Srbija

Prerasti Vratne: Kanjon sa tri kapije i reka koja ponire

Prerasti Vratne, odnosno zvanično spomenik prirode “Prerasti u kanjonu Vratne” su sticajem čudnih okolnosti, izazvanih naglom popularizacijom putovanja po Srbiji, postale izuzetno popularna destinacija. Ovaj lokalitet u istočnoj Srbiji kod Negotina posećuje sve više turista, ali to nikako ne umanje njegovu vrednost.

U zavisnosti kojim putem ste se opredelili da dođete do prerasti Vratne, očekujte u manjoj ili većoj meri ne baš najbolji put. Mi smo se opredelili za najlošiji – preko Slatine, ali stigli smo na odredište bez većih problema. S obzirom na to da je bila nedelja popodne, prevelike gužve nije bilo, ali razmislite ukoliko dolazite subotom i očekujte gužvu.

  Rajska prerast: Tunelska pećina u kanjonu Zamne koja će vas vratiti u Raj

Prerasti Vratne kao spomenik prirode

Od mesta do kog je moguće prići kolima do početka spomenika prirode Prerasti u kanjonu Vratne vodi dobra zemljana pešačka staza, obeležena i markirana tako da je nemoguće izgubiti se i ne doći do cilja. Na cilju ćete videti table koje će vas uputiti na ono od čega se ovo zaštićeno područje sastoji. To su Suva prerast, Velika prerast i Mala prerast, koje zajedno čine prerasti u kanjonu Vratne – ima ih tri, otud množina.

Do prerasti Vratne vodi dobra pešačka staza, foto: Dejan Baković
Do prerasti Vratne vodi dobra pešačka staza, foto: Dejan Baković

Za razliku od tzv. Rajske prerasti, koja je zapravo tunelska pećina u kanjonu reke Zamne i koja još nije postala prava prerast, prerasti u kanjonu reke Vratne su prerasti u pravom smislu te reči – jedinstven oblik podzemne i površinske kraške morfologije koji je nastao lokalnim poniranjem rečnog toka i urušavanjem delova tavanice rečne pećine.

  Rajska prerast: Tunelska pećina u kanjonu Zamne koja će vas vratiti u Raj

Tako, nad rekom Vratnom, na dužini od tri kilometra, formirana su tri pomenuta prirodna kamena mosta. Pored toga što je geomorfološki fenomen, ove prerasti u kanjonu Vratne su stavljene pod zaštitu još davne 1957. godine, a uredbom Vlade Srbije iz 2014. godine ova oblast proglašena je spomenikom prirode.

Info table su tu da se ne možete izgubiti, foto: Uroš Nedeljković
Info table su tu da se ne možete izgubiti, foto: Uroš Nedeljković

Prerasti u kanjonu Vratne stavljene su pod zaštitu zbog očuvanja specifične šumske vegetacije odnosno mešovitog složenog sastava koji karakteriše prisustvo tercijarnih i endemoreliktnih vrsta, kao i izuzetne raznovrsnosti faune, a proglašene su zaštićenim područjem prve kategorije.

  Arbinje je raj na Staroj planini: Vodopadi, Dojkinačka reka i planinski vrhovi koji vas izmeštaju iz stvarnosti

Mala, Velika i Suva prerast Vratne

Reka Vratna izvire na planini Veliki greben iznad Donjeg Milanovca i teče svojim tokom dugim 26 kilometra dok se ne ulije u Dunav, čime postaje njegova desna pritoka. Vratna svojim tokom useca kanjon, a tokom leta, kada je u njoj manje vode, ponire i na nekoliko mesta, te potom ponovo izvire na površinu. Naziv je dobila baš po prerastima o kojima pišemo, jer podesećaju na vrata.

Nije samo reka dobila naziv po njima, već i istoimeno selo, kao i manastir Vratna iz 14. veka.

Mala prerast Vratne, odnosno Mala kapija - kako ko voli, foto: Uroš Nedeljković
Mala prerast Vratne, odnosno Mala kapija – kako ko voli, foto: Uroš Nedeljković

Čuveni austrijski putopisac Feliks Kanic, nakon opisa manastira Vratna, opisuje i prerasti. U knjizi “Srbija, zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja 19. veka”, iz 1904. godine, on navodi:

“Jedna mestimično teško prohodna pešačka staza dovela nas je severozapadno od manastira do dva kamenita svoda čuvena u celoj Krajini. Ova dvoja prirodna vrata toliko su, prema narodnom predanju, očarala svetom zasićenog kaluđera Nikanora, da se on u vreme despota Stefana nastanio u jednoj teško pristupačnoj pećini, molio Bogu i godinama postio, dok najzad nije, daleko od svih ljudi, i umro tamo kao svetac. U stvari, ova krečnjačka scenerija, koja svojom romantikom podseća na saksonski Prebištor, nadmaša lepe erozije kod Plavne u jugozapadnoj dolini Zamne, a pogotovu one u lesu kod Štubika. Pokušao sam da u nekoliko poteza fiksiram najkarakterističnije tačke ove prirodne igre oblika i dajem ih ovde, mada mi je jasno da one ni izdaleka ne mogu da dočaraju snažan utisak koji čovek ovde doživljava.”

