Osim što na pijacama mogu isprobati i pazariti nacionalne đakonije ali i najrazličitiju, ponekad veoma neobičnu robu, turisti ih sve više posećuju i sa željom da upoznaju lokalnu kulturu. Turističke agencije su uočile ovaj novi, komercijalni potencijal pijaca i uvrstile ih u svoju redovnu ponudu. Tu uslugu, naravno, naplaćuju, iako je poseta pijacama uglavnom svuda u svetu besplatna.
Pijace su jedno od najstarijih tržišta roba, koje, prema istoričarima, datira još iz Bronzanog doba kada se na otvorenom trgovalo solju, odećom, metalima, keramičkim proizvodima… Vremenom su se razvile u velike organizovane prostore, negde pod otvorenim nebom a negde natkrivene krovovima ili nadstrešnicama, opremljene tezgama i radnjama, na kojima se trguje ponajviše namirnicama, što je i dan-danas većini ljudi sinonim za pijačnu prodaju. No, širom sveta postoje zaista raznovrsne pijace, specijalizovane za različitu robu, počev od cveća, preko odeće, pa sve do obrednih relikvija.
Ono što se nije menjalo tokom istorije je njihova osnovna funkcija, prodajna, kao i metod plaćanja, jer uprkos napretku tehnologije i masovnom širenju „kešles ekonomije“, i dalje se na njima uglavnom trguje klasičnim novcem. Pijace su vremenom, međutim, dobile još jednu ulogu – neke od njih su postale turističke atrakcije.
Naime, uporedo sa ogromnim rastom svetskog turizma i gotovo trostrukim uvećanjem međunarodnih putovanja tokom poslednje dve decenije, došlo je i do zasićenja standardnim atrakcijama kao što su spomenici i druge istorijske građevine, „upeglane“ centralne ulice i besprekorni trgovi koji uglavnom liče jedni na druge. Sve veći broj turista, posebno onih koji su proputovali više zemalja, počeo je da obilazi mesta na kojima može osetiti „duh lokalnog života“.
Među njima su svakako pijace, na kojima se, u opštem žamoru i metežu, i dan-danas može cenjkati, isprobavati roba, ali i popričati sa lokalnim žiteljima o svakodnevnom životu u njihovoj zemlji. Pojedine od njih imaju i istorijsku vrednost, poput Kapali čaršije u Istanbulu, koja je otvorena još u 15. veku i promoviše se kao najstarija pokrivena pijaca u ljudskoj istoriji, mada ima i starijih od nje, kao što je pijaca Kan al Kalili u Kairu, izgrađena još 1382. godine. No, Kapali čaršija je jedna od najpoznatijih i najživopisnijih pijaca na svetu, i neizostavna je stanica za većinu turista u Istanbulu, sa oko 250.000 do 400.000 posetilaca dnevno.
Turisti avanturisti
Turiste pre svega privlače autentične i živopisne pijace, a one u Tajlandu ispunjavaju oba kriterijuma. Najveća među njima, Čatučak, prostire se na 35 hektara i ima oko 5.000 tezgi. Vikendom je poseti oko 200.000 ljudi, koji na ovom ogromnom prostoru mogu pazariti sve što im padne na pamet: od odeće, preko rukotvorina, religijskih figura, hrane, pa sve do živih životinja. Glavna atrakcija za turiste su štandovi sa prženim insektima, koje oni posećuju ako ne da jedu bubašvabe, onda bar da se fotografišu dok ih prinose ustima. Jer, kako drugačije dokazati da ste zaista bili u Tajlandu ako ne fotografijom na kojoj mezite bubu nabijenu na čačkalicu?
Osim standardnih, popularne su i specijalizovane pijace. Tako, na primer, najveća riblja pijaca u Tokiju, Tojos, koja je preuzela primat od nekadašnje najpopularnije riblje pijace Cukidži, privlači ogroman broj turista, a najveće interesovanje vlada za specifične aukcije. Naime, nekada su ljudi (na Cukidži pijaci) čekali u redovima od dva ujutru (revnosniji i od ponoći) do pola pet ujutru, kada bi započinjala registracija onih koji žele da prisustvuju nadmetanju za sveže ulovljenu tunu.
Sada se registracija za aukcije na Tojosu vrši preko interneta i to mesec dana unapred. Turisti koji uspeju da se registruju, dobijaju priliku da prate aukciju u hladnoj prostoriji iza staklenog zida. Tokom novogodišnjih praznika, „srećnici“ su uživo gledali nadmetanje za tunu od 276 kilograma, koja je na kraju postigla cenu od 193 miliona jena, odnosno milion i po evra.
