Evropski projekat za obnovu kulturnog nasleđa radi podsticanja turizma u istočnoj Srbiji i Donjem Podunavlju vredan 16,6 miliona evra predstavlja do sada najveću investiciju u domaći turizam. Deo ovog novca biće utrošen za dogradnju i obnovu najvažnijih istorijskih lokaliteta u Zaječaru i Kladovu, ali i za izgradnju infrastrukture u Rajačkim pivnicama u blizini sela Rajac. Žitelji ovog sela koje nestaje kažu da su „putevi toliko izlokani da kada padne mrak i trezni se osećaju k’o pijani“.
Izgradnja Centra za posetioce na arheološkom nalazištu Felix Romuliana u Zaječaru, obnova tvrđave Fetislam u Kladovu, infrastrukturno uređenje Rajačkih pivnica u blizini sela Rajac nedaleko od Negotina, samo su deo planiranih poslova koji će se realizovati u istočnoj Srbiji i Donjem Podunavlju kroz trogodišnji projekat „EU za kulturno nasleđe i turizam“. Ovaj projekat koji finansiraju Evropska unija i nemačko Ministarstvo za ekonomsku saradnju sa 16,6 miliona evra, a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, biće najviše usmeren na osam opština: Smederevo, Požarevac, Kladovo, Negotin, Zaječar, Veliko Gradište, Golubac i Majdanpek.
Kultura može da „pravi novac“
Iskustvo sa Golubačkom tvrđavom koja je rekonstruisana zahvaljujući sredstvima EU i prošle godine je zabeležila posetu od oko 150 hiljada turista iz zemlje i inostranstva, dokazuje da kultura može da „pravi novac“ i da odgovarajuća prezentacija kulturnog nasleđa i te kako može da utiče na značajniji porast turizma. Takav potencijal imaju i pomenuta kulturna dobra u Zaječaru, Kladovu i selu Rajac, uveren je šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Sem Fabrici.
Stoga je neophodno da oni postanu prepoznatljiviji na turističkoj mapi ne samo u Srbiji, već i u Evropi, šaljući poruku: „Dođi da me vidiš, nećeš zažaliti“. Fabrici je najavio da će za konzervatorske i građevinske radove biti izdvojeno 10,5 miliona evra bespovratnih sredstava, a taj iznos uključuje i modernizaciju sistema grejanja i ventilacije u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Ovo je prema rečima ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima Ljajića do sada najveća investicija u domaći turizam, a od ukupno 45 planiranih projekata u ovom sektoru za 2020. godinu, osam je namenjeno upravo razvoju Donjeg Podunavlja čiji kapaciteti su do sada najmanje iskorišćeni jer nije dovoljno prepoznato kao turistička destinacija.
Novi sadržaji gube smisao bez zaštite nasleđa
Jedini arheološki lokalitet u Srbiji koji je pod zaštitom UNESCA, Felix Romuliana, dobiće nove objekte ukupne površine od preko 2.600 kvadratnih metara, među kojima će prema rečima gradonačelnika Zaječara Boška Ničića biti centar za posetioce, prijemni deo, istraživački deo, kao i smeštaj za istraživače i posetioce. To je za jedno ovakvo nalazište veoma značajno, kaže direktorka Narodnog muzeja u Zaječaru Maja Živić, jer će na jednom mestu biti mnoštvo raznorodnih sadržaja, a naučnici i stručnjaci koji se bave Romulijanom imaće kvalitetne uslove za rad.
Spomenik kulture od velikog značaja, tvrđava Fetislam u Kladovu, jedna je od šest tvrđava koje je Turska 1867. predala knezu Mihailu, čime su turske trupe definitivno napustile srpske gradove. Ovo nekada strateško vojno utvrđenje, koje čine dve celine iz različitih epoha, Mali i Veliki grad, decenijama je devastirano do te mere da je postalo nebezbedno za posetioce.