Vratna, gornja vrata na Jabuči - ilustracija iz knjige Feliksa Kanica
Vratna, gornja vrata na Jabuči – ilustracija iz knjige Feliksa Kanica

Kanic opisuje samo dve prerasti od tri, pa je jasno da je posetio samo one koje su blizu manastira, a to su Mala i Velika prerast. Nekada je staza do njih prolazila kroz manastir, ali danas više nije tako.

  Felix Romuliana: Gamzigrad kod Zaječara i carska palata tužne sudbine

Mala prerast je udaljena oko dvesta metara uzvodno od manastira i njena dužina je 15 metara, a širina otvora iznosi 33 metra. Ova prerast je visoka 34 metra, i zapravo je viša od Velike prerasti. Debljina svoda iznad otvora je 10 metara. Od Male do Velike prerasti može se doći i preko reke Vratne, nekih stotinak metara kroz vodu ili skakutenjem preko kamenja. Kako ne bi ispalo da ste neki avanturisti ukoliko ovo radite, postoji jasno obeležena staza na kamenju pored reke. Isto tako, možete se vratiti na početak i zemljanim putem spustiti se do Velike prerasti.

Ima neka legenda šta se dešava ukoliko se pređe ispod prerasti, u ovom slučaju Male prerasti Vratne, ali nam nije najjasnija. Foto: Maja Delić
Ima neka legenda šta se dešava ukoliko se pređe ispod prerasti, u ovom slučaju Male prerasti Vratne, ali nam nije najjasnija. Foto: Maja Delić

Velika prerast je ona “glavna”, koju ćete često viđati na instagramima. Većina posetilaca ode pravo do nje i ostale prerasti ih ne zanimaju, što je čudno jer do prerasti Vratne nije baš kratak put – odakle god da se kreće. U svakom slučaju, ova prerast je dugačka 43 metra i zbog toga je nazvana velikom. Široka je 23 metra, a visoka 26 metara, odnosno niža je od Male prerasti. Međutim, debljina svoda iznad otvora kod nje iznosi čak 30 metara, što je zaista impozantno.

Velika prerast u kanjonu reke Vratne, znana i kao Velika kapija, foto: Uroš Nedeljković
Velika prerast u kanjonu reke Vratne, znana i kao Velika kapija, foto: Uroš Nedeljković

Ono što Feliks Kanic nije posetio je treća prerast, odnosno Suva prerast. Ona se nalazi oko dva kilometra uzvodno od Male i Velike prerasti, ako idete rekom Vratnom. Suva prerast je dugačka 34 metara, otvor joj je širok 15 metra, visoka je 20 metra, a debljina njenog svoda iznad otvora je 10 metara.

Suva prerast u kanjonu Vratne
Suva prerast u kanjonu Vratne, foto: CrniBombarder!!! / Wikimedia

Zašto je ova prerast nazvana Suva? Za razliku od prve dve, reka Vratna 50 metara uzvodno od Suve prerasti, pogtovo tokom leta kada je vode manje – ponire, potom se ponovo pojavljuje, te opet nestaje. Nakon toga reka izvire iz stene i nastavlja da teče površinom zemlje, odnosno svojim koritom kroz klisuru.

  Šarkamen: Rimska carska palata za koju retko ko zna

Inače, Mala, Velika i Suva prerast su različitog porekla. Prve dve prerasti, Mala i Velika, su ostaci nekadašnje tunelske pećine kroz koju je tekla reka Vratna i čiji se deo svoda između njih urušio – čime su postale prerasti, odnosno kameni mostovi. Suva prerast je nastala drugačije, odnosno zbog poniranja reke Vratne.

Koliko je ceo ovaj kraj zanimljiv govori i podatak da su u blizini Suve prerasti otkrivene tri neistražene pećine. Kažu da je jedna najduža, druga obiluje tunelima i hodnicima, a da u trećoj se nalazi jezero. Više o tome kada saznamo pojedinosti.

