bogatim. Iako nije poznato koliko je primeraka prodato, radi se o broju od nekoliko desetina, pa možda i stotina primeraka, budući da se nedeljno prodavalo po 500 primeraka.

Jedno od Marejevih omiljenih mesta za kampovanje na Edirondeku, Autor: Marc Wanner

Jedno od Marejevih omiljenih mesta za kampovanje na Edirondeku, Autor: Marc Wanner / Wikipedia

Pokazujući priličnu progresivnost za vreme u kom je živeo, Marej je kampovanje posebno preporučivao ženama, ističući da je ono divno za nežniji pol. Ovoj temi se iskreno posvetio pa je savetovao i šta bi od stvari trebalo da nose sa sobom.

“Na putu nema ničega od čega bi žene trebalo da strahuju. Tvrdim da od svih ljudi koji odlaze u šumu, niko u tome ne uživa koliko žene, a sigurno je i to da niko nema toliko koristi od toga kao one”, pisao je Marej, upozoravajući da dame ne bi trebalo da idu u divljinu pre maja i juna, jer postoji opasnost da se sneg nije istopio.

Inače, ove njegove reči su, ubrzo pošto je objavljena knjiga, inspirisale glumicu Kejt Fild da pođe na kampovanje sa tri žene i ostalima prenese njihovo iskustvo lova i ribolova u prirodi, što je bilo vrlo uspešno budući da je to mnoge od njih ohrabrilo u nameri da istraže prirodu.

Kejt Fild koja je ohrabrila i žene da počnu da kampuju, Autor: Nepoznat / Wikipedia

Kejt Fild koja je ohrabrila i žene da počnu da kampuju, Autor: Nepoznat / Wikipedia

Kako je Marej stvorio naciju kampera?

U roku od nekoliko meseci od objavljivanja knjige, uspavana regija Edirondeka je transformisana. Avanture su se pojavile u trenutku kada je otvorena nova pruga do Edirondeka, pa je ovo područje koje je sada postalo pristupačno, preplavljeno hiljadama kampera, lovaca i ribolovaca iz Njujorka, Bostona, Hartforda i Filadelfije.

Ekonomski procvat je učinio svoje pa su ljudi imali i malo više para, a samim tim i uslova da više putuju i uživaju, a budući da je industrijska revolucija koncentrisala radna mesta u gradovima, ljudi su sve više čeznuli za svežim vazduhom, i to doslovno.

Žudeći za povezanošću i čistim vazduhom, ljudi su oberučke prihvatili Marejev poziv da se okrenu prirodi i divljini

Žudeći za povezanošću i čistim vazduhom, ljudi su oberučke prihvatili Marejev poziv da se okrenu prirodi i divljini

Promena polnih, klasnih, etničkih i svih drugih društvenih odnosa, porast raznolikosti i ostale brze promene zbunile su mnoge stanovnike gradova, ostavljajućih ih otuđene, sa poljuljanim osećajem pripadnosti i bez identiteta. Žudeći za povezanošću, svi oni su oberučke prihvatili Marejev poziv da se okrenu prirodi i divljini: on je jasno krivio urbani život za probleme svojih čitalaca, a kao lek im propisao kampovanje.

Tako su Avanture postale sveprisutne: Marejeve knjige bilo je u svim automobilima, parobrodima, stajala je u izlogu svih mogućih prodavnica, pa se je po jedan primerak nalazio i pored izloženih torbi ili tepiha.

Ovim predelima je hrlio stampedo posetilaca, čija je pasioniranost nazivani "Marejevom groznicom"

Ovim predelima je hrlio stampedo posetilaca, čija je pasioniranost nazivani “Marejevom groznicom”

Kampovanje je rođeno

Stampedo posetilaca je hrlio ka Edirondeku i tokom leta 1869. i 1870. godine, a njihova pasija za kampovanjem je nazivana “Marejevom groznicom”, dok je on sam dobio nadimak Edirondek Marej. Potražnja za Avanturama je bila tolika da su izdavači počeli da štampaju turističko izdanje, sa dodatnih 12 stranica voznih redova, nudeći besplatno Marejev vodič uz svaku kupljenu povratnu voznu kartu za Edirondek – što je imajući u vidu broj kampera bilo zaista mnogo primeraka – pa su svi koji su tamo putovali imali svoju kopiju.