„Položaj i značaj predstavljaju glavne potencijale ove tvrđave za ’vraćanje u život’, za funkcionalnu vrednost koja će se ostvariti prezentacijom kulturno-istorijskog nasleđa i pružanjem turističkih i ugostiteljskih usluga. To je danas omogućeno uz finansijsku pomoć EU i nadležnih institucija, u cilju razvoja novih turističkih sadržaja kroz prethodnu adekvatnu konzervaciju i zaštitu tvrđave Fetislam“, izjavio je predsednik Opštine Kladovo, Saša Nikolić.
Rekonstrukcija Fetislama
U okviru intervencija kroz projekte u tvrđavi Fetislam, izvršiće se rekonstrukcija, adaptacija i sanacija glavne ulazne kapije Velikog grada – Varoš kapije, jedne od tri kapije tvrđave u Kladovu, deo bedema od prvog do šestog bastiona sa lagumima u samom bedemu. Prema podacima GIZ-a, značajan deo radova odnosiće se i na ulaznu kapiju Malog grada, kao i na letnju pozornicu i dve kružne kule u delu Malog utvrđenja prema Dunavu. Kada radovi budu završeni, Fetislam će dodatno podstaći rast turizma, koji prema Nikolićevim rečima predstavlja privrednu granu sa najviše potencijala za razvoj Kladova.
„Tvrđava će do 2023. godine biti uređen prostor u potpunosti prilagođen za posete turista, a Kladovo će dobiti novu turističku zonu sa raznovrsnim sadržajima i uslugama“, najavljuje Nikolić. Predsednik Opštine Kladovo objašnjava da je strateški cilj da se ulaganjima u turističku infrastrukturu i prateće kulturne i ugostiteljske sadržaje, razviju i integrišu regionalne turističke lokacije koje će biti povezane u jedinstven prostor, kao i da se u saradnji sa obližnjim opštinama na srpskoj i rumunskoj strani zaokruži destinacijska ponuda i zajednički proizvod.
I trezni se osećaju k’o pijani
Budući da je važan deo nasleđa u istočnoj Srbiji i proizvodnja vina, u projektu „EU za kulturno nasleđe i turizam“ predviđena su i sredstva za uređenje Rajačkih pivnica. Planirana je izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže, postavljanje nove trafo stanice, elektromreže i javnog osvetljenja, te popločavanje pešačkih staza između kamenih podruma.
Zoran Milenović iz Rajca koji se sa surugom Eminom bavi seoskim turizmom, smatra da bi ovakvi radovi „drastično promenili izgled ovog sela u kome stanuje vino. Ukoliko se postavi odgovarajuće osvetljenje, ne bi sve izgledalo tako sablasno po mraku. Naprotiv, znatiželjni turisti mogli bi da prošetaju pivnicama i noću, pa čak i kada malo popiju. Ovako, kada padne mrak i trezni se osećaju k’o pijani. Jer, prava je umetnost hodati po izlokanim putevima“.
Takvi nisu samo putevi, priča Milenović, već i mnoge kuće, koje je od dodatnog urušavanja spasilo to što je ova zima bila prilično blaga, bez velikih i dugotrajnih snežnih nanosa. Godinama unazad, kaže, obećana ulaganja nisu stizala, ali su odlazili mladi. Zato se on i njegove komšije nadaju da će se ovoga puta konačno preći sa reči na dela, jer selo – nestaje.
Imajući u vidu da je ovo problem cele istočne Srbije, projekat „EU za kulturno nasleđe i turizam“ ima za cilj da kroz obnovu kulturnog nasleđa i podsticanje turizma poveća šanse za zapošljavanje, razvoj postojećih i otvaranje novih preduzetničkih firmi i time umanji odliv stanovništva, posebno mladih. Iz tog razloga biće obezbeđena bespovratna sredstva i za opštine, javne institucije, ustanove kulture i udruženja koja učestvuju u regionalnoj turističkoj ponudi, kao i za kreativnu industriju i privatnike u turističkoj delatnosti.
Autor: Jelena Bujdić Krečković, objavljeno u časopisu Biznis i Finansije broj 173, maj 2020. naslovna fotografija: Pudelek / Wikimedia
