Gruzija je zemlja u Zakavkazju i ako ste u poslednjih nekoliko godina putovali u Gruziju, verovatno ste za to imali dobar razlog. Bilo da vas je privukla njena prestonica Tbilisi, sa crvenim krovovima i dvorcima kao iz bajke, neslućeni izbor vina za koja ste čuli da su najbolja na svetu, ili ste samo u pravom trenutku videli primamljiv post na Instagramu, i imali sreće da nađete povoljan let. Ipak, ništa od toga nije objašnjenje zašto je gruzijski turizam naprasno procvetao.
Pravi uzrok je zapravo geopolitički. Činjenica da je broj posetilaca ove zemlje, za samo 20 godina doslovno skočio sa 100.000 na 6,5 miliona turista godišnje, nije produkt jedne druge činjenice da je Gruzija jako lepo mesto. Postoji još mnogo lepih mesta koje nisu doživele ni izbliza takav rast, što govori da je u pitanju nešto drugo. Kao što rekosmo, reč je o ogromnoj političkoj promeni, udruženoj sa Vladinom stukturisanom kampanjom otvaranja Gruzije ka svetu, koja je trebalo – i u tome je uspela – da nekadašnji istočnoevropski zakavkaski zapećak pretvori u globalnu turističku destinaciju.
Za tvorce državne politike Gruzije, turizam je bio savršen sektor za uložiti u njega: u zemlji sa prosečnom godišnjom platom od 5.000 dolara, dolari turista su više nego dobrodošli. Za poslednje dve decenije, ekonomski rast bio je standaradnih 4,5 odsto godišnje, i nisu ga poremetile ni turbulencije svetske ekonomske krize, ni tenzije sa Rusijom 2008. godine.
Istovremeno, siromaštvo se sa 32,5 odsto, koliko je iznosilo 2006. prepolovilo na 16,3 odsto, što je stopa zabeležena 2017. godine. U tome je veliku ulogu imao turizam, koji je prošle godine činio 7,5 odsto gruzijskog BDP-a.
Gruzija, međutim, ima daleko veće pretenzije. Plan njene vlade je da do 2025. godine privuče više turista iz Evrope, Severne Amerike, Srednjeg Istoka i Azije, utrostruči prihod od turizma na 6,6 milijardi dolara i poveća prosečnu potrošnju turista sa sadašnjih 328 dolara za pet dana, na 600 dolara koliko bi trebalo da u budućnosti troše za nedelju dana boravka u Gruziji. Gruzija čak koristi i veštačku inteligenciju kako bi privukla više turista. U to ime, počevši od novembra, novi jeftini letovi aviokompanije Ryanair prevoziće putnike iz Milana, Bolonje, Marseja i Kelna do skoro svih delova Gruzije, što će pomoći da u Gruziju počne da dolazi više turista dubokih džepova, koje će potom prazniti na svom odmoru.
Revolucija ruža otvorila širom vrata Gruzije
Pred kraj Sovjetskog Saveza, Gruzija je grcala u građanskom ratu, kriminalu i korupciji, koje nije bilo baš zgodno prodati svetskim putnicima. Između 1989. i 1994. BDP se prepolovio, a godišnja inflacija je dostigla stopu od 15.000 odsto. Državni obrazovni i zdravstveni sistem bio je pred pucanjem, sa platama koje su pale za 90 odsto. Gruzijska ekonomija grcala je u privatizaciji državnih preduzeća, dok su tenzije sa Rusijom neprestano rasle, pogotovo nakon samoproglašenja regiona Abhazije za nezavisnu državu, koju niko u svetu ne priznaje.
Kada su nakon revolucije usledili predsednički i parlamentarni izbori, najavljujući široke ekonomske i političke reforme, kao i prozapadnu spoljnu politiku, dogodila se značajna evropska i evro-atlantska integracija (želja za ulaskom u NATO). Došlo je do (delimičnog) sloma korupcionaškog sistema, a Vlada je počela da ulaže u izgradnju i razvoj. Ne treba posebno napominjati da je promena spoljne politike automatski otvorila Gruziju za razvoj biznisa.
Ingliš, pliz!
Rame uz rame sa hebrejskim i tajlandskim, gruzijski jezik proglašen je za jedan od najtežih jezika na svetu, barem iz ugla onih za engleskog govornog područja, što znači da je ovaj momenat bio prilično ometajući faktor za turiste sa zapada. Reč je o alfabetu sastavljenom od 33 slova, bez ijednog zajedničkog sa latiničnim, koji baš nije bio od pomoći razvoju turizma. Gruzijski jezik je autokton, teško da ima dodira sa drugim jezicima i nema kategoriju roda (uf!).
Međutim i pored toga što sve više Gruzina govori engleski jezik, ruskim jezikom se još uvek služe gotovo svi stanovnici i poznavanje ruskog jezika vam samo može biti od koristi.
Upravo iz tog razloga, gruzijska Vlada se okrenula proengleskom pristupu, u nameri da sruši ruski sa mesta drugog najčešće korišćenog jezika u zemlji 2011. godine, zato je dovela 1.500 nastavnika engleskog u svoje škole, u kojima je engleski postao obavezan predmet. Svaki od učitelja dobio je besplatan smeštaj u nekoj od gruzijskih porodica i stipendiju od oko 275 dolara mesečno.
