U svim oblastima života trendovi se menjaju tolikom brzinom da ih je teško predvideti, ali kada je reč o turizmu, taj posao olakšava činjenica da se u ovoj industriji već duže vreme dešavaju promene čiji će epilog biti prilično logičan. Stručnjaci za ovu temu na prvom mestu izdvajaju preorijentaciju turista na manje popularne destinacije, jer je na onim drugim postalo skoro pa nemoguće uživati. Ne, ne radi se o putovanju u svemir, što je jedan od često najavljenih trendova, već je priča o putovanjima koja su sa obe noge na Zemlji.
Na bazi istraživanja sprovedenog među 22.000 putnika, na 29 tržišta, i uvida u više od 180 miliona verifikovanih recenzija gostiju, Booking.com je nedavno objavio svoju prognozu trendova koji bi mogli biti od uticaja na turističku industriju narednih godina. Analizirajući dugoročne trendove u turizmu, futurolog Timon de Jong i futurološki pionir Magnus Lindkvist predvideli su da će doći do porasta putovanja u „sporedne destinacije“, ali i popularnosti destinacija s pregršt raznih iskustava i atrakcija.
Više od 54 odsto svetskih putnika želi da učestvuje u smanjenju prekomernog turizma, dok bi 51 odsto njih zamenilo inicijalno željeno odredište za manje poznatu, ali sličnu alternativu, kada bi znali da će ta njihova odluka pozitivno uticati na životnu sredinu.
Manje popularne destinacije
Na pitanje zašto putnici sve manje posećuju najpoznatije destinacije, Lindkvist kaže da je najveći razlog porast masovnog turizma. On smatra da će putnici sve češće odabirati destinacije u kojima se mogu skloniti i pobeći od ubrzanog sveta u kom su stalno neke gužve, a u prilog njegovoj predikciji ide podatak da bi 60 odsto putnika volelo da postoji aplikacija koja ukazuje na destinacije na koje prekomerni turizam ima pozitivan uticaj. U tom smislu, može se očekivati da će turističke kompanije u nekom momentu pružiti odgovornim turistima to što žele.
„Uvek se setim trenutno jako popularne fotografije dugačkog reda ljudi koji čekaju penjanje na Mont Everest. Upravo ta fotografija pokazuje koliko ljude privlače jedne te iste destinacije. Ljudi će, u narednih par godina, početi da biraju manje, nepoznate i mirne destinacije kao svoje odredište za odmor“, kaže Lindkvist.
Trendu „istih destnicacija“ nesumnjivo su doprinele društvene mreže, pogotovo Instagram. Teško je zamisliti da neko za svoje naredno putovanje ne odabere svima poznatu i atraktivnu destinaciju i da se ne fotografiše na mestu na kome apsolutno svi imaju ovekovečenu uspomenu. Da li je to Pariz i Ajfelov toranj, vidikovac iznad Uvca, Golubačka tvrđava ili krivi toranj u Pizi, news feed-ovi nam izgledaju kao da je pozadina na svim fotografijama ista, a da se subjekti na njima menjaju.
S tim u vezi, stručnjaci predviđaju napredak tehnologije i lansiranje usluga koje bi turistima pomogle da planiraju svoja putovanja, na osnovu prilagođenih sugestija u vidu mesta koje treba posetiti ili smeštaja u kom vredi odsesti… a sve to u zavisnosti od vaših sklonosti, prethodnih putovanja i sličnih faktora.
Još jedan od najbrže rastućih trendova u industriji su destinacije koje nude veliki broj različitih iskustava i atrakcija, pošto sklonosti koje turisti sve više pokazuju upućuju na to da je njihova ideja idealne destinacije takva da im omogućava da na putovanjima sve bude na jednom mestu.
Tako, 62 odsto njih kaže da bi najradije otišli na destinaciju koja nudi sve njihove omiljene aktivnosti, i na kojoj su znamenitosti jedna pored druge: predivni prirodni pejzaži kojima se mogu diviti sa balkona svoje vile, nadomak kojih su neverovatni parkovi i plaže na kojima mogu da se rashlade i opuste posle aktivnog dana istraživanja, a pre večere u fantastičnom lokalnom restoranu. Ako ste upravo pomislili da biste i vi putovali pet dana vozom do ovakvog La la land-a, znajte da su korisnici Booking.com-a već pronašli takve destinacije, pa preporučuju Urugvaj, Brazil i Japan kao odredišta koja nude sva ova iskustva na jednom mestu.
„Jedno od ciničnijih objašnjenja ove situacije je pojava takozvanog ‘iskopiraj i dupliciraj’ trenda koji se odnosi na to da skoro svaka veća destinacija, bez obzira gde se nalazila, nudi potpuno iste sadržaje kao i druga, što je uticalo na očekivanja turista. Drugo objašnjenje je da previše ljudi posećuje mali broj destinacija, kao što smo već pričali“, objasnio je Lindkvist.
De Jong se složio s drugim Lindkvistovim objašnjenjem.
„Ako putujem sa svojim društvom, svako od nas ima svoja interesovanja. Neki žele da planinare, drugi da izlaze u klubove, treći da se samo izležavaju na plaži, a ako postoji destinacija koja sve to pruža, radije ćemo nju odabrati. No, s druge strane bitno je imati kolektivno iskustvo. Tu tezu bi si sve destinacije trebalo da postave“, izjavio je.