Iako su Marejeve Avanture bile najznačajnija knjiga pokreta konzervacionista u 19. veku, ona je, paradoksalno, dovela do izgradnje 200 hotela, koliko ih je 1875. godine bilo na Edirondeku, dok se letnja poseta sa 3.000 ljudi koji su posetili planinu 1869. godine, 1900. popela na 25.000 njih. Naravno, vremenom se širila oblast koja je vrvila od kampera, pa je tako sve više njih odlazilo u Saranac Lejk i druga okolna mesta.

Saranac Lejk danas

Saranac Lejk danas, Autor: Mwanner / Wikipedia

Nakon Marejevog izašli su i drugi vodiči kao što je “Kako kampovati” Džona Golda iz 1877. godine, iz perspektive ratnog veterana, ali nijedan nije dostigao popularnost kao Marejev.

Kampovanje bi svoj vrhunac, tvrdi Jang, dostiglo 1920. jer je broj američkih kampera je sa 300.000 1915. godine skočio na više od tri miliona 1930. kada je mogućnost posedovanja ličnog automobila srednjoj klasi priuštila putovanja.

14. jula 1961. godine magazin Tajm je svoju naslovnu stranu posvetio priči o kamperskoj ludosti, podstaknutoj posleratnim prosperitetom i urbanizacijom.

“Odakle ovo masovno putovanje u svet komaraca, zmija i Za mnoge je motiv umor od skupih hotela i motela: kamp nudi jeftin odmor. Četvoročlana porodica može otići u nacionalni park za 1 dolar (a u nekim slučajevima i besplatno), a na opremu koja će im trajati godinama potrošiti 200 dolara. Za mnoge, ovaj nagon prevazilazi računicu, jer u kampovanju traže ono što je Toro tražio u Valdenu.

Grupa kampera iz 1906. godine, Autor: F. W. Micklethwaite / Wikipedia

Grupa kampera iz 1906. godine, Autor: F. W. Micklethwaite / Wikipedia

Industrijalizacija, urbanizacija i suburbanizacija modernog života naterale su ljude da revidiraju smisao postojanja. Više nego ikada ranije Amerikanci sada za to imaju i sredstva koja im je omogućio prosperitet, kao i slobodnog vremena.

Kako njihova industrija, predgrađa i autoputevi zadiru u divljinu, ona im postaje sve dragocenija, a supruga jednog lekara koji pripada ovoj grupi izgovorila je veliku istinu koja danas važi još više nego tad: “Moramo povremeno bežati iz dnevne rutine jer želimo da naša deca vide nešto od Amerike, dok je još ima”, pisao je tada Tajm.

Promovišući kombinaciju prirode i kampovanja kao moćnog duhovnog i fizičkog leka, Marejeva knjiga je mirnu regiju planinskog venca Edirondek pretvorila u nacionalnu turističku destinaciju, pruživši Amerikancima novi oblik provođenja slobodnog vremena. Tako se Marej uz Tomasa Hirama Holdinga, koji je napisao prvi Priručnik za kampere još davne 1908. godine, smatra jednim od pionira i osnivača modernog kampovanja kakvim ga danas poznajemo.

Kapovanje koje to nije - Jedan od 200 letnjikovaca na obali jezera Edirondeka, namenjenih bogatašima koji uživaju u provođenju vremena u divljini, Autor: Mwanner / Wikipedia

Kampovanje koje to nije: Jedan od 200 letnjikovaca na obali jezera Edirondeka, namenjenih bogatašima koji uživaju u provođenju vremena u divljini, Autor: Mwanner / Wikipedia

Danas, prema podacima fondacije Outdoor, u 2016. godini je barem jednom na kampovanje otišlo 40,5 miliona Amerikanaca, od čega sve više mladih kampuje, što je pozitivan trend.

 

Pratite Daljine.rs i na Fejsbuku, na Tviteru i na Instagramu.

83Shares

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.