Kampovanje je rekreativna aktivnost koja podrazumeva privremeni boravak u prirodi, za koji se obično koriste šatori ili specijalno dizajnirana i prilagođena vozila, ali i luksuzni šatori u slučaju da volite na glamping – znamo da znate, ali nek vam se nađe. Provođenje vremena u prirodi sa noćenjem u šatoru je u jednom momentu bilo puka razonoda oličena u okretanju prirodi i to pretežno za pasionirane ljubitelje iste, a onda je mnogim ljudima postalo sinonim za odmor.

Ono što verovatno ne znate jeste ko je osnivač modernog rekreativnog kampovanja i zahvaljujući kome ljudi nakon njega nisu morali da se zamaraju patentiranjem ove aktivnosti, a u pitanju je Tomas Hajram Holding, koji je napisao prvi Priručnik za kampere, davne 1908. godine. Zašto baš on? Najzaslužnije je verovatno njegovo bogato iskustvo iz detinjstva, kada je 1853. prešao prerije SAD u karavanu. 1877. je u kanuu krstario brdima Škotske, a naredne godine je ponovio uspeh. O svim tim poduhvatima napisao je dve knjige, pre nego što je treću 1898. godine posvetio biciklu koje je kasnije koristio kao prevozno sredstvo, a zvala se “Vozi bajs i kampuj” (Cycle i camp).

Tomas Hajram Holding kampovanje

Tomas Hajram Holding ispred svog šatora, Autor: Unknown / Wikipedia

Ipak, titula autora prvog vodiča za rekreativno kampovanje pripala je Vilijamu Mareju, autoru bestselera iz 1869. godine – “Avanture u divljini”, baziranog na njegovom iskustvu kampovanja na planinskom vencu Edirondek 1864. godine. Za razliku od ranije turističke literature u kojoj je bilo malo korisnih informacija za čitaoce, dugo uvodno poglavlje u Marejevoj knjizi je pružalo mnoštvo praktičnih saveta. U njemu je do detalja opisao kako doći do Edirondeka, koje predele treba obići, kako izbeći dosadne insekte i zmije, gde razapeti šator, pecati ribu ili unajmiti vodiča i koliko novca potrošiti. Uz sve to, knjiga je bila krcata čarobnim opisima krajolika.


  Divlje kampovanje: U kojim evropskim zemljama je dozvoljeno i pod kojim uslovima

Kako se kampovanje širilo svetom

Holding je 1901. godine osnovao prvi kamping klub na svetu, pod nazivom Udruženje kampera biciklista. Do 1907. oni su se udružili sa brojnim drugim klubovima, a potom zajedno oformili Kamping klub Velike Britanije i Irske. Na njegovo čelo je 1909. stao Robert Falkon Skot, poznati arktički istraživač, kada je imenovan za prvog predsednika kamping kluba, da bi ga posle Prvog svetskog rata na ovoj funkciji nasledio Robert Baden Pauel.

Robert Falkon Skot

Robert Falkon Skot, Autor: Herbert Ponting / Wikipedia

Kamping klub Velike Britanije i Irske podstakao je osnivanje drugih organizacija u zapadnoevropskim zemljama, iz kojih se izrodila i Međunarodna federacija kampova i karavaninga, kao prva internacionalna organizacija kampera.

U Severnoj Americi ljudi su često rekreativno kampovali u divljini još od 1870. godine, putujući pešice, na konjima ili kanuom, ali nije bilo organizovanog kampovanja. Mnoge organizacije, poput Planinarskog kluba Edirondek osnovanog 1922. godine, Planinarskog kluba Appalachian, iz 1876. ili Sierra club-a koji je nastao 1892. dugo su okupljale kampere. Međutim, one se nisu razvijale u značajnom obimu sve do Drugog svetskog rata, nakon kog su ljudi imali sve više slobodnog vremena, da ne pominjemo i to što su sada bili motorizovani.

Kamperi iz 1907. godine

Kamperi iz 1907. godine, Autor: F. W. Micklethwaite / Wikipedia

Većina organizovanih kampera u Severnoj Americi pripada lokalnim klubovima, ali u SAD postoje dve velike nacionalne organizacije: Udruženje nacionalnih kampera i planinara i Severnoameričko udruženje porodičnih kamera, dok su u Kanadi okupljeni u Kanadskoj federaciji kampova i karavaninga.

Džulijet Gordon

Džulijet Gordon (levo)

S druge strane, individualno kampovanje je popularno u Australiji i na Novom Zelandu, a sve popularnije postaje i u Africi i delovima Azije.

