Vesti

Domaći turizam u nekim državama doživljava prenatrpanost

Turisti, turizam, masovni turizam

Domaći turizam svuda u svetu doživljava ekspanziju i u mnogim državama postao je prekomeran. Ako vam je dosadno da gledate fotografije ljudi koji se svi do jednog fotografišu na istim destinacijama, skoro i na istim mestima, razlog tome je jednostavan: nemogućnost putovanja u nekadašnje turističke Meke širom sveta.

Pandemija virusa korone nije ravnomerno “zakačila” ceo sektor turizma. Trpe najviše međunarodna putovanja, a domaći turizam koji nije svuda baš bio prvi izbor turista, sada je zagušen, odnosno – neodrživ. To je poznati sindrom prekomernog turizma (overtourism) o kojem smo mnogo puta pisali. Da će putovanja u matičnim zemljama biti popularnija od putovanja u inostranstvo je u skladu sa predviđanjima s početka pandemije, ali retko ko je očekivao da će turisti stajati jedni drugima na glavi.

Pročitajte još >  Putovanja i turizam nakon pandemije: gde će se putovati, kako i po kojoj ceni

Svi su na istim destinacijama

Verovatno ste se nebrojano puta videli fotografije na društvenim mrežama istih destinacija u lokalu. U Srbiji vam Golubačka tvrđava iskače iz frižidera gde je nekada stajao sir, planina Tara iz ormana gde su vam nekada stajale gaće, a Ramska tvrđava vam je zamenila tečnost za pranje sudova. O Zlatiboru, Vrnjačkoj Banji i Sokobanji ne treba trošiti reči, jer ima se utisak da su svi tamo već bili, ili se tamo trenutno nalaze ili da planiraju da putuju i posete klasične srpske turističke destinacije.

Čuvajte se duha Taratora! foto: Zoran Sipac
Krupajsko vrelo je, od skoro, jedna od najpoznatijih destinacija u Srbiji. foto: Zoran Sipac

Ovakav utisak vas ne vara, jer slično ili isto je i u drugim državama čijim je građanima otežano putovanje u vremenu pandemije Covid-19, ili zbog opreza ne žele da putuju u druge države. Istina je jedna: domaće destinacije su pretrpane. Ova prekomernost utiče i na porast cena u domaćem turizmu i to po najjednostavnijoj ekonomskoj logici.

Pročitajte još >  Da li su društvene mreže uništile turizam?

“Došlo je do naglog pada potražnje za međunarodnim putovanjima ovog leta zbog straha od otkaza, prenosa bolesti i karantinskih mera po povratku. Prema podacima GlobalData, očekuje se da će međunarodni odlasci iz evropskih zemalja G7 pasti za 40 odsto u 2020. godini. To je znatno oštriji pad od domaćih putovanja gde se očekuje pad od 25 odsto. Ova razlika ukazuje na to da se mnogi potencijalni međunarodni putnici sada odlučuju da putuju domaćim trasama”, kaže Ralf Holister, analitičar putovanja i turizma u GlobalData.

Ovo potvrđuje podatak i da je u Srbiji u prvih 6 meseci 2020. godine boravilo 53 odsto manje turista nego lane, a šteta se procenjuje na milijardu evra. Svi ti strani turisti su možda na destinacijama u svojim matičnim državama. Isto tako, evropski turizam se sporo oporavlja.

U Velikoj Britaniji je situacija slična kao i u Srbiji, pre svega zbog nemogućnosti posećivanja globalnih turističkih destinacija. “Glavni problem ovog trenda je što domaća putovanja nude manje izbora, pa svi jednostavno idu na iste destinacije. Ova situacija se trenutno dešava u Velikoj Britaniji na lokacijama kao što su Kornvol i Snoudonija”, zaključuje Holister.

Pročitajte još >  Bez vize u Ujedinjene Arapske Emirate sa srpskim pasošem

Turizam je nužno zlo, a rešenje je u održivosti

Razvoj turizma stvorio je i pozitivne i negativne uticaje na lokalne zajednice, a cinici bi mogli likovati zbog trenutne situacije oko COVID-19. Na primer, primorske destinacije u Britaniji obično se sastoje ostarele populacije koje bi morale da preduzmu ozbiljnije karantinske mere. Povećani broj posetilaca domaćih turista verovatno će umanjiti poverenje starijih stanovnika u turizam, primoravši ih natrag u zatvoreni prostor zbog straha od prenošenja bolesti, stvorenih nedostatkom fizičke udaljenosti zbog prekomernog broja turista.