U jednoj izjavi za Njujork Tajms, ministar prosvete i nauke Dimitrij Šaškini rekao je da je tada viši cilj bio da svako dete u Gruziji progovori engleski jezik.
Plod toga je pozicija Gruzije na 45. mestu vladanja engleskim jezikom u svetu – i to među 88 zemalja anketiranih u istraživanju koje je sprovelo Education First – što Gruzine čini boljim poliglotama od Čileanaca i Kineza, ali ne i Rusa ili Srba (18. mesto).
Viza za Gruziju na izvol’te
Jedan od najjednostavnijih načina da ohrabrite ljude da putuju u vašu zemlju, jeste da im širom otvorite vrata. (Primera radi, kada je Maroko uprostio proceduru po kojoj su Kinezi dobijali vizu 2016. godine, ova severnoafrička nacija, za samo godinu dana, lagano je notirala porast broja zahteva za izdavanje vize od 3.500 odsto, a sličan trend je i u Srbiji što se tiče kineskih turista.)
Gruzini su to uradili na način da kad god im neko iz zemlje bogatije od njihove pokuca na vrata, ne samo da dobije automatsku vizu po dolasku, već mu službenik vraća pasoš uz mali znak pažnje ili malu bocu čuvenog gruzijskog crvenog vina, a ponekad čak i osmeh. Ipak, to je bilo u početku (ah, kao i uvek): vina za goste više nema, ali građani skoro 100 zemalja u svetu mogu da posete Gruziju i ostanu u njoj do godinu dana – bez ikakve vize, što uostalom važi i za državljane Srbije. Srbija je, recipročno, takođe ukinula vize za građane Gruzije.
Ulazak Gruzije u Svetsku banku
Od ranih godina njene nezavisnosti, Svetska banka je za Gruziju izdvojila više od 2,4 milijarde dolara namenjenih njenom razvoju, što se svakako odrazilo i na mladu industriju turizma. Zahvaljujući tom novcu, podstaknut je lokalni turizam, uspostavljen sistem zaštićenih oblasti, obnovljena kulturna dobra i centri lokalnih gradova i finansiran razvoj turističkih preduzeća. Da je uspeh postignut govori i činjenica da veliki broj Gruzina putuje i provodi godišnji odmor baš i Gruziji.
2015. godine Svetska banka odobrila je Gruziji pozajmicu od 60 miliona dolara za unapređenje infrastrukture u regijama Samtskhe–Javakheti i Mtskheta-Mtianeti, a samim tim i tamošnjeg turizma, budući da obe ove oblasti predstavljaju važna istorijska mesta i obećavajuće ski destinacije.
Gruzija se nada da će ova mala pozajmica u budućnosti dovesti do više privatnih investicija u razvoj avanturističkog turizma, skijanja i tura namenjenih obilasku kulturne baštine u ovom delu zemlje, utoliko pre što su dve regije do sad bile izvan kruga gruzijske turističke ponude.
Šta dalje u Gruziji?
Posle jednog od najbržih zabeleženih trendova turističkog rasta između 2009. i 2016. godine, Gruzija ima ambiciozne planove i u narednom periodu, koji se, kako smo pomenuli, odnosi na narednih šest godina.
Problem je što ona trenutno svake godine ugošćava duplo više gostiju nego što ima stanovnika, što može značiti da je ovaj razvoj turizma preveliki zalogaj za Gruziju, pri čemu može dovesti i do prekomernog turizma.
Njegove naznake, doduše, već postoje: u regiji Svaneti, poznatoj po svojim krajolicima i izvornoj arhitekturi, već su primećene horde turista, koji odsedaju u novim gostinskim kućama koje niču širom ovog nekadašnjeg seoskog zemljišta. Ovi hoteli su u krajnjoj suprotnosti sa lokalnim kulturnim i arhitektonskim nasleđem, dok njihova pozicija ometa snabdevanje hranom.
Uprkos tome, Gruzija je na vrh liste svojih ciljeva postavila poštovanje i zaštitu svog kulturnog i prirodnog bogatstva, kao i kreiranje jedinstvenog turističkog iskustva baziranog upravo na pobrojanim imperativima. Ruku na srce, skoro je nemoguće zamisliti njihovo ispunjenje bez plaćanja (barem neke) cene za to.
Ukoliko želite da posetite Gruziju i da doživite sve što ova država pruža, kao što smo već pomenuli, neće vam biti potrebna viza. Ukoliko, pak, planirate da krenete kolima za Gruziju, međunarodna vozačka dozvola vam neće biti potrebna. Međutim, obratite pažnju jer se u Gruziji vozi veoma rizično i opasno. Zeleni karton vam, doduše, nije potreban, a ako putujete tuđim kolima biće vam potrebno ovlaćenje, odnosno dozvola za upravljanje vozilom u inostranstvu – na engleskom jeziku.
Pošto Gruziju, zbog svojih prirodnih lepota, posećuju mnogi planinari, avanturisti i uživaoci prirode, treba da znaju da je kampovanje van uređenih kampova tzv. slobodno ili divlje kampovanje – dozvoljeno. Međutim, jedina stvar o kojoj treba da vodite računa prilikom kampovanja u Gruziji jeste da ne svakom koraku ima po neko stado ovaca, koje čuvaju agresivni psi.