Mala i Velika prerast su nekada bili deo tunelske prećina koja se obrušila. Foto: Dejan Baković
Mala i Velika prerast su nekada bile deo tunelske prećina koja se obrušila. Foto: Dejan Baković
Kroz reku Vratnu se od Male prerasti može doći do Velike, foto: Jelena Ožegović
Kroz reku Vratnu se od Male prerasti može doći do Velike, foto: Jelena Ožegović

Zbog svega ovoga Prerasti Vratne ispunjavaju sve uslove da budu proglašene spomenikom prirode, što znači da se radi o manjoj neizmenjenoj ili delimično izmenjenoj prirodnoj prostornoj celini, objektu ili pojavi, koji mora biti jasno fizički izražen, prepoznatljiv ili jedinstven. Ove prerasti to i jesu, ali ne samo to. One su reprezentativnih geomorfoloških obeležja.

  ALEKSANDAR RANISAVLJEV: Putovanja su mi utvrdila obrazovanje

Nije šija, nego Vratna

Reka Vratna je, pored toga što je bogata prerastima, bogata i biljnim i životinjskim svetom. U lovištu žive jeleni lopatari i mufloni, 57 vrsta ptica, deset vrsta slepih miševa, vidre, jazavci, stepski tvorovi, kune i mnoge druge životinje.

Duž nje ima i pregršt flore, odnosni biljnih vrsta od čega samo 24 vrste drveća. Orah, bukva, javor, jasen – svega ima, a ima i 170 vrsta zeljastih biljaka. Ovo navodimo kako bi znali da prirodu treba da čuvate i ne zagađujete, a posećujete je oprezno kako bi i svima koji dođu nakon vas, poseta bila udobna i prijatna.

Reka Vratna, kada je leto i kada nema vode, može se uživati na njenom suvom kamenju dok malo nje protiče ispod vas. Foto: Uroš Nedeljković
Reka Vratna, kada je leto i kada nema vode, može se uživati na njenom suvom kamenju dok malo nje protiče ispod vas. Foto: Uroš Nedeljković
Reka Vratna, koja pored tri prerasti obiluje biljnim i životinjskom svetom, foto: Uroš Nedeljković
Reka Vratna, koja pored tri prerasti obiluje biljnim i životinjskom svetom, foto: Uroš Nedeljković
Reka Vratna ponire na više mesta i potom se ponovo pojavljuje, ostavljajući jednu od prerasti kao Suvu. Foto: Dejan Baković
Reka Vratna ponire na više mesta i potom se ponovo pojavljuje, ostavljajući jednu od prerasti kao Suvu. Foto: Dejan Baković

Naplata ulaska u Prerasti u kanjonu Vratne?

Kada je ekipa Daljine.rs posetila ovaj spomenik prirode ulaz se nije naplaćivao. Međutim, upravljač zaštićenog područja, a to su JP Srbijašume, u martu 2019. godine doneo je Odluku o naknadama za korišćenje zaštićenog područja Spomenik prirode “Prerasti u kanjonu Vratne”. Njome se određuje naplata ulaza, odnosno korišćenja zaštićenog područja, tako da je cena ulaza određena da bude 100 dinara za odrasle i 50 dinara za decu od 8 do 18 godina.

  Golubac dobija marinu za pristanak brodova i hotel tipa luksuzni

Istom odlukom određena je naknada od 2.000 dinara za fotografisanje ili snimanje zvuka, dok je snimanje igranih filmova 12.250 dinara, snimanje dokumentarnih filmova je 5.000 dinara, a snimanje reklama 20.000 dinara, pri čemu se sve navedene cene odnose na dan snimanja.

Kako bilo, požurite dok je džabe – ili dok vas ne uhvate. Prerasti u kanjonu reke Vratne su jedinstvani fenomen koji bi svako trebalo bar jednom u životu da vidi, a planina Miroč će vas u svakom slučaju zadiviti – više nego miročki sir.

  Đerdap: Šta povezuje Decebalovu glavu, Trajanov most i tablu i hidro-elektranu

Ukoliko ste već u okolini Negotina, posetite i carsku palatu u Šarkamenu, odnosno lokalitet “Vrelo”.

Srećan put i poštujte prirodu!

 

Daljine.rs na društvenim mrežama

Ukoliko vam se sviđa naš sadržaj pratite Daljine.rs na društvenim mrežama
Oznake

Jedan komentar

  • Колико мало знамо о Србији. Хвала што нам откривате занимљиве дестинације и приче о њима.
    чувајмо природу.

Komentarišite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.