Veštačka inteligencija i putovanja
Pozivajući se na tehnološki razvoj i njegov uticaj na turističku industriju, de Jong smatra kako su digitalni asistenti budućnost putovanja.
„Kompjuterski asistenti s razvijenom emocionalnom inteligencijom, analizirajući naše ponašanje, moći će da predlažu odmor ili putovanje koje je kreirano prema našim željama, interesima, potrebama i mogućnostima. Ali tako nešto se neće razviti pre 2030. godine, iako već sada postoje slične izvedbe te ideje“, kaže on.
Oni kojima ovo zvuči previše futuristički treba samo da se sete koliko im veštačka inteligencija i sada pomaže da odaberu i rezervišu svoje putovanje, a to se dešava svaki put kada vam negde iskoči reklama za hotel koji vam se dopada ili avionski let čija vam cena nije previsoka. Jedina razlika je što će dijapazon mogućnosti i usluga veštačke inteligencije biti sve veći.
Ovde treba pomenuti i pogodnosti koje nam već pruža pristup virtuelnoj realnosti, pomoću koje na Google Earth-u možemo da se krećemo svetom i odlučimo koje mesto želimo da posetimo. Nemačka aviokompanija Lufthansa već nudi snimke Hong Konga, Njujorka ili Tokija od 360 stepeni, a turistička aplikacija Escape ih odavno koristi kako bi privukla putnike.
Prilikom rezervacije letova ili smeštaja, u nekim kompanijama možete da vrtite globus i virtuelno obilazite destinaciju po svom izboru, a potom, kada prilično realno zamislite kako bi vam bilo da se tamo nađete – i bukirate putovanje.
Ekološki prevoz
Dokaz da nije u pitanju puka razmaženost turista je i stanje na terenu održivih oblika putovanja, odnosno alternativa avioprevozu: stručnjaci kažu da su putnici sve svesniji tragova zagađenja koje ostavljaju za sobom i da čak 57 odsto nema ništa protiv da potroši više vremena na samo putovanje do odredišta kako bi poštedeli prirodno okruženje. Takođe, 64 odsto putnika je zainteresovano za iskustvo vraćanja u prošlost i to vozom, pa treba očekivati da naredne godine, kada je turizam u pitanju, obeleži sporiji načini transporta.
„U Švedskoj sve više i više kompanija propagira alternativne oblike prevoza poput vozova ili bicikla. Održivi oblici prevoza nisu više samo trend, to je prešlo na novi nivo“, objašnjava Lindkvist.
„Već se uveliko priča o električnim putničkim avionima koji bi trebalo da se pojave u narednih dvadesetak godina. Pošto u pitanju nije mali period, brine me šta će se dogoditi u međuvremenu“, dodaje de Jong.
Hrana je iskustvo sa putovanja
Pošto među svim ovim željama ipak moraju da postoje prioriteti, ispitanici su se izjasnili da je to – a šta drugo nego – hrana.
Naredne godine, u prvom planu prilikom donošenje odluke o putovanju biće kulinarske ambicije turista, pa će ona zavisiti od mogućnosti da rezervišu sto u željenom restoranu, imajući u vidu da se u mnogima od njih liste čekanja protežu i na nekoliko meseci. Njihovi favoriti neće biti samo sva ona mesta koja hvale njihovi prijatelji na društvenim mrežama već i skriveni dragulji koje mogu da preporuče samo iskusni lokalci: sedam od 10 putnika kažu da im je na odmoru jako važno da probaju domaću hranu.
Sve stariji putnici
Očekivanu starosnu strukturu turista u 2020. godini činiće mnogo više starijih generacija nego ranije, budući da se ispostavilo da sve više baka i deda želi da putuje sa svojim unucima: 72 odsto njih provođenje vremena sa unucima čini mlađim, dok uporedo s tim smatraju da je roditeljima potrebno malo vremena nasamo. Kada to uparite sa činjenicom da su danas bake i deke zdravije i raspoloženije za avanture nego ranije – dobijate mnogo njih koji će sledeće godine uplaćivati odmore sa unucima.
U vezi sa tim, treba očekivati i posebne aranžmane pravljene kako za penzionere, tako i za one koji će to postati tek za nekoliko decenija. Naime, istraživanje je pokazalo i to da jedna četvrtina ispitanih turista starosti između 18 i 25 godina planira da ode u penziju pre 5. godine, i to kako bi svoje zlatne godine proveli putujući po svetu.
Skoro polovina svetskih putnika želi da jednog dana svoju penziju provodi u avanturama, dok 19 odsto onih koji su se već penzionisali planira da ode na put od nekoliko meseci. S obzirom na odličnu kombinaciju u vidu penzije i putovanja, treba očekivati aranžmane koji će omogućavati štednju za dane penzionerskih putovanja.
Detoksifikacija na putovanju
Što se tiče iznenađujućih trendova koji bi tek trebalo da se pojave, de Jong predviđa i to da će putnicima postati sve bitnija putovanja na kojima će moći psihički da se odmore, što je trenutno ponajmanje aktuelno.
„Ljudi i dok su na odmoru konstantno koriste mobilne telefone, laptopove i tablete, pa se kući vraćaju još umorniji. Poslednjih par godina javljaju se takozvani ‘digitalni detox’ paketi, koje, zanimljivo, nude luksuzni hoteli. Smatram da će se ‘klasični’ odmori, u kojima se bez digitalnih tehnologija opuštamo, odmaramo i doživljavamo destinaciju, s vremenom vratiti u trend“, zaključio je.