Pročitajte još >  Instagram ima presudan uticaj na planiranje odmora

“Domaće popularne turističke destinacije takođe beleže prepune plaže i opšte nedruštveno ponašanje. Međutim, nažalost po nezadovoljne stanovnike, turizam je neophodno zlo i smanjenje broja uzrokuje štetne uticaje na lokalne ekonomije – kao što je viđeno tokom vrhunca COVID-19 ovog proleća. Potrebno je primeniti proaktivne strategije upravljanja na osnovu kojih se ostvaruju ekonomske koristi od turizma, a da se ne dozvoli negativni uticaj na životnu sredinu i društveni uticaj koji može doneti održivi porast turizma”, navodi ovaj stručnjak za podatke iz oblasti turizma i putovanja.

Reka turista
Reke turista se slivaju na poznate destinacije, ali to nisu strani turisti već domaći

Šta je prekomerni turizam (overtourism)

Ukratko rečeno, prekomerni turizam se dešava kada na određenoj destinaciji ima previše posetilaca. “Previše turista” je, naravno, subjektivni pojam, ali ga na svakoj destinaciji definišu lokalni stanovnici, domaćini, vlasnici preduzeća i turisti. Kada cene zakupa nekretnina toliko porastu da lokalno stanovništvo ne može da sebi priušti iznajmljivanje stana – to je jedna od posledica prekomernog turizma. Kada lokalne puteve zaglave vozila turista, to je takođe prekomerni turizam. Kada se divlje životinje uplaše, kada turisti ne mogu da vide orijentire zbog gužve, kada osetljivo prirodno okruženje postane degradirano što masovnom gradnjom što bacanjem đubreta – sve su to znakovi prekomernog turizma.

Pročitajte još >  Pariz postaje grad bez stanovnika

Zbog čega se dešava prekomernost u turizmu

Turistička industrija, kao i mnoge druge, fokusira se gotovo isključivo na sopstveni rast, sa malo ili nimalo zabrinutosti uticaj na okolinu. Nakon decenija praktično nekontrolisanog rasta, u vremenu pre pandemije prešao je crvene linije: u mnogim destinacijama turizam sada stvara više problema nego koristi. Ova pojava se može iskazati u više oblika, ali prekomernost nije (bila) odlika samo velikih gradova. Sve veći problem nastaje u nacionalnim parkovima i uopšte rečeno “prirodi”.

Pročitajte još >  Odmor u Srbiji: Zašto su visoke cene smeštaja i da li mora da bude skupo

Mnogi su u istom sosu

Velika Britanija, poput Srbije, trpi ograničenja putovanja zbog epidemiološke situacije u zemlji, te su putovanja van matične zemlje ograničena ili nemoguća. Slično je i u susednoj Rumuniji gde se ljudi tiskaju da posete najviši vrh Moldovjanu i da vide druge domaće destinacije.

Golubačka tvrđava, foto: Tanja Tepavac
Da li ste posetili Golubačku tvrđavu ovog leta? Znamo da jeste. foto: Tanja Tepavac

Kada se pogleda sa ove distance, turizam je do pre samo koji mesec bio na vrhuncu, ali je istovremeno pucao po šavovima zbog problema prekomernog turizma . Tada se govorilo o održivosti turizma i putovanja i o životnoj sredini. “Tome možemo vratiti na mnogo odgovorniji i etičniji način kada se kriza završi”, rekao je krajem aprila Piter Grinberg, turistički prezenter. Međutim, izgleda da kriza još nije prošla, a da od “etičnosti” nema ništa.

Klasičan turizam možda ima jedan veći problem, a to je nekreativnost. Ukoliko se pandemija virusa korone nastavi još mnogo meseci, a možda i godina, turizam će mu se definitivno prilagoditi. Međutim, kako će izgledati to još niko sa sigurnošću ne može reći.

Daljine.rs na društvenim mrežama

Ukoliko vam se sviđa naš sadržaj pratite Daljine.rs na društvenim mrežama

Komentarišite

Komentarišite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.