Neke ljude usrećuje da u punoj zimskoj opremi posmatraju trgovanje mrtvim ribama, a druge mogućnost da se makar i na pijaci „ogrebu“ za malo drevne magije. Tako je još jedna od popularnih turističkih atrakcija Veštičja pijaca u bolivijskom gradu La Pazu, na kojoj se mogu naći proizvodi poput sušenih fetusa lama (svojevrsnih amajlija), sušenih žaba koje se koriste u određenim verskim ritualima, prirodnih afrodizijaka, sovinog perja, narodnih lekova… Osim robe, na ovoj pijaci se nude i usluge „stručnjaka“ za onostrano, kao što su „doktori“ u tamnim haljinama i šeširima koji proriču budućnost.
Za ljubitelje egzotičnih prizora nezaobilazna destinacija su i plutajuće pijace u Tajlandu. Ipak, mali broj turista tu zaista dolazi da kupuje, već najčešće iz brodova posmatraju trgovinu i fotografišu je. Plutajuće pijace, inače, u ovoj zemlji generišu poslove za lokalno stanovništvo ne samo u poljopriverdi, već i u proizvodnji druge robe koja se tu prodaje, kao i u okolnim hotelima, turističkim agencijama…
Tajland je, između ostalog, i destinacija na kojoj možete naći jednu od najopasnijih pijaca na planeti, smeštenu tik uz železničke šine kojima redovno prolaze vozovi. Na Maeklong pijaci i trgovci i njihove mušterije moraju stalno da budu na oprezu, kako bi na vreme čuli nailazak voza i pomerili se sa šina. Turisti izveštavaju da ako se desi da trgovci ne reaguju hitro i ne sklone korpe sa voćem i povrćem na vreme, one će se vrlo brzo pod točkovima lokomotive pretvoriti u neuglednu kašu. No, kada voz napusti peron svi će se vratiti na svoja stara mesta, ne mareći mnogo za prašinu koju je lokomotiva podigla.
Sasvim drugu vrstu ekskluzivnosti nudi pijaca Džema el Fna u marokanskom gradu Marakešu, koja se nalazi i na UNESCO-voj listi svetske baštine zbog očuvanja „usmene istorije“. Nematerijalnu baštinu predstavljaju pijačni zabavljači sa zmijama koje „plešu“ uz zvuke frule, kao i izvođači sa treniranim majmunima. Takvi prizori su nešto što skoro svaki moderni turista, opremljen telefonom sa dobrom kamerom, voli da zabeleži i podeli na društvenim mrežama.
Pijačna investicija u turizam
U ovoj zbirci neobičnih pijaca čini se da Zapad gubi na „konkurentnosti“ među turistima, ali pijaca Kamden u Londonu, na primer, može da se podiči sa oko 28 miliona posetilaca godišnje. Iako nema vekovnu tradiciju, budući da je nastala sedamdesetih godina prošlog veka kao okupljalište trgovaca „svega i svačega“, vremenom je postala toliko popularna da je sada četvrta najposećenija turistička atrakcija u celom Londonu i čak ima sopstvene turističke ture koje reklamira kao „šetnju kroz istoriju i pop kulturu“.
Danas su najbrojniji posetoci hipsteri i pripadnici subkultura poput panka, gotik muzike, rejva, koji na pijaci tragaju za komadom odeće, knjigom, umetničkim ili nekim drugim predmetom za koji veruju da je dovoljno autentičan da i nove vlasnike izdvoji iz mase i učini ih posebnim. No, neki su baš iskoračili u iskazivanju kreativnosti i preduzetničkog duha, poput jedne mlade feministkinje koja je rešila da svoje stavove vrlo plastično prikaže tako što je na pomenutoj pijaci otvorila „Muzej vagina“. Njena inicijativa je, kako objašnjava, i svojevrstan odgovor na „seksizam“, oličen u jednom drugom muzeju koji je, pak, posvećen muškom reproduktivnom organu i jedna je od najposećenijih turističkih atrakcija u Rejkjaviku, glavnom gradu Islanda.
Komercijalni kapacitet pijace Kamden kao turističke atrakcije, međutim, uočavaju i oni kojima je ozbiljan novac ispred političkih stavova i društvenog angažmana. Izraelski milijarder Tedi Sagi počeo je da ulaže u ovu pijacu još 2014. godine, kupivši pojedine njene delove i nekretnine oko nje za ukupno 400 miliona funti i sa planom da uloži još 300 miliona funti u dalju izgradnju. Sada se u britanskim medijima spekuliše da je izraelski bogataš nameran da svoju pijačnu investiciju preproda dalje, sa početnom cenom od 1,25 milijardi funti.
Tekst je iz časopisa Biznis i finansije br. 170 od februara 2020.