Ono što sigurno niste znali, jeste da su specijalni kampovi nastali u SAD 1861. kada je za dečake koji su pohađali školu organizovan prvi kamp. Njime su upravljali Frederik Vilijam Gun i njegova supruga, a bio je toliko uspešan da se održavao narednih 18 godina. Tada su počeli da se razvijaju i drugi slični kampovi.

Prvi kamp za devojčice otvorio je 1888. godine Luter Gulik sa suprugom, i to na reci Temzi u Konektikatu.

Kada je Ernest Tompson Seton 1910. godine formirao Američke izviđače, kampovanje je inkorporirano kao glavni deo izviđačkog programa, a takvu prednost su mu davali i drugi kampovi, kako za dečake, tako i oni namenjeni devojčicama, razvijajući kampovanje kao važan deo aktivnosti.

Jedan od takvih kampova formirala je 1912. godine i Džulijet Gordon, pokrenuvši omladinsku organizaciju za američke devojčice – Girl Scouts of the United States of America.

  Najstariji američki vodič za kampovanje od koga je sve počelo

Moderno kampovanje

Moderno kampovanje je postalo sve popularnije u SAD, Kanadi i Zapadnoj Evropi, uglavnom zahvaljujući razvoju kamp vozila. U tim zemljama kamperima izlazi u susret i vlast, pa tako federalne i regionalne vladine agencije u kampovima uvode priključke za struju i vodu, koji pružaju ugođaj kakav kamperi imaju i kod kuće – samo na otvorenom.

  Zašto se Srbi plaše prirode?

Kada je u pitanju oprema za kampovanje, tehnološki napredak u smislu materijala je jedan od “krivaca” za sve veću popularnost kampovanja. Lagani najlonski šatori se lakše pakuju i postavljaju nego nekada platneni, pri čemu nude vrhunsku zaštitu od kiše, a lakši su i za nošenje. Lake aluminijumske posude i prenosne peći su smanjile ukupnu težinu kamp opreme, pa su i one doprinele bumu u planinarenju i kampovanju. Korak dalje napravljen je uvođenjem pogodnosti koje kampovanje čine toliko lagodnim da je uveden i nov naziv za njega – glamping (glamurozno kampovanje.)

Kampovanje šator

Tehnološki napredak u smislu materijala je bio jedan od “krivaca” za sve veću popularnost kampovanja, Autor: Koppertone / Wikipedia

Kampovanje danas

Danas u kampovanju svake godine uživa na desetine miliona ljudi, pri čemu je ono najpopularnije među mladima.

U Evropskoj uniji su 2017. godine kamperi noćili pod vedrim nebom 397 miliona puta, i to u nekom od ukupno 28.400 kampova širom Evrope. Godinu dana ranije, kampovanje je barem jednom probalo više od 40 miliona Amerikanaca, od kojih je 11 odsto prvi put isprobalo ovaj vide rekreacije. Ogroman broj onih koji su se prvi put susreli sa kampovanjem, tačnije 92 odsto njih, reklo je da će najverovatnije ponovo ići na kampovanje.

  Alternativni smeštaj: Uz ovih 11 vrsta smeštaja možete bilo gde!

Prema izveštaju Severoameričkog kampovanja za 2018. godinu, sponzorisanim od strane Kampova Amerike (KOA), 77 miliona američkih domaćinstava ima bar jednog člana koji makar povremeno kampuje. Od 2014. godine pa na ovamo sve više ljudi kampuje, o čemu svedoči i više od šest miliona novih kampova. Većina njih kampuje po tri puta godišnje, što je porast za 64 odsto u odnosu na ranije.

Tipi, šator nalik vigvamu, ali jednostavniji za demontiranje i transport

Samo 2017. godine zabeležen je porast od 2,6 miliona kamperskih domaćinstava, zastupljenih među svim nacionalnostima. Struktura novih kampera je raznovrsnija od one koja karakteriše ukupnu populaciju, sa skoro ravnomernom proporcijom između belih kampera i onih drugih.

  Najbolji prijatelji napravili svoj mini grad kako bi mogli da ostare zajedno

Što se tiče opreme koju kamperi danas koriste, najčešće se odlučuju na dobar stari šator – 53 odsto njih, dok se 25 odsto njih odlučuje za kabine, a 19 odsto za RV (popularna vozila – kamperi). Ostali se odlučuju i na boravak u jurti, kabini, prikolici, na visećoj mreži, hamoku, tipiju…

63Shares

